Нова студија потврдила: Крстионица кнеза Вишеслава српског, а не хрватског порекла

06:00 07.07.2023.

Крстионица кнеза Вишеслава, настала крајем 8. и почетком 9. века, има српско порекло. О Вишеславовој крстионици се расправља од њеног открића. Она буди знатижељу археолога, историчара, других истраживача, али и шире јавности.

У научним круговима дуги низ година се води расправа о томе да ли се на крстионици спомиње хрватски или српски кнез Вишеслав.

Хрвати верују да је она пренета из Нина 1746. године у Венецију, где је и откривена 1853. године. Међутим, археолошких и других доказа није било да се крстионица налазила у Нину. Данас се налази у Музеју хрватских археолошких споменика у Сплиту, пише портал Све о археологији.

Са друге стране, српски историчари и археолози верују да је реч о српском кнезу Вишеславу познатом из списа De administrando imperio византијског цара Константина VII Порфирогенита из 10. века. Док се нигде у историјским или било којим другим изворима не спомиње хрватски кнез Вишеслав.

Крстионица кнеза Вишеслава откривена је у Градском музеју Корер у Венецији 1853. године. На њој се налази натпис који сведочи да ју је наручио свештеник Јован у време кнеза Вишеслава. У натпису се говори о намени крстионице да се у њој крштени очисте од грехова и спасу исповедајући Свету Тројицу, а свештеник Јован је у време владара Вишеслава („DVCI VVISSASCLAVO“), посвећује Светом Јовану Крститељу.

Према стилским одликама датује се у крај 8. и почетак 9. века.

Порекло крстионице кнеза Вишеслава

У раду, објављеном у Зборнику радова Византолошког института, историчар Предраг Коматина разматра епиграфске карактеристике натписа на крстионици и износи претпоставке да би се крстионица могла приписати „которској клесарској радионици из времена епископа Јована“.

Аутор се у раду осврнуо и на претпоставке археолога Ђ. Јанковића, а који је делио исто мишљење о пореклу крстионице. Покојни професор је указао на епиграфску сличност крстионице са оним украсима у рушевинама Манастира Св. Арханђела на Светомихољској Превлаци код Тивта у Боки Которској. Јанковић је на тај начин хтео да лоцира првобитну локацију крстионице у овом манастиру. Што је вероватно и успео.

Такође, аутор је у раду прихватио и мишљење археолога М. Алексића да је реч о српском кнезу Вишеславу кога спомиње Константин VII Порфирогенит.

Према историчару Коматину крстионица показује сличности и подударности са натписом которског епископа Јована на архитраву у которској Катедрали Св. Трифуна из 805. године. Према томе крстионица се може приписати клесарској радионици которског епископа Јована. Истовремено овој радионици је савремена и сплитска.

– Епиграфске сличности између натписа на два поменута споменика су довољне да наведу на претпоставку да су их клесали мајстори школовани у истој клесарској школи. Извесно је да крстионица не потиче из самог Котора, јер би у том случају натпис на њој био датиран владавином савременог византијског цара, као и други которски и јужнојадрански натписи, али је несумњиво да потиче из Боке Которске, а да ли се првобитно заиста налазила у бенедиктинском Манастиру Св. Арханђела на Светомихољској превлаци код Тивта, првобитно подигнутом управо почетком 9. века, остаје да се поткрепи новим налазима, закључује аутор у свом раду.