Прочитај ми чланак
О животу вожда Карађорђа доста тога се не зна, али постоје и необориви подаци попут оног о његовом венчању са Јеленом Јовановић. О детињству Ђорђа Петровића доста се зна захваљујућу забележеном казивању Гаје Воденичаревића, који је био годину-две старији од будућег вожда. За „Вести“ о томе прича Чедомир Стевановић, угледни хроничар тополског краја.
Заборављена богомоља: Црква у Горовичу
– Према казивању Гаје Воденичаревића, Карађорђевог оца Петра Јовановића је у тада пусту Загорицу доселио извесни Мујо Хусеин. Петар је био и први житељ овог села. Осим Ђорђа, у браку са Марицом имао је и ћерке Марију и Милицу и синове Марка, Маринка и Милована. Према причи Гаје Воденичаревића, чија се породица у Загорицу доселила одмах након Јовановића, Петрова породица је била веома сиромашна – објашњава Стевановић.
Ни девиза, ни обнове
Игор Петковић, радник Културног центра у Тополи, који припрема књигу о цркви у Горовичу, каже да се овај храм у званичним документима први пут помиње у неком попису 1528. Од тада пропада, а коначно је опустео 1863. године.
– Последњи свештеник који је обављао службу у овој богомољи био је поп Сретен Лукић. Истина, било је више покушаја да се црква обнови, а последњи пут је то било осамдесетих година прошлог века када је било прикупљено око 50.000 немачких марака, али нити је храм обновљен, нити се зна шта се десило са новцем. У сваком случају, велика је срамота да је тако стара црква, у којој се још венчао Карађорђе, у тако јадном стању. Усред цркве расте дрвеће – каже Петковић.
Овде се вожд венчао: Чедомир Стевановић
Сећање Гаје Воденичаревића се, у недостатку историјских података, условно може узети као важно и сведочење о детињству вожда Карађорђа, можда и једино, али је непобитно да се 1876. године Ђорђе Петровић венчао са Јеленом Јовановић, ћерком обор-кнеза јасеничког Николе и његове жене Босиљке из Маслошева.
– Не зна се тачно када је Карађорђе рођен и само се претпоставља да је у време женидбе имао око 20 година. Ђорђе и Јелена су се венчали у цркви Светог Преображења Господњег у селу Горович, од Загорице удаљеног неколико километара – износи Чедомир Стевановић мало познате податке.
Према легенди, јер писаних докумената о изградњи цркве нема, храм у селу Горович где данас има око 70 кућа, задужбина је српског деспота Стефана Лазаревића, који је као турски вазал са војском ту заноћио на путу према Никопољу и бици која се одиграла 1396. После сна у којем му је речено да ће победити код Никопоља, већ сутрадан је наредио да у селу отпочне изградња цркве. По другом тумачењу, деспот Стефан Лазаревић је цркву изградио као цркву покајницу, јер се борио на страни Турака против хришћанске браће. Званичних података о ктитору цркве и њеној изградњи нема, али се зна да је неколико пута паљена и опустошена, а таква је и данас.
Велики грех и срамота падају на српску државу и народ, па и на династију Карађорђевића, што је црква у Горовичу у овако јадном стању, мишљење је Ратка Велимировића, мештанина Горовича.
– Да је неком другом народу оваква светиња, била би обновљена. Овако, обилазимо зидине, палимо свеће, молимо се Свевишњем и надамо се да ће се у овој цркви поново чути звона – нада се Велимировић.
Кум Милисав Сарановац
– Кум на Карађорђевом венчању је био Милисав, досељен у Загорицу из села Саранова, по чему је добио презиме Сарановац. Стари сват је био Мијат Аврамовић из Иванче, а девер Паја, млађи брат неког Ивана. Карађорђа и Јелену венчао је, како је остало записано, поп Александар, син попа Мијата – прича Стевановић.
(Вести)
