Готово отворени позиви председника Србије Томислава Николића и министра спољних послова Србије Ивице Дачића папи Фрањи да посети Србију, обновили су деценију и по „пусту жељу“ српских власти да угосте католичког поглавара. Српски државни врх ипак задржава резерву према посети римокатоличког поглавара указујући да се не пита само световна, већ и духовна власт у Србији.

Заговара сарадњу са православним црквама: Папа Фрања

Медији у Србији, међутим, спекулишу да СПЦ, која је до сада категорично тражила од папе да прво клекне у Јасеновцу па тек онда дође у Београд, донекле спремна да ревидира овај став. Српска црква, како се тврди, у дослуху са београдским властима, тражиће, а Ватикан је наводно спреман да привремено одложи проглашење Алојзија Степинца, хрватског кардинала из доба злогласне НДХ, свецем, како би се отворила врата за посету папе Србији.

Председник Николић јуче се у Београду састао са секретаром Свете столице за односе са другим државама, Домиником Мамбертијем, а после овог сусрета изразио је жељу да се „заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увредио, поготово у вези односа према историји, Другом светском рату и улози Степинца у њему“. У овој поруци захвалности папи Фрањи за помоћ коју је пружио после поплава, истиче и да ће му бити драго да поглавару Римокатоличке цркве пожели добродошлицу у Србији чим о његовој посети буде постигнут договор са Српском православном црквом.

Шеф дипломатије Ивица Дачић је после сусрета са Мамбертијем рекао да је у интересу Србије да папа дође у посету, али да не може да говори о односима Католичке и Српске православне цркве, стављајући до знања да тај чин не представља проблем држави, већ цркви.

Подржао усташку државу

Алојзије Степинац, ватикански кардинал и загребачки надбискуп, требало би ове године да постане светац Римокатоличке цркве. Овај контроверзни редовник претходно је 1998. беатификован (уведен у ред блажених) у доба папе Јована Павла Другог. А Српска црква је већ тада изразила незадовољство овим потезом.

Да подсетимо, кардинал Степинац се на почетку Другог светског рата и формирања Независне државе Хрватске (НДХ) састао са поглавником Антом Павелићем и новој усташкој држави дао пуну подршку. У мају 1943. Степинац је обавестио папу Пија XII, који је ћутао на Хитлерове злочине, да је у НДХ покрштено 250.000 православних Срба. Степинац је био упознат и са погромом Јевреја, Срба, Рома и другог некатоличког становништва у НДХ, као и са усташким зверствима у Јасеновцу, а није се јавно успротивио.

У односима две цркве, према речима политичког аналитичара Милана Николића, има више фактора, али је онај најважнији да је „за танго потребно двоје“.

Алојзије Степинац

– Ти односи и долазак папе не зависе само од нас, већ и од Ватикана. Нови папа јесте другачији, отворенији, мање раскошан и са жељом да продуби сарадњу са православном црквом. Успоставио је одличну везу са патријархом у Константинопољу, али је СПЦ увек опрезна према посети папе због дуге историје компликованих односа, још од крсташа, преко усташког периода, до гурања Степинца за свеца, што је срамотан чин. Мислим да је добар пут, отворени разговор о питањима која су препрека добрим односима, попут те канонизације Степинца и изношење пуне истине на видело – каже за „Вести“ Николић и указује да Србија као мала земља није у центру догађања, али може дати допринос бољим односима позивом католичком поглавару, наравно у договору са СПЦ.

Дачић: Велики углед Свете столице

– Србија политички жели да се с Ватиканом што боље разуме у питањима од заједничког интереса и да разговара и о најнепријатнијим питањима у узајамним односима. Мислим да наши државни функционери треба да имају политичке консултације са тако значајним политичким фактором као што је Ватикан, јер Света столица има велики углед, политичку моћ и разуђену мрежу широм света – рекао је Дачић.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић не искључује могућност да је папина посета Београду „један од неформалних захтева Брисела на путу Србије ка Европској унији“ и да Николић и Дачић тај „врућ кромпир пребацују у патријархове руке“.

– Власти очигледно не желе да се замерају. Кажу да желе папи добродошлицу, али додају да то исто треба да каже и Свети архијерејски сабор СПЦ. Власти такође истичу захвалност Ватикану што није признао независност Косова. Међутим у светлу најављеног проглашења кардинала Алојзија Степинца за свеца, што може довести до поновног захлађења односа Српске православне и Римокатоличке цркве, као и у светлу противљења Московске патријаршије, до папине посете Србији, уверен сам да неће доћи пре него што се 2016. године заврши најављени Свеправославни сабор у Истанбулу. А можда ни после тога – каже Вукадиновић.

Сарадња вера брана тероризму

Милан Николић сматра да је осим политичке и сарадња цркава, нарочито највећих, добар правац.

– Осим са католичком, треба одржавати добар однос и са исламом, управо због тих старих борбених рефлекса који из њега проистичу. Када би цркве сарађивале и верске вође се договарале, можда би мање било тероризма – тумачи овај политички аналитичар.

Позива папи било је више последњу деценију, а у Ватикану су била два српска председника. Бивши Борис Тадић је пре пет година посетио папу Бенедикта XВИ, а актуелни Томислав Николић је прошле године био на инаугурацији папе Фрање. Узвратна посета, међутим изостаје иако су највиши српски званичници, а сада и Дачић као шеф дипломатије захваљују ватиканском госту на принципијелној подршци у вези са чланством Србије у ЕУ, као и чињеници да Ватикан није признао једнострано проглашену независност Косова. Долазак папе се у више наврата сводио на медијски балон, а последњи пут уочи прошлогодишње прославе 17 векова Миланског едикта.

Нема договора на видику

Позив папи да посети Србију само је један у низу куртоазних гестова службеног Београда, али до те посете неће доћи док се не сагласи Српска православна црква, тврди за „Вести“ портпарол Београдске надбискупије велечасни Милутин Новаковић.

– Овај као и позиви претходних државника Србије, значе само толико да власти нису у начелу против. Конкретних договора нема на видику, јер посета не може да буде реализована док и СПЦ не упути позив. Папа може да дође у Београд без сагласности СПЦ, јер је Ватикан држава, али у том случају посета се не третира као пасторална мисија поглавара Римокатоличке цркве својим свештеницима и верницима у Србији. Зато постоји јасан став Свете столице, тако је већ вековима, да папа не иде у посете у оне земље, где нису доминантни католици, док се по том питању не успостави хармонија државе домаћина и њене већинске цркве, односно верске заједнице – појашњава Новаковић.

Питају се и Руси

Уочи прошлогодишњег јубилеја Миланског едикта Руска православна црква је, да подсетимо, поручила врху СПЦ ако на прославу у Ниш дође папа да СПЦ не рачуна на патријарха Кирила и делегацију Московске патријаршије. А за време Кириловог претходника патријарха Алексија, што је такође одавно познато, из Руске цркве је поручено Ватикану ако призна самопроглашену независност Косова да ће се Москва повући из међуцрквеног дијалога католика и православаца на путу поновног уједињења хришћана.

Верски аналитичар Живица Туцић каже да је Степинчева канонизација „питање између црквеног Београда и Загреба, а не Београда и Ватикана“.

– Свака црква има право да прогласи за свеца кога хоће и не мора да уважи ничије противљење, па ни СПЦ или државе Србије. Ипак, у Степинчевом случају, мишљења сам да прво треба да седну српски и хрватски историчари и расветле његову улогу. Тим пре што и међу католицима у Европи се сматра да лик Алојзија Степинца није до краја истражен, а поставља се и питање колико би преурањена канонизација могла да погорша међуцрквене односе. Уосталом и београдски надбискуп Станислав Хочевар се залаже за расветљавање контроверзи везаних за Степинца – каже Туцић.

(Вести)

Ознаке: Алојзије Степинац, папа Фрања, СПЦ