Pročitaj mi članakDešavanja na granici Ukrajine i Rusije mogu da ugroze procese u čitavoj Evropi, pa samim tim i kod nas ali smo dešavanjima u Bosni i Hercegovini direktno povređeni mi. Ipak, za sada ne postoji interes Zapada da napravi novo krizno žarište na Balkanu, kaže za Sputnjik direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković.
Прилике на европском тлу су се усковитлале, па су поједини политичари из БиХ помислили да могу да профитирају надајући се безусловној подршци западних партнера.
Члан Председништва БиХ Милорад Додик објаснио је због чега се баш сада диже улог са идејом да се заустави очигледан талас покушаја одузимања надлежности Републике Српске. Иако је наведено да је то наводна препрека за европеизацију Миша Ђурковић каже да је свима добро познат конгломерат који се назива БиХ, а који заправо никада није био направљен да може самостално да функционише. Уместо тога, додаје Ђурковић, међународна заједница је непрестано била неопходна за одржавање живота Босне и Херцеговине.
„На таласу нове администрације са Габријелом Ескобаром и Кристофером Хилом и осталим ‘јунацима‘ ‘90-их година постојала је идеја да ће се сада вратити том незавршеном послу и учинити нови притисак да се сузбије интерес српског народа и Републике Српске. Ту је, упркос свему, одлучено да мора да се постави црвена линија, јер је отишло предалеко да нелегитимни представник Кристијан Шмит прети Додику Инцковим законом,“ сматра наш саговорник.
Западу није у интересу кризно жариште на Балкану
У свему томе, постоји и фактор Бакира Изетбеговића, који као последњег кеца из рукава извлачи претњу исламским светом уколико га западни лидери не подрже у његовој намери. Западним лидерима, међутим, оцењује Ђурковић, поред потенцијално опасних тачака у Африци и ситуације која је на ивици пуцања између Турске и Грчке, не иде у прилог да се овде отвори опште лудило и да БиХ поново постане кризно жариште.
„Управо због тога се преко Мађара покушава пацификација измена закона Валентина Инцка, кукавичјег јајета, са идејом да убаци механизам са којим може да направи хаос на овом простору. Сматрам да постоје озбиљни интереси да се примири прича о том закону како не би у цео проблем био увучен и исламски свет. Не треба заборавити да се већ ушло у изборну годину на свим нивоима те је по правилу подизање тензија нешто што се користи у кампањи,“ каже он.
У бошњачком корпусу нема жеље за ратовањем
Оно што никако не смемо да сметнемо с ума, према мишљењу нашег саговорника јесу чињенице да се БиХ бори са фертилитетом, муслимани масовно одлазе или на Запад или у заливске земље, међу муслиманима су дубоке поделе које се не виде зато што постоји фокус на Србе и Додика, а огроман је и сукоб између исламиста и секуларних поборника.
„Ово све указује да ни унутар самог бошњачког корпуса не постоји ни довољно људи ни жеље да се поново иде у рат и да се гине за било кога, јер се сматра да је то нешто што одговара само политичарима. Нисам сигуран да је Бакир Изетбеговић човек који би ишао у затвор због својих идеја, а његова појачана реторика се тумачи у смислу да западњаци њега већ виде као препреку реконфигурацију политичке сцене и да се озбиљно ради да се и он елиминише из политичког миљеа,“ оцењује Миша Ђурковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 31, 2021
