Прочитај ми чланакВојни врх на челу преваре – 10. Део Од мајстора механичара до Заменика Начелника Генералштаба. Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО, Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства Одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.
Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр у команди дивизиона са ракетног система С-125М1 „НЕВА. Остали су са других ракетних система и нису познавали ракетну технику. Као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А једини нисам унапређен у виши чин,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту (оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ са материјалним доказима) и донела орден Народног Хероја 250.рбр ПВО. Као руковаоц гађања провео сам преко 750 сати на борбеном дежурству у станици за вођење ракета у борби са НАТО авијацијом у ваздуху. После рата мимо Закона о Војсци смењен сам са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Скинут сам са списка за школовање ратних официра. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио!
А онда 17,5 година после рата доживео сам ново понижење. У књизи је фалсификован:
1. Мој поподневни рад 27марта 1999.године
2. Проглашен сам неодговорним и стављан на места где уопште нисам био;
3. Моје идеје и радње које сам предузимао приписиване су другим лицима;
4. Негирана су ратна војна документа и извештаји;
5. Као руковалац гађања проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад,што значи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт;
6. Прекројен је ток борбеног рада приликом обарања Ф-117А.
Да ли је борбени рад у току у моменту мог уласка у станицу за вођење ракета у 20.30 минута или је опет по среди превара. Аутор књиге на страници 104 каже.
Цитирам:…“Из сведочења осталих чланова борбене послуге види се да је пре доласка заменика команданта дивизион већ био у приправности број 1,да је налет непријатељске авијације почео,да су ракете већ биле на припреми,односно да је борбени рад већ био у току“…
Прилог бр.1. стр.104 књиге Пад ноћног сокола
Чињеницу да су ракете на “Припреми 1” аутор покушава да употреби као сигуран доказ да је борбени раду току. Укрштајући изјаву Начелника групе за борбено командовање (НГБК) пуковника Драгана Станковића са изјавама чланова борбене послуге у станици за вођење 3.рд ПВО долазимо до следећег сазнања. Прву информацију да има циљева у ваздуху изнад Фрушке горе дала је служба радио аматера. Због тога је Станковић наредио референту правца за рад са 3 рд.ПВО мајору Јанку Алексићу да преведе 3-ћи дивизион у “Приправност број 1”.како би се проверила та информација. На ту команду командант ракетног дивизиона и руковаоц гађања Дани Золтан превео је дивизион не у приправност број 1 већ у приправност за лансирање стављајући бојеве ракете на “Припрему 1”.
Цитирам:…”Око 20.15 часова наредио сам да се четири ракете ставе на “Припрему 1”. И даље на показивачу немам одразе ниједног авиона који је ближи од 60км”…
Прилог бр.2. стр.61.књиге,Данијаева изјава
Зашто је наредио да се ставе 4 бојеве ракете на “Припрему 1”, када циљева нема ни у зони уништења ни у близини вероватно зна само он,али то је потпуно погрешан поступак..На тај начин мимо Правила гађања које строго дефинише момент стављања ракета на “Припрему 1” почело је да тече време рада уређаја ракета које траје 25 минута. Ракете се на “Припрему 1” стављају истовремено на даљини укључења високог напона на нишанском радару,односно када руковаоц гађања донесе одлуку за уништење циља. Онај ко незна није ни свестан колико незна.
А онда је и Николић почео да петља,он или онај ко му је писао изјаву. Постоји тачно утврђена процедура стављања ракета на “Припрему 1”.У режиму “Припрема 1” и у припремљености за лансирање ракета може да се налази највише 25 мин.после чега се аутоматски преводи у режим “30 сек”.Поновно укључење ракете у режим “Припрема 1” дозвољава се само после 20-минутног одмора. Како се извештава руковаоц гађања да време од 25 минута истиче? Ово је сјајна прилика за струку да провери своје знање и увери се у неодрживост Николићеве изјаве.
Цитирам:…” око 20.15 добијамо сигнал за прелазак у приправност за лансирање. Укључујем припрему на по две ракете на обе лансирне рампе.”…
Прилог бр.3. стр. 83 књиге,Николићеве изјаве
Таква команда са оперативног центра 250.рбр ПВО није дошла. Он то не може да чује,да зна нити да тврди. Једино кога он слуша и чује јесте Дани Золтан који је наредио да се ракете преведу у “Припрему 1” Ракете су на “Припрему 1” преведене не око 20.15 већ нешто касније вероватно око 20.20,свакако пре мог уласка у станицу за вођење у 20.30.минута. У супротном би од 20.15-20.42 истекло време од 25 минута и не би било спремних ракета за лансирање на Ф-117А.
Даље при дну странице 83 Николић каже:
Цитирам;…”С обзиром на то да истиче време припреме ракета,скидам са припреме прве две ракете на првој лансирној и укључујем припрему на трећу и четврту ракету на истој ЛР (лансирној рампи). На другој ЛР не мењам ништа.”…
Ово је већ озбиљна манипулација. На блоку УК-31 командира ракетне батерије у 22 минуту за обе лансирне рампе морала се упалила сигнализација РЕСУРС ПУ I (II,III,IV) што значи да је остало још 3 минута времена где су ракете на “Припреми 1”.Тог момента он је морао да извести руковаоца гађања гласно речима и да га упозори да ће остати за 3 минута без ракета на обе лансирне рампе,а не само на првој.
Његов извештај руковаоцу гађања је морао бити следећи:
“ИСТИЧЕ ВРЕМЕ КОД ТИХ И ТИХ РАКЕТА НАКОН 3 МИНУТА.”
То Николић никад није известио што значи да на првој лансирној рампи није имао 4 бојеве ракете као што тврди. Чак и да није како он каже скинуо са припреме прве две ракете на првој лансирној рампи оне би аутоматски саме за три минута,а можда и мање, прешле у режим “30 сек”,а друге две ракете да их је имао на 3 и 4 греди исте рампе за 30 секунди аутоматски прешле у Приправност за лансирање. Даље каже да на другој лансирној не дира ништа. Па није ни могао јер и на другој има само две ракете што значи да је време истицало на обе лансирне рампе,а не само на првој. За вероватно неколико минута дивизион би остао без ракета на “Припреми 1”, лансирање не би било могуће и Ф-117А не би био оборен. Рано превођење ракета на “Припрему 1” увек је скопчано са ризиком да не постоји могућност гађања циља. Ми смо то очито избегли за длаку.
Дакле веома важно питање односи се на то колико је заиста било бојевих ракета на лансирним рампама. Одговор на то питање даје дневник који води оператор КС (кординатног система), а пошто је био у борбеној послузи оператор праћења тај дневник је по наређењу морао да води старешина на радном месту командира батерије (Роксандић или Николић). Дневник постоји и вођен је за време рата под називом :
“Евиденција проведеног времена ракета на припреми и времена рада лансирних уређаја.”
Прилог бр.4. Варијанта-Евиденција проведеног времена ракета на припреми…
Одговор на питање о броју ракета пружа и службена забелешка на страници 115 од 05.04.1999.године у којој јасно пише да смо тек на 4-том ватреном положају у селу Прхово на предлог мајора Коман Драгољуба поставили први пут од почетка рата 6 бојевих ракета и то 4 на лансирној рампи на западном правцу и 2 ракете на рампи на северном правцу.
У ноћи обарања Ф-117А на ватреном положају у реону села Шимановци на лансирним рампама је било укупно 4 бојеве ракете и то на првој ЛР на 3 и 4 греди ,а на другој ЛР на 1 и 2 греди. У супротном да је тачна тврдња Николића о броју ракета на ВП у Шимановцима зашто није постављено 6 ракета и на 4-том ватреном положају у селу Прхову него је на томе инсистирао мајор Коман Драгољуб. На страници 113 бележнице у току борбеног рада прети нам могућност да останемо без ракета. Треба пажљиво прочитати запис за тај дан.
Прилог бр.5. Службена забелешка из радне бележнице 113 страница
Прилог бр.6. Службена забелешка из радне бележнице 115 страница
БОРБЕНИ РАД: Треба одговорити на питање и да ли је борбени рад у току?
На страници 62 књиге у својој изјави Дани каже:
Цитирам:…”Комуницирам са Ђорђем. Ђорђе (видевши одразе циљева на показивачу): Шта је било,шта је било?!? Золтан: Тише радимо,имамо циљеве,борбени рад је у току,приправност за лансирање. Ђорђе (рукама помера Бориса и мени говори): Ово је моја смена,ово је моја смена.”
Прилог бр.7.стр.62 књиге,Данијева изјава
Наравно да је ова тврдња потпуно бесмислена. Ове комуникације никад није било нити је било сукоба између нас двојице приликом обарања Ф-117А. Од момента мог уласка у станицу до обарања Ф-117А прошло је 12 минута. Ја и он разговарамо о томе шта је он радио и шта сам ја радио са имитатором зрачења.То није примопредаја дужности како то многи желе да представе. Док разговара са мном он дрема и то је једини разлог зашто се задржао у станици кад сам ја већ дошао у своју смену. Спава на свом месту и оператор ручног праћења по Ф1, Дејан Тиосављевић. Тврдња Дани Золтана да је борбени рад у току је неистинита.Нити је борбени рад био у току,нити сам померао Бориса,а понајмање њему говорио “ово је моја смена,ово је моја смена”. Превише се ниско спустио командант ракетног дивизиона. То више нису само лажи, то сведочење поприма много шире и дубље значење.
Шта кажу други чланови борбене послуге по питању Приправности и да ли је у току борбени рад?
Борис Стоименов по том питању у својој изјави не каже ништа. Оног момента када сам ушао у станицу као руковаоцу гађања и старијем по чину уступио је место помоћника руковаоца гађања и померио се иза леђа између официра за вођење ракета и командира батерије. Ту се налазио за време борбеног рада и зато није ни у једном званичном војном документу.
Сенад Муминовић:
Цитриам:…”Око пола девет у кабину улази потпуковник Ђорђе Аничић. Кров кабине у том делу је низак и он стојећи у погнутом положају,разговара са Данијем”…
Дејан Тиосављевић:
Цитирам: …”Чак свој шлем повремено користим да ставим на показивач и наслоним главу на њега да мало задремам док не почне динамика…Дани и Ђоле разговарају шта се дешавало поподне шта је ко радио итд. Нисам био заинтересован да слушам разговор,био сам преморен и нисам сматрао да би требало да ме занима.”
Драган Матић:
Цитирам:…”Око 20.30 часова у кабину улази потпуковник Ђорђе Аничић. Стаје поред мене и разговара са Данијем. Извештава да је ишао на три локације и имитирао зрачење са имитатором”…
Закључак:
Тврдња аутора да је борбени рад у моменту мог уласка у станицу у току је произвољна,неистинита и потпуно неистражена. Њему то није ни био циљ. Из горе наведеног јасно је да су ракете на “Припрему 1” преведене без икаквог разлога,да на лансирним рампама имамо 4,а не 6 бојевих ракета. Минути су одлучивали и могло се десити да због ресурса останемо без ракета и могућности да лансирамо. Никакве препирке за време борбеног рада између Дани Золтана и мене није било.Ауторизовани текст који сам дао за књигу потпуно верно је осликао ову ситуацију и не само њу. Обарање Ф-117А као подвиг борбене послуге 3.рд ПВО требао је да буде светао пример успеха војске и народа у целини. Синоним отпора НАТО агресији аутор књиге и стручни рецензент уваљали су у блато. Исмејали су га и прекројили они који са обарањам Ф-117А нису имали ништа.
