Прочитај ми чланакБугарско искуство после деценије у Европској унији поучно је за нашу земљу. Долазе по месо и сир, јер су на тај квалитет навикли. Просечна плата око 500 евра, незапосленост осам одсто
ЕВРОПА их је пре десет година прихватила и отворила им своје границе. Помогла им је да изграде путеве, уреде фасаде, ојачају привреду, а самим тим и да зараде више. У Бугарску су стигли сви велики трговински ланци, који су обогатили понуду и спустили цене намирница. Без обзира на раст стандарда и пуније рафове, житељи Софије и пограничног дела са Србијом често код нас долазе да пазаре месо и сир. Кажу, није битно што је скупље, јер навикли су на укус и квалитет српске хране.
Колико је Европа донела доброг Бугарској? Њихови стручњаци кажу да се јасно види разлика пре уласка Бугарске у европску породицу и десет година после тога. Порастао им је бруто друштвени производ, смањена незапосленост, плате су порасле, а привреда стала на ноге. Ипак,…
– У претприступном периоду Бугарска је имала 27 одсто БДП просечног европског нивоа, када смо примљени у ЕУ достигли смо 40 одсто, а данас 48 одсто европског просека – прича за „Новости“ Олга Александрова Чутенска, заменик председника бугарске Трговинско-индустријске коморе. – Европа финансира различите пројекте. Извоз је повећан са 13 милијарди евра 2006. године на 23 милијарде, колико је износио лане. У истом периоду, стране инвестиције су са девет милијарди порасле на 40 милијарди евра. Незапосленост на нивоу целе државе износи осам одсто, док је у Софији, према званичним статистичким подацима, незапосленост око два одсто. Просечна плата је око 500 евра.
Као највећу предност чланства у ЕУ, житељи Софије напомињу то што је Бугарска отворила границе. Из земље је за деценију отишло око два милиона грађана. Високообразовани кадар нашао је ухлебљење у Немачкој, а остали у Шпанији, на плантажама, да раде најтеже физичке послове.
Јагодинац Драган Јовановић, међутим, одлучио је да се пресели у Софију. Са супругом Кристином отворио је ресторан брзе хране и нуди српске специјалитете са роштиља.
– Не знам како је у Београду, али овде је много бољи живот него на југу Србије – прича нам Јовановић. – Укуси су нам исти и људи воле роштиљ на српски начин. Већ годину дана сам овде и засад не планирам да се вратим. Јесам се заљубио у Бугарку, али нисам у Софији због ње. Овде смо само јер посао може да нам обезбеди бољи живот.
Пијаца „Димитар Петков“
И статистика показује да су цене хране и пића повољније у Бугарској него у Србији. Истраживање које су урадили студенти економије са Економског факултета у Нишу показало је да је исплативије у куповину отићи у Софију, чак и уз урачунате трошкове горива, путарине, ноћења и вечере у хотелу са три звездице, него исте производе купити у Нишу. Наравно, када се урачуна повраћај ПДВ који у Бугарској износи 20 одсто.
Тржни центар „Мол оф Софија“
Српска потрошачка корпа је, према резултатима ове анализе, 10 одсто скупља. То је последица веће конкуренције међу трговачким ланцима, европским, који су отварали маркете широм Бугарске. У Србији се у причи о конкуренцији највише говори о снажном монополу. Зашто онда житељи Софије често „скокну“ до Пирота да би купили јагњетину или качкаваљ?
– Квалитет хране је сада лошији него раније – прича нам Александар Петров, који ради у продавници млечних прерађевина у Софији. – Тако је када су сиреви и павлаке у питању. Раније су нам прописи одређивали да сир не може да се продаје пре 40 дана од сирења, а сада се читав процес свео на пет дана. Ми смо били познати по квалитету јогурта и сирева, а сада од Срба купујемо качкаваљ, иако је скупљи него код нас.
ИЗБОРИТИ СЕ ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ
БУГАРСКА ће бити срећна када Србија уђе у ЕУ – каже Цветан Симјонов, председник Трговинско-индустријске коморе Бугарске. – Само би требало да се изборите за што боље услове при уласку у европску фамилију. Субвенције за пољопривреду су код нас мање него у осталим земљама чланицама ЕУ.
ЗАБОРАВЉЕНИ НАЈУГРОЖЕНИЈИ
ВЕЋИНА Бугара не негира да им је стандард званично виши него раније. Истичу да им је Европа донела боље путеве, инфраструктуру и уређеније градове… С друге стране, како прича Васил Неменов, таксиста из Софије, најугороженији су у запећку. Као да Европа за њих најмање мари.
– Моја мајка са својом пензијом не би могла ни рачуне да плати – прича Неменов. – Имамо пензије и од 80 евра. Са тим стари не могу да обезбеде ни лекове, а за храну и рачуне да не говоримо. Грејање за наш стан зими плаћамо око 100 евра месечно. Не улаже се много у образовање и здравство…
