Pročitaj mi članak

Novak Đoković i Crna Gora – zrno utehe

Stefan Sinanović
0

Zašto su sporadični glasovi, koji se u Crnoj Gori javljaju protiv jednog od najvećih sportista svih vremena, nerazumljivi i stupidni? I zašto će većina njenih građana uvek biti uz Novaka?

Има негдје на почетку доста слабог али интересантног шпијунског трилера Новембарски човјек (2014) са Пирсом Броснаном и Олгом Кириленко један кадар који ми је на прву привукао пажњу: Питер Деверо (Броснан) вози свој сиви порше 356 крај Леманског језера у Лозани. И ту нема ништа чудно: заправо, ако на Опен Либрарy сајтовима претражите књижевни предложак приче о пензионисаном ЦИА агенту – роман Не постоје шпијуни Била Грејнџера – и, ако вам се већ не чита лака шпијунска проза, претражите кључну ријеч Лаусанне, видјећете да се нека од најважнијих поглавља Грејнџеровог романа заиста дешавају у Швајцарској.

Међутим, да ли због сличног рељефа (над Леманским језером се нестварно уздижу Алпи) или просто економичности и близине (остатак филма је снимљен у сусједној Србији) режисер Роџер Доналдсон је ове швајцарске епизоде своје приче снимао на црногорском приморју. И то је тај кадар који ми је привукао пажњу: премда у углу пише Laussane, Switzerland, 5 years later, локалци знају да Деверо свој порше заправо вози кроз Пераст, да би нешто касније доручковао – и један од најважнијих телефонских позива у филму обавио – у малом ресторану у коме је макар десетак пута доручковао и потписник ових редова: на пристаништу у Петровцу.

Crème de la crème

Француско-украјинска љепотица, Олга Кириленко, се појављује у још неколицини филмова сличног жанра. Посебно је ту, наравно, значајан Џејмс Бонд – Зрно утјехе (2008) јер, наиме, директни наставак вјероватно најуспјешнијег филма из дијела франшизе о британском шпијуну у служби Њеног величанства кога тумачи Данијел Крејг. И када се у Казино ројалу (2006) Џејмс Бонд возом, у коме ће упознати своју Веспу, запути на чувену партију покера и то ће се десити у Црној Гори.

И заиста – мада опет локалци препознају да то нису ни црногорски воз ни црногорски крајолик, да то заправо уопште и није Црна Гора – у кадру лијепо пише: Монтенегро. Сценама које су, заправо, снимане у Чешко-моравској висоравни, тј. у Карловим Варима, маркетиншки се постиже једна врста, ако не глобалне, оно макар за Црну Гору, попкултурне сигнификантности. И ту не би имало ништа необично да и Казино ројал наравно нема свој књижевни подтекст и да, кад се кратко прелиста истоимена приповјетка Ијана Флеминга, знају то они који су читали, не постаје јасно да се прва прича о агенту 007 нити једним својим дијелом не догађа у Црној Гори, већ у фиктивној вароши (Royale-les-Eaux) на сјеверу Француске.

Како не постоји, дакле, ни књижевни мотив да се радња Флемингове приче измјести у Црну Гору, многи би проницљивији гледалац лако могао да дође до другог закључка: мала балканска држава – у том моменту најмлађа на планети – жели да се отвори према свијету и да свијет за њу чује, њене политичке елите то добро разумију и не штеде средства за ову врсту промоције. У Црну Гору, тих година, стижу Ролингстонси, стиже и Мадона. Иако више на нивоу слутњи него утемељенијих претпоставки: савим легитимно, штавише и корисно, прилично позитиван начин презентовања – можда недовољно за било какав глобални утицај али довољно за сатисфакцију, довољно и за оно најважније у Црној Гори: туризам.

Када је српски тенисер Новак Ђоковић у септембру мјесецу, са бројем 24 и Брајантовом сликом на грудима, на стадиону „Артур Еш”, подигао пехар Ју-Ес опена (УС Опен), док се његов ривал, Данил Медведев питао – „Човјече, па докле мислиш овако?“ – исписана је, не само тениска већ и спортска историја уопште. Не само да је својом 24. гренд слем титулом Ђоковић ставио тачку на дебату о најбољем тенисеру свих времена, него је отворио и једну другу: да ли је Ђоковић, у ствари, један од највећих спортиста у повијести и која су то његова својства која га, равноправно, позиционирају уз Мајкла Џордана, Мухамеда Алија, Јусејна Болта, Лионела Месија итд. или је он можда већи и од њих?

Штавише, неки од великана који би се такође подједнако могли наћи на овој листи – попут чувеног квотербека и највећег играча америчког фудбала свих времена, Тома Брејдија – у више наврата су и сами изражавали искрено дивљење спрам Ђоковићевих галактичких домета и способности. Слично је и са личностима из свијета културе: само на овом турниру у Ђоковићевој тениској умјетности су уживали глумци од Џона Хама до Никол Кидман, финале је – у кругу породице и пријатеља – из њихове ложе, у којој се раније нашао Хју Џекман, испратио оскаровац и Ђоковићев пријатељ – Метју Меконахи. Његову игру често прате и Лео Дикаприо, Бред Пит, Гај Ричи, па и сам Џејмс Бонд – Данијел Крејг. Чак и они који нису склони претјераној глорификацији холивудских звијезда на овлаш преглед ових имена морају слећи раменима: crème de la crème.

Нераскидива повезаност

Кад се у јулу мјесецу 2014. године Новак Ђоковић вјенчао Јеленом Ристић вијест су преносиле новинске агенције диљем планете укључујући и оне најважније и најчитаније: Њујорк Тајмс, Вашингтон пост, Гардијан, лондонски Дејли мејл, Чикаго трибјун итд. Сви су они до једног, дакле од шпанске Марке или Коријере дела сере до великих америчких медијских кућа, пренијели вијест о привате церемонy ин Монтенегро. Они који су о догађају писали нешто детаљније, попут Њујорк поста, нису заобишли да помену љепоте Светог Стефана и околине. Компарације ради, једноставна Гугл претрага показује да је – од ових медијских кућа које сам поменуо о Мадони или Ролингстонсима у Црној Гори – површно писао једино Дејли мејл. С тим што чак и у оваквим натегнутим поређењима треба бити поштен па поменути једну незанемарљиву чињеницу – Ђоковић, за рекламу коју је учинио Црној Гори, није плаћен.

Од свог вјенчања 2014. наовамо, Новак и његова породица су макар пар десетина пута посјетили Црну Гору, он сам је писао о њеним природним љепотама (тенисер се међу првима возио жичаром до Ловћена, на својим мрежама које прате милиони људи широм свијета објавио читав сет фотографија Боке которске уз коментар: „Ниђе небо није плаво као изнад Црне Горе” и хаштаг Монтенегро). Посјећивао је црногорска културна добра, постао почасни грађанин неколико црногорских општина (Никшића, Будве, Херцег Новог…) итд. И опет, понављам, све то урадио у потпуности бесплатно. Осим тренутка свог вјенчања, Ђоковић је и друге важне догађаје у свом животу везао за Црну Гору, па је тако прије неколико седмица и своју дјецу крстио у манастиру Острог. Тако је сентиментална или породична везаност за ову земљу – Ђоковићи потичу из Јасенова Поља код Никшића (мјеста које је Новак такође скоро посјетио) – у међувремену добила још једну димензију: најважнији лични догађаји у животу славног тенесира нераскидиво су повезани са Црном Гором. Ђоковић је, већ сада, у том смислу заслужио споменике, имена улица и булевара у њеним градовима.

Чувено дјело У трагању за изгубљеним временом Марсела Пруста са својих седам томова и скоро десет милиона карактера важи за најдужи роман у историји књижевности. Када бисмо узели да пишемо о спортском значају и достигнућима Новака Ђоковића и десет милиона карактера би било мало. Не постоји глобално признатија особа која је у 21. вијеку посјетила Црну Гору и зато су, не само у контексту личних анимозитета, хроничне обневидјелости, унутарњих проблема вјероватно патолошке природе него и у контексту, ако хоћете, просто патриотизма, спорадични гласови који се у Црној Гори јављају против једног од највећих спортиста свих времена неразумљиви и ступидни.

Такви гласови су се појављивали раније, а у посљедњих неколико седмица, током одржавања Дејвис купа – достигли су свој зенит. Наравно, чак и на свом врхунцу, сви они када се саберу и посматрају кумулативно, вриједе мање, чују се слабије и добацују краће од само једног Новаковог бекхенда. На срећу, исти ови гласови су подједнако, или чак и мање, политички и друштвено релевантни. И то је прво зрно утјехе кад је овај феномен у питању, друго је: пуне баште кафића широм Црне Горе кад игра Ђоковић, посвећеност и лојалност којима се прате његови мечеви, радост и сузе кад побиједи. Непотребно је прецизирање у углу екрана, непотребан је и новац све и да то може да се купи. Само је један поглед довољан и јасно је на чијој страни, у својим силним друштвеним рачвањима и мимиолажењима, већина у Црној Гори.

Izvor: novi standard

Oznake: , ,