Pročitaj mi članak„Treba doći, videti i doživeti. Ko god je sa verom zatražio nešto, Sveti Zosim mu je brzo ispunio“.
Скривен у недирнутој природи, окружен са свих страна лепотом Божје творевине, паљен и обнављан, манастир Туман броји векове. До данас нимало избледело народно предање везује га за име прослављеног јунака Милоша Обилица и нехотично рањавање Светог Синаита Зосима, тако да ова браничевска светиња представља истински бисер – задужбину косовског завета, ван Косова.
У њој се на посебан начин осећа лепота вековног искуства, помешаног са миром недирнуте природе и, што је најважније, све то је употпуњено живим присуством благодати Божје, која се излива на све оне који са вером походе ову духовну оазу.
Испосница Светог Зосима
Недалеко од манастира, у густој буковој шуми, скривена од погледа, а тако лако приступачна ходочаснику и намернику, лепотом прохујалих векова на први поглед плени испосница Светог Зосима.
Како до манастира?
Манастир Туман налази се поред Голупца, на Дунаву. До њега са свих страна води одличан пут. Удаљен је 120 километара од Београда, 50 километара од Пожаревца и девет километара од Голупца.
Тел. 012-76-75-195, „manastirtumane@ gmail.com“.
Из манастира позивају све вернике да 21. августа дођу на прославу празника Светог Зосима, а први пут се слави и Свети Јаков Тумански. Света архијерејска литургија служиће се у 8.30.
Пећинска црквица, која неодољиво подсећа на манастир Острог, не може се видети док јој се у потпуности не прие, па је јасно да човек 21. века мора уложити вољу и жртву да се сусретне са светињом.
До данас се, гласно и са радошцу, од човека до човека (знаног или незнаног) као повест о паду колевке под Острогом говори о два велика чуда туманског светитеља. На то место су у размаку од пола века доведене две девојчице, једна педесетих година, а друга крајем 20. века.
Обе су биле тешко болесне. Са вером су дошле и од туманског чудотворца Светог Зосима биле су утешене. Једна је као непокретна донета на носилима, а друга је доведена без вида.
Свака у своје време, из испоснице су отишле здраве, на својим ногама и са својим видом. Таквих сведочанстава из дана у дан је све више, што је један од знакова да се у нашем народу обнавља вера и да немоћи своје Господу са поверењем треба предати… Ова древна испосница је делом обновљена и још се обнавља благодарећи добрим људима. У њој се сваке суботе служи Света литургија и све је више оних који је посећују.
Излечила рак плућа
Због многобројних чудесних исцељења која се у Туману догаају, верни народ, као најбољи индикататор живота и прилика, назвао је овај манастир „ердапским Острогом“. И заиста, нама који овде живимо и онима који у ову светињу долазе неретко застане дах од дивних чудеса и велике смелости коју Свети Зосим и Свети Јаков имају пред Богом.
Три светиње које чине чуда
Под куполама прелепе туманске цркве почивају два скромна кивота, а у њима непроцењиво благо – чудотворне мошти светитеља, Преподобног Зосима, пустињака са далеког Синаја, и Преподобног Јакова, нашег савременика, ученика Светог владике Николаја. Уз њих је и три века стара чудотворна икона Богородице, коју су донели и у знак благодарности српској цркви оставили руски монаси емигранти, давне 1918. Молитва крај ових светиња, сведочанства су многа, мења животе људи. И тако вековима…
Бројни примери обичних људи најбоље су сведочанство. Изнећемо неколико њих. Млада жена оболела је од рака на плућима, и то тешког и компликованог облика. Њен отац је са вером дошао код светитеља. Прочитана је молитва. После неколико месеци, читава породица дошла је да благодари и остави прилог светитељу. На цуење лекара, Снежана је постала здрава.
„Помазала сам отворену, дугогодишњу рану на нози уљем из кандила Светог Зосима. Када сам се пробудила, ње више није било“ записала је сестра Оливера.
„Молио сам се Светом Зосиму за брата, да не изгуби посао. Сви су добили отказе, једино је он захваљујући светитељу остао да ради“, посведочио је Игор из Београда.
„Син и снаја осам година нису могли да имају деце. Прочитана им је молитва у пролеће 2016. У фебруару 2017. године родио се Марко“, са очима пуним суза и радости посведочила је Зорица из околине Голупца.
Чудом преживели удес
„Ћерка ми је тешко пострадала у саобраћају. Од тада јој је рука потпуно непокретна. Помазао сам је уљем из кандила Светог Зосима. На радост свих, рука се покренула“, радосно је јавио у манастир Зоран из Београда.
„Молио сам се туманским светитељима да ми помогну да се помирим са човеком који ми је годинама чинио непријатности. Вратио сам се из манастира са прославе 28. маја. Неочекивано сам срео тог човека. Пришао ми је лепо и у миру. Замолио ме је да га одведем у манастир из којег сам управо дошао. Заиста велика и чудесна светиња“, потресено је посведочио Милош.
Још много оваквих записа испуњава летопис манастира, а и из недеље у недељу чују се гласно и са радошцу испричана нова сведочења, пред стотинама људи у порти. Посебно је обрадовало све што је Свети Зосим пред прославу у манастиру архиепископа Георгија из Словачке и његовог возача спасао од сигурне смрти. Возач је заспао и имали су тежак удес, какав се не преживљава. Aуто је био уништен, а њима ни длака са главе није зафалила.
Искуство живих људи најбоља је мера ствари. Један Бранко записао је: „Треба доћи, видети и доживети. Ко год је са вером затражио нешто, Свети Зосим му је брзо испунио“. Одлазећи тог, за Туман историјског 28. маја, стотине људи понављале су једну реченицу, са осећањем захвалности и радости: „Постаде и остаде Манастир Туман ђердапски Острог‘“.
