Прочитај ми чланак
Деловање рекламних агенција које су под директном политичком контролом један су од кључних узрока за појаву аутоцензуре и ограничавања слободе изражавања у српским медијима.
За разлику од других тржишта карактеристика Србије је да у послу посредовања у продаји огласног простора у медијима водећу улогу имају агенције које су у власништву људи из врха српске политике.
Иако профит који се остварује продајом реклама није занемарљив фактор, суштина овог механизма је у контроли медија и стављања јавних гласила под контролу владајућих структура.
У прилог овоме говоре и драматичне промене које су погодиле маркетиншко тржиште после смене власти 2012. године, а у којима су значајну улогу одиграли људи блиски Српској напредној странци.
Истраживање БИРН-а показује да су у претходне две године најмање четири компаније, чији је годишњи буџет за оглашавање између девет и десет милиона евра, напустиле до тада неприкосновену агенцију лидера ДС-а Драгана Ђиласа, Дајрект медија, и склопиле нове уговоре са агенцијама окупљеним око Срђана Шапера, некада члана Председништва ДС-а.
У овај пул улази и агенција Секонд која је регистрована у новембру 2012. године, а иза чијег оснивања, према сазнањима БИРН-а, стоји Горан Веселиновић, члан Главног одбора Српске напредне странке и бивши послодавац Александра Вучића.
Ова агенција ускоро добија значајне клијенте, попут Банке Интесе, која је претходно користила услуге Дајрект медије.
„Седео сам у једном београдском кафићу са пријатељима, када ми је Горан Веселиновић, кога сам познавао од раније, предложио да оснујем фирму. Деловало ми је као интересантна идеја и прихватио сам“, овако Милош Јовановић, млади програмер из Ниша, описује за БИРН како је у новембру 2012. године основао агенцију Секонд која се бави продајом рекламног простора.
Јовановић, који се никада пре и после тога није бавио маркетингом, неколико месеци касније препушта свој удео фирме директорки Секонда Сањи Лаловић, познаници Горана Веселиновића.
БИРН је у вези са овим разговарао са Веселиновићем, који је негирао да познаје Јовановића и да има било какве везе са оснивањем Секонда. Истог дана, Јовановић је видно узнемирен, у новом разговору за БИРН одбио да изнесе било које детаље око оснивања Секонда и тврдио да са новинаром БИРН-а никад пре тога није разговарао.
Веселиновић се до недавно бавио искључиво пословима промоције, у својој пи-ар агенцији Рајт која је водила изборну кампању напредњака 2012. године (у том периоду Веселиновићева агенција звала се Блок енд конект) и пре тога кампању Српске радикалне странке 2008. године. Он инсистира да је пи-ар и даље његов једини посао и да са тржиштем оглашавања нема никакве везе.
Пет власника рекламних агенција са којима је БИРН разговарао током рада на овом истраживању кажу да моћ Веселиновића лежи у томе што се он препознаје као човек од највећег поверења најмоћније странке у Србији, који медијима влада из сенке.
Владимир Андонов, власник агенције Компани, код кога је Веселиновић својевремено радио каже: „Увек је било политичких притисака на оглашиваче са којом ће агенцијом да склопе уговор, али сам се надао да ће се после 2012. године разбити монопол на тржишту, који су имали Ђилас и Шапер. Десило се супротно. Никада није било горе, немогуће је сада доћи до посла. Сви иду код Шапера и Горана Веселиновића, јер ту препознају нови центар моћи“.
Други власник агенције, који је желео да остане анониман каже да шема политичког утицаја на медије и да тржиште оглашавања постоје још од пада Милошевића.
„Сада је систем усавршен. Суштина целог посла је контрола медија и паре које се ту зарађују. Од тада до Веселиновића медији су већ научени да слушају, то је утабана стаза“, закључује он.
„Зашто ме уопште ово питате“, негодовао је Веселиновић, када је БИРН тражио коментар на тврдње да је он кључна фигура у пословима везаним за медије, „не бавим се медијима, и немам однос са Владом Србије, за разлику од претходних гарнитура“.
И Срђан Шапер негира да је у пословном партнерству са Веселиновићем.
„Господина Веселиновића, као и велику већину колега које послују у рекламним, медијским или пи-ар агенцијама у Србији познајем дуги низ година. Нисмо имали прилику да сарађујемо ни пре ни после 2012. године“.
ПОСАО СЕ ШИРИ И ВАН СРБИЈЕ
У фебруару ове године власница агенције Секонд из Београда Сања Лаловић постала је и власница 50 одсто капитала агенције Акваријус из Бањалуке, једне од највећих и најуспешнијих маркетиншких агенција у Босни и Херцеговини. Директорка и васница других 50 одсто капитала агенције Акваријус је Бранкица Јанковић из Бањалуке.
Седиште агенције Акваријус је у улици Краља Петра II у Бањалуци. На истој адреси налази се и агенција Секонд која се бави продајом рекламног простора, а чији је власник Синиша Миловановић.
У разговору за БИРН Миловановић је негирао да је његова агенција повезана са београдским Секондом, као и да познаје Горана Веслиновића и Сању Лаловић.
У компанији м:тел за БИРН су потврдили да су почетком ове године ангажовали Секонд за потребе куповине огласног простора у медијима, док је агенција Акваријус ангажована за осмишљавање и производњу реклама.
Бранкица Јанковић, сувласница агенције Акваријус, каже да иако приватно познаје Горана Веселиновића он није посредовао у пословном аранжману између ње и Сање Лаловић.
ДЕМОКРАТСКИ ИЗУМ
Тржиште оглашавања у Србији износило је 2001. године свега 30 милиона долара, а 2008. године оглашивачи у Србији су за рекламу на телевизији, радију и у новинама издвајали скоро седам пута више новца, преко 206 млиона долара. Када је наступила економска криза ова сума је пала на 170 милиона долара.
Паралелно са експанзијом маркетиншког тржишта успостављене су оглашивачке империје чији су власници били високи функционери ДС-а, или људи блиски странци. Као највећи играчи издвајају се Драган Ђилас, са Дајрект медијом, Срдјан Шапер, власник неколико агенција међу којима је највећа Универзал медија, и Бранимир Димитријевић Туцко, Шаперов партнер и власник агенција Медија пул и Медија џобс.
Владимир Андонов, који је у послу оглашавања скоро 20 година, каже да су Драган Ђилас и Срђан Шапер од 2003. године преузели примат у послу оглашавања. У таквој ситуацији друге агенције биле су принуђене да се удружују како би могле да им парирају.
„Током 2003. године сам основао непрофитни пул где су чланови били сви они који из неког разлога нису хтели или нису могли да раде са Ђиласом или Шапером”, каже Андонов.
У периоду између 2008. и 2012. године, објашњава Андонов, Ђиласова фирма је постала толико доминантна да је 2010. године Шаперов Мекен приступио његовом пулу са идејом да заједнички парирају конкуренту.
„Убрзо потом моја агенција је нагло почела да губи клијенте, па сам изашао из пула 2012. године”, каже он.
Уз материјалну добит остварену у овом уносном послу, владајуће структуре су стекле и индиректну контролу над медијима пошто су медији у великој мери били зависни од пословних уговора са Ђиласом и Шапером.
И Ђилас и Шапер у разговору за БИРН негирају да су се бавили утицајем на медије кроз рад својих компанија и истичу да се буџети за оглашавање деле према реалним прорачунима и да клијенти који троше новац на рекламе не могу бити обманути.
Једини прави утицај је политички, каже Ђилас. „Видите како ме сада третирају медији када нисам на власти“, додаје он.
Срђан Шапер каже: „Теза да су агенције чији сам власник могле да утичу на медије неком врстом условљавања буџета за оглашавање политичком подобношћу медија појављивала се у појединим описима медијске сцене у Србији, и то увек паушално, и без доказа“.
ОГЛАШИВАЧИ НАПУШТАЈУ ДАЈРЕКТ МЕДИЈУ
Најмање четири компаније, према сазнањима БИРН-а, напустиле су Дајрект медију и прешле у конкурентски пул. Имлек је отишао у Шаперов Универзал медија, Агрокор и Комерцијална банка изабрале су оглашивачку агенцију Медија џобс Бранимира Димитријевића, а Банка Интеса је прешла у Секонд иза које стоји Горан Веселиновић.
Ове четири компаније годишње троше око десет милиона евра на оглашавање.
Упитана зашто је променила партнере и за пи-ар и за оглашавање, директорка корпоративних послова Данјуб Фудс Груп, којој припада Имлек, Светлана Глумац, објашњава: „То је просто неки нормалан живот агенције која вас прати. Сунце изађе па зађе, све је то нормално у бизнису. То је наша интерна политика“.
Она каже да се Дајрект медија није јавила на њихов конкурс, који је превремено расписан.
Директор маркетинга Комерцијалне банке Горан Милићевић објашњава да је избору нове агенције претходио конкурс крајем 2012, а да је због најбоље понуде коју су дали изабрана агенција Медија џобс, како те, тако и наредне, 2013. године.
Банка Интеса, која се 2013. године одлучила да замени Дајрект медију са тек основаном агенцијом Секонд, одбила је да прокоментарише разлоге за ову одлуку.
У компанији Агрокор потврђују за БИРН да су са Дајрект медијом сарађивали до краја 2012. године. Током 2013. године компанија је рекламе уговарала директно, а након тендера расписаног крајем прошле године уговор са Медија џобсом је потписан у јануару 2014. године.
Агрокор је, према сазнањима БИРН-а, са годишњим буџетом од око пет милиона евра један од највећих оглашивача у Србији.
ПРЕСТРОЈАВАЊЕ У ХОДУ
Промена на врху државе 2012. године поклопила се са пословним одлукама неких великих оглашивача да или прекину, или не обнове уговоре са Ђиласовом Дајрект медијом. Док компаније наводе пословне разлоге за промену партнера, у свету маркетиншких агенција и медија ово се тумачи као сељење центра моћи према новим властима, које оличава Горан Веселиновић, нови партнер Срђана Шапера.
Драстичне промене на тржишту оглашавања за БИРН је потврдила и директорка Рингијера, који издаје Блиц, Ало и недељник НИН, Јелена Дракулић – Петровић.
„Једна агенција је знатно ослабила по броју клијената, а други пул је ојачао“, рекла је она за БИРН.
Из документа који је БИРН добио од једног београдског медија може се видети да на оглашивачком тржишту највећи проценат клијената држе два пула агенција. Један пул чине агенције окупљене око Дајрект медије, док је други пул састављен од осам агенција, међу којима су и агенције Срђана Шапера, Бранимира Димитријевића и Секонд, иза које стоји Горан Веселиновић.
У писменом одговору на БИРН-ово питање да ли се заиста агенција Секонд налази у његовом пулу, Шапер је рекао да не може да коментарише пословне субјекте који нису у његовом власништву. Власници агенција Медија џобс и Медија хаус одбили су разговор за БИРН.
ОД ПРОФАЈЛЕРА ДО РАЈТА
Познанство Александра Вучића и Горана Веселиновића је дугогодишње, још из периода Српске радикалне странке. Веселиновић је 2003. основао агенцију Профајлер тим, који се након тога преименује у Блок енд конект, а од септембра прошле године у Рајт. Александар Вучић је током 2010. године био запослен у агенцији Профајлер тим.
Све до 2012. године Рајт није имао значајније клијенте или веће послове. Током 2010. и 2011. године за пи-ар услуге агенцију су ангожавале општине Вождовац и Земун у којима је на власти била коалиција око СНС-а.
Подаци АПР-а показују да је Рајт 2012. године увећао своје приходе преко 50 пута, што Веселиновић објашњава чињеницом да је новац за предизборну кампању СНС-а ишао преко његове агенције. Ово потврђује и извештај Агенције за борбу против корупције.
Блок енд конект је заложио банкарску гаранцију од 38 милиона динара за кампању Томислава Николића 2012. године.
У октобру 2013. године сувласница и директорка Рајта постаје Јасмина Стојанов, која је девет година радила као шеф информативне службе Председништва Србије, за мандата Бориса Тадића. Њен прелазак у Рајт организовао је Александар Вучић.
„Од марта 2012, била сам без посла, када је ми је Вучић у лето 2012. понудио да ми помогне и ја то доживљавам као људски гест“.
Почетком 2014. године агенција Горана Веселиновића за клијента добија једну од највећих компанија у Србији, Данјуб Фудс Груп, којој припада Имлек.
У току је медијска кампања обележавања 60 година бренда Кравица, а њу води Рајт. Сарадња је почела почетком ове године, а претходно је Имлек напустио пи-ар агенцију Комунис, Ивана Станковића, коју је на изборима 2012. године за кампању ангажовала Демократска странка.
Према речима Јасмине Стојанов агенција Рајт данас има важне и велике клијенте. Поред „Салфорда“ ту су још компаније Роминг и Београдски Сајам.
„Управо је мој долазак разлог успона ове агенције. Ја сам бренд и то је разлог зашто привлачимо клијенте. У разговорима са клијентима њих не занима политика, већ шта им нудите“.
СЕКОНД ВЕЗА СА НАПРЕДЊАЦИМА
Агенција Секонд је основана 14. новембра 2012. Године, а основали су је Милош Јовановић и Срђан Лековић. Већ у јануару 2013. године Лековић уступа 50 одсто свог власништва Сањи Лаловић, а Милош Јовановић то чини у октобру исте године. Сања Лаловић је у изборној кампањи 2012. године за Српску напредну странку радила послове медијске стратегије и планирања.
Када је новинар БИРН-а у фебруару 2014. године назвао једног од двојице оснивача Секонда, Јовановића, он је рекао да га је Горан Веселиновић позвао да оснује агенцију.
Веселиновић је у разговору за БИРН негирао да познаје Јовановића и да има било какве везе са оснивањем Секонда. У поновном разговору са Јовановићем он је одбио да потврди првобитну изјаву и тврдио је да са новинаром БИРН-а пре тога није ни разговарао.
Другог оснивача Секонда, Лековића, позвала је да оснује агенцију нека жена, чији идентитет он није желео да открије. „Није битно њено име, учинио сам пријатељици услугу, иступио сам рано, никада се нисам бавио тим послом нити знам шта је са том фирмом“, каже он.
Андонов, у чијој агенцији је некада радила и Сања Лаловић, каже: „Моја агенција је осмишљавала медијски план за СНС на изборима 2012. године. У име агенције главна особа за тај посао била је Сања Лаловић. Њу је после позвао Веселиновић да пређе у Секонд“.
Сања Лаловић је на питања БИРН-а о пословању агенције Секонд и њеном пословном односу са Веселиновићем одговорила електронском поштом: „Прочитала сам ваша питања и закључила да сва спадају у домен регуларног приватног пословања, тако да не налазим ни један разлог зашто да на њих одговарам”.
Када је БИРН питао Веселиновића да ли је довео Сању Лаловић у Секонд, он је још једном рекао да нема никакве везе са том агенцијом и да је једини правни субјект у његовом власништу пи-ар агенција Рајт.
„То што некога познајем дуго, и што сам некоме некад помогао, то нема везе са послом“, прокоментарисао је.
Међутим, БИРН је дошао и до других сазнања која повезују Веселиновића са Секондом.
Адвокатска канцеларија његове супруге Невене Веселиновић, обавља правне послове за фирме Секонд и Рајт. Тачније, документација АПР-а показује да је адвокат Снежана Сладаковић, запослена у адвокатској канцеларији Веселиновић, поднела захтев за промену података власништва и за Рајт и за Секонд, као овлашћено лице обе фирме крајем прошле године.
Даље, обе агенције се налазе у истој згради пословног центра Аирпорт Цитy. Тако су и регистроване у АПР-у, али се само Рајт појављује као закупац оба простора до тренутка објављивања овог текста, каже извор БИРН-а који је желео да остане анониман, а имао је увид у документацију.
Јасмина Стојанов, директорка и власница 30 одсто агенције Рајт, међутим, негира да Рајт плаћа простор уместо Секонда и да са овом агенцијом има било какав однос.
МЕДИЈСКО ЋУТАЊЕ
Иако сви уредници најзначајнијих медија са којима је БИРН разговарао негирају да рекламне агенције у рукама људи блиских власти могу да утичу на слободу медија, Европска унија и Влада Сједињених Америчких Држава имају сасвим другачији став о слободи говора у Србији.
У извештају Европске комисије о напретку Србије у 2012. години, у делу који се односи на слободу изражавања, наводи се: „Приступ оглашавању у медијима је и даље под контролом малог броја економских и политичких актера, што подразумева значајан ризик од утицаја на медије и од самоцензуре“.
У извештају Владе Сједињених Америчких Држава о стању људских права у Србији за 2013. годину, у делу који се односи на слободу говора и цензуру, наводи се да су медији због економских притисака рекламних агенција подложни аутоцензури:
„Пошто су медији у великој мери зависни од оглашавања, отвара се доста простора рекламним агенцијама да утичу на њих, пре свега, кроз нетранспарентне уговоре, неравноправне услове у тим уговорима и кроз неравномерне прерасподеле средстава из јавних фондова и фондова за оглашавање под државном контролом (из јавних компанија и локалних самоуправа)“.
Председник независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић сматра да су маркетиншке агенције једне од важнијих канала преко којих се врши притисак на медије:
„Медији уместо да се боре против корупције постали су део коруптивног ланца – јавно предузеће закључи уговор са маркетиншком агенцијом, а ова купује простор на неком медију, и тако сте заштитили своје интересе у том медију, то су политички, а не економски интереси. Простор за злоупотребу много је већи у јавним предузећима, али агенције могу да манипулишу и на приватном тржишту. Агенције на основу истраживања нуде простор и време на разним телевизијима, а када имате на десетине сличних медија ту могу да одлучују нијансе. То је оно што плаши уреднике, јер они знају да када пишу против ДС-а да ће се Ђилас одлучити за други медији. Иста је ситуација и са Веселиновићем и његовом Рајт агенцијом“.
БИРН је, истражујући утицај маркетиншких агенција на слободу медија, како под демократама, тако и после њихове смене, контактирао уредничке тимове српских медија. Најотворенији за разговор били су уредник листа Данас Зоран Пановић и уредник листа Информер Драган Вучићевић.
Пановић каже да рекламне агенције немају утицаја на уређивачку политику његовог листа и сматра да у Данасу нема аутоцензуре узроковане чињеницом да политичари воде рекламне агенције.
Власник и главни уредник Информера, Драган Вучићевић и директор куће која издаје Информер, Дамир Драгић, нису крили да неке рекламе обезбеђују преко Горана Веселиновића.
„Ове године Имлек ће ићи са…. не знам како да их зовем, медија пул, ићи ће преко Горана који је у саставу медија пула, Горана Веселиновића (…..)То је легална прича. Ево о чему се ради. Они су смислили медија пул у који је ушло више агенција… јер уместо да иду сами иду заједно…..и кажу ми ћемо код тебе да потрошимо 15 милиона ове године и ја њима морам да дам највећи попуст“, објашњава Драгић.
Он потврђује да су и Банку Интесу добили преко истог пула прошле године.
Веселиновић међутим каже да никада није уговарао никакве рекламе, нити да познаје Драгића.
На питање упућено Драгану Вучићевићу да ли је могуће да Горан Веселиновић може да искористи политички утицај како би контролисао медије, он одговара: „Глупо је да то ја причам, ја Горана познајем пуно година и он није такав човек. Људи се кваре и мењају, али ја не мислим да ће он тако да се понаша. Мислим да чак нема ни мандат да се тако понаша. И стварно не знам, а требало би да знам, да он зове новинаре и каже ово смеш а ово не смеш“.
Вучићевић подсећа: „Да је Тадић остао на власти никад не бих могао да оснујем новине“.
