Прочитај ми чланак

Обнова цркве краља Милутина у Старом Нагоричану: Обећања пљуште, а кров прокишњава

0

sv-dordje-u-starom-nagoricanu

На „церемонији“ у црквеној порти испред православног храма у Старом Нагоричану, који је српски краљ Стефан Урош Други Милутин (1282-1321) подигао и посветио Светом Ђорђу 1313. године, прошле недеље је министарка културе Македоније, Елизабета Канчевска Милевска, „репризно“ представила пројекат за заштиту и рестаурацију тог средњовековног споменика. Она је најавила и скорашњи почетак конзерваторских радова.

Иако је за овај пројекат још 2009. године одобрено 1,4 милиона евра из ЕУ фондова, светиња је и даље угрожена. Као што су „Новости“ писале, оштећена је кровна конструкција, што представља посебну опасност уочи зиме и повећаних падавина. Фрескопису непроцењиве вредности прети озбиљна „корозија“, алармирају сељани Старог Нагоричана и стручњаци из музеја у Куманову.

Пројектом је, поред ревитализације цркве св. Ђорђа и порте, предвиђена и изградња сеоског трга, реновирање оближње испоснице св. Прохора Пчињског и подизање етнолошког музеја у објекту старе школе. Сви ти радови, како је званично сада најављено, требало би да буду завршени до краја 2015. године.

– Пројекат за конзервацију и ревитализацију овог сакралног објекта омогућиће да сачувамо један изванредан примерак сакралне архитектуре који говори о цивилизацијском наслеђу на овом тлу. Пред институцијама ЕУ демонстрираћемо нашу бригу за културно наслеђе које је део европског културног наслеђа. 

ПОДРШКА ЕВРОПЕ

Амбасадор ЕУ у Скопљу Аиво Орав је у Старом Нагоричану истакао да Европа пружа подршку културним институцијама ове земље преко различитих програма. – На овај начин се прославља европска културна различитост и јачају заједничке културне вредности – рекао је Орав.

Црква Свети Ђорђе својим живописом је сведочанство уметничких домета на нашим просторима. Наши зографи Михаил и Ефтихи унутра су створили непроцењив живопис – оценила је Канческа Милевска.

Упркос несхватљивим закашњењима у припреми документације за грађевинске и остале захвате у примени пројекта, министарка се чак захвалила „стручној и ажурној администрацији.“ Али чињенице говоре другачије.

Пројекат је, после неколико претходних одлагања, требало „сигурно да започне“ – прошле године. Током 2011. из Министарства културе у Скопљу су тврдили да је припрема неопходне документације – „при крају“ и да се „само“ чека на „формирање одељења за координацију ИПА помоћи.“

На „репризној“ промоцији, међутим, сва та одлагања и траћење времена док светиња пропада, званично су прећутана.

(Вечерње новости)