Pročitaj mi članakU periodu od 2006. do 2020. godine od kada je Srbija stekla nezavisnost smrtno je stradalo 11 vojnih pilota, jedan vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka i troje civila, dva lekara i jedna beba u raznim nesrećama. U 99 odsto slučajeva radilo se uglavnom o ljudskom faktoru, dok je samo u jednom slučaju krivica pripisana neispravnoj tehnici. Kad god su takve nesreće u pitanju, javnost postavlja pitanja da li piloti premalo lete, pa zbog loše obuke, padaju, da li su u pitanju mali sati naleta ili možda zastarela tehnika. S druge strane, deo javnosti po automatizmu smatra da bi rukovodeći vojni kadar, pre svega vazduhoplovni morao da podnese ostavku, a po automatizmu redovno se to pitanje postavi i ministrima odbrane od Šutanovca do Vulina.
Прошли петак Србију је потресла вест о погибији двојице пилота капетана прве класе Звонка Васиљевића и мајора Дејана Крсника из 101. ловачко-авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде када се њихов ловац МиГ-21УМ током редовне летачке обуке срушио у селу Брасина код Лознице. Наиме, настрадали капетан прве класе Васиљевић, који је раније пилотирао јуришником Ј-22 “Орао” налазио се на преобуци за надзвучни авион. Овај пад био је окидач за полемику у медијима ко је крив за несрећу: људски фактор- пилоти, техника, недовољна обука или командни кадар.
Foto: Tanjug
Интересантно је да када би тражили податке о броју сати налета пре неких пар година ту информацију би било сасвим лако добити, међутим у последње три године када је Војску Србије захватила “неомистика ЈНА” ова информација потпала је под домен тајне, да мрски непријатељ не наруши борбену оспособљеност пилота. Она се кретала према тадашњим подацима око 30 сати годишњег, да би затим била повећана на 50-60, а данас та бројка према неким проценама због уласка у оперативну употребу 6 донираних руских и четири наша ловца МиГ-29 та бројка се попела на неких 80 часова годишњег налета.
За српску авијацију рекли би да су кренули бољи дан од 2016. када су први пут набављена три нова транспортна хеликоптера Мил Ми-17В5, затим 3. октобра 2017 стигли су први примерци донираних руских ловаца. Током целе 2018. трајао је ремонт па је Србија већ наредну 2019. дочекала са 10 оперативних ловца. Међутим паралелно са приливом технике почео се јављати један проблем недостатак пилота и механичара, смештајних капацитета, што је све више оптерећивало ваздухопловце, али та питања решавана су у ходу.
“Ми немамо податке о томе колики је укупан налет, па да онда видимо колики је број удеса са смртним последицама, колики број са губитком ваздухоплова, да бисмо на основу тога имали праву слику. Бојим се да је та статистика код нас неповољнија у односу на друге земље. Мали налет доводи до тога да пада квалитет обуке, а задаци који се извршавају су мање сложени”, каже извор Нове.рс
Он додаје и да је број ишколованих пилота за војне потребе 2016. био три, а 2017. само четири пилота, док су потребе за новим кадровима биле све веће, али не само за ваздухопловним кадровима.
Неки сматрају да је проблем квалитетан пилотски кадар, јер велики део пилота старије генерације с краја 1960-тих и почетка 1970 тих одлази у пензију, а број школованих пилота је све мањи.
Како је портал Српска безбедносна мрежа објавила у мају ове године, од распада државне заједнице са Црном Гором 2006. године до данас, ВС је школовала шездесетак војних пилота. И сам Вучић је пре две године рекао да се Војска Србије може суочити са недовољним бројем расположивих пилота већ за две или три године. Ова процена била је заснована је на рачуници да пилоти због бенефицираног радног стажа (за 12 месеци ефективног рада добијају 18 месеци стажа) могу да иду у пензију са 50 година.
“Остаје нејасна логика код врха војске зато се МиГ-21УМ поново вратио на летење, иако имамо три МиГ-29УБ за обуку? Знам да део пилота није положио за напредну машину, те их је стога требало распоредити на друге дужности. Део старијих пилота, могао се пребацити на Академију за предаваче, да својим искуством и знањем одшколују већи број младих пилота. Уједно би се број пилота повећао на катедри РВ и ПВО, будући да је сада тај број веома неповољан. Имамо свега пар пилота професора и десетине ракеташа на катедри”, каже за Нову.рс ваздухопловни публициста Данко Боројевић.
Према његовим речима смањењем буџета за ваздухопловство после распада СФРЈ прекинут је период динамичног и плодног развоја. Заустављен је процес модернизације, започела је дугогодишња криза, а највећи проблем лежи у мањку стручног кадра. Томе је допринело и, како оцењује, урушавање система школовања. Укинута је Ваздухопловно-техничка академија, укинуто је четворогодишње школовање подофицирског техничког састава, као и једногодишње специјалистичко школовање.
Сви падови српских војних летелица
У последњих 20 година у Србији само две године остале су забележене без авион удеса. То су биле 2001 и 2007. По један удес забележен је 2002., 2003. и 2006, а 2004. два удеса. За наш текст главни репер постала је 2006. када је Србија стекла независност после једностраног проглашења независности Црне Горе која је изгласана на референдуму 21. маја 2006.
Пад у Баранди
Дана 21. маја 2008 у преподневним часовима срушио се јуришник Ј- 22 “орао“ у банатском селу Баранда, 50 километара североисточно од Београда. Авион је пао са висине од око 2,5 километара док се кретао брзином од 600 километара на сат. Пилот мајор Томаш Јаник спасао се катапултирањем.
Трагедија на Батајници
Дана 24. септембра 2008. на аеродрому у Батајници током припрема за аеромитинг који је требао да се одржи изнад Калемегдана срушио се школско-борбени авион “супергалеб Г-4”. Том приликом погинуо је опитни пилот Иштван Канас, а несрећа се догодила приликом извођења сложене летачке фигуре, после чега је авион ударио од писту.
Пад МиГ-29
Дана 7. јул 2009 у преподневним часовима на аеродрому Батајница срушио се ловац “миг 29” током припрема за аеромитинг. У овој несрећи погинули су пилот Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек, који је био пожарни у оближњем ауто-парку.
Пад у Гружанско језеро
Дана 3. јуна 2010 јуришник Ј-22 “орао” срушио се у Гружанско језеро. Пилот Слободан Јоцић због квара на хидраулици није успео да извуче стајни трап и да слети на писту аеродрома Лађевци код Краљева, па је летелицу усмерио ка Гружанском језеру. Летелица се сурвала у језеро, а пилот се спасао катапулитрањем.
Ласта пала у Новој Пазови
Дана 26. септембра 2012. авион за обуку пилота „В54 ласта“ срушио се у насељеном делу Нове Пазове, опитни пилот Горан Савић преминуо је од задобијених повреда.
Рушење код Мрчајеваца
Дана 14. новембра 2013. авион „Ј22 орао“ срушио се, а затим и експлодирао током пробног лета код Мрчајеваца и то свега двадесетак метара од првих кућа. Пилот мајор Иван Пантић успео је да на време усмери летелицу на ливаду, а затим да се успешно катапултира и остане неповређен.
Пад војног хеликоптера код Сурчина
У раним јутарњим часовима 13. марта 2015. срушио се транспортни хеликоптер Ми 17 на око километар од Аеродрома „Никола Тесла“ . У паду војног хеликоптера погинули су: мајор Омер Мехић, капетан Милован Ђукарић, механичари заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар новопазарске болнице Џевад Љајић и његов колега анестетичар Мирослав Веселиновић, као и петодневна беба из новопазарске породице Адемовић. Пад војне летелице веома је узнемирио српску јавност.
Пад супергалеба у селу Слатина код Шапца
Дана 6. априла 2017. пилоти Дејан Пандуровић (39) и Ненад Ћулибрк (49) погинули су у паду школско-борбеног авиона „супергалеб Г-4“ у селу Слатина код Шапца.
Супергалеб Г-4 сурвао се код Идвора
Дана 11.априла 2018. школско борбени авион “супергалеб Г4” пао је у њиву у селу Идвор код Ковачице. У овој несрећи погинуо је пилот мајор Роберт Калоци, док је други пилот мајор Александар Матић повређен. Оба пилота припадали су Ваздухопловно-опитном центру.
Пад двоседа МиГ-21 код Лознице
Дана 25. септембра у јутарњим часовима током тренажног лета суршио се двосед ловац МиГ-21УМ из састава 101. лае. У овој несрећи погинула су двојица пилота капетан прве класе Звонко Васиљевић и мајора Дејан Крсник.
