Прочитај ми чланак

Обећања о већим платама поуздан знак скорашњих избора

0

Како почну најаве већих плата за годину или пет, аналитичари већ гледају у календар када су следећи избори. А последњих дана активирана су нека стара обећања, просечна плата од 900 евра до 2025. године.

Али, с обзиром да су избори већ за неколико месеци, најављено је још раније, до пролећа 2022. а могуће и пре јер потребно је нешто ближе, опипљивије, па је председник Србије пре неколико дана споменуо 600 евра од почетка следеће године када је говорио о пројекцијама економског раста у овој години, пише дневни лист „Данас“.

„Тај раст о којем говорим доноси веће плате и пензије, не смем да најављујем, али бисмо свакако имали значајно повећање плата и пензија ако ово овако остане и ако још унапредимо стопу раста“, рекао је Александар Вучић додајући да ће просечна плата у Србији већ од 1. јануара бити већа од 600 евра, а у Београду преко 770 или 780 евра.

У толико велики раст плата председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић не верује.

„Нисам сигурна да је то могуће, посебно после пандемије и кризе и нерационалног трошења буџетских пара. Биће добро ако зараде порасту и пар процената. И овог, као и сваког пута, ради се о предизборној причи. И ових 500 евра плате смо добијали обећања, па чекали неколико година“, оцењује Савић и додаје да ни та просечна плата не представља прави показатељ стандарда грађана Србије.

„Када почну да говоре о тих 600 или 900 евра, сетим се армије људи која ради за минималац. Процењује се да 350.000 до 400.000 људи прима минималну зараду, а још 400.000 нешто мало више, до 40.000 динара. Тада све те бајковите приче о плати падају у воду. Још ако томе додамо више од милион пензионера са пензијом од 20.000 динара, видимо да је стандард грађана катастрофалан“, закључује Савић уз коментар да то што просек вуче мали број оних са платама од 300 или 500.000 динара није одраз правог стања у Србији.

У 2019. години бруто домаћи производ је реално порастао за 4,2 одсто, а просечна плата у истој години реално је порасла за 8,5 одсто.

У прошлој, рецесионој и пандемијској години, БДП је пао за један одсто, док је просечна плата на годишњем нивоу повећана за 7,7 одсто.

У 2021. години, по свој прилици биће настављен тај неусклађени раст, пошто је већ за прва два месеца повећана зарада за пет одсто, док је БДП у првом тромесечју порастао на годишњем нивоу за 1,2 одсто. Ако се стварно испостави тачним обећање од 600 евра, чак и уз нешто вишу инфлацију, опет ће раст плата у овој години вишеструко надмашити напредак економске активности.

Истина, од 2014. до 2018. године, током фискалне консолидације, БДП је растао брже од плата, које су 2015. имале и реални пад. Ипак, кумулативно БДП је повећан за око четири поена више од реалних плата, што је надокнађено већ 2019. године.

Економиста Саша Ђоговић истиче да раст плата изнад БДП-а значи мање улагања у продуктивне пројекте.

„Ова обећања имају везе са изборима и не би ме чудило и да ад хок повећају зараде у јавном сектору и да уз бонусе и аконтације у децембру просечна зарада достигне тих 600 евра, па онда да падне у јануару и нормализује се у марту и априлу. Таква економска политика где плате расту изнад продуктивности значи да ће већи део колача отићи у потрошњу, а мањи у продуктивне инвестиције. Супротно, раст плата у складу са растом продуктивности, значио би више инвестиција, али онда бисмо касније имали и раст зарада и куповне моћи на здравим основама“, објашњава Ђоговић.