Прочитај ми чланак
(Блиц)
Пробудио сам се и желео сам да погледам колико је сати. На наткасни није било ничега, ни телефона, ни сата. Угледао сам две женине ташне на поду са расутим стварима и схватио сам да смо опљачкани, почиње своју причу Београђанин Александар Белошевић, који је са супругом Славицом био на летовању у Пефкохорију у Грчкој.
– Иако смо тражили апартман на спрату у хотелу „Пилалидис“, добили смо апартман у приземљу. Апартман смо закупили од 9. до 24. јуна. Тог 18. јуна пробудио сам се око четири сата ноћу, осетио сам да ме пеку очи, умио сам се, вратио се у кревет и заспао у року од пола минута. Када сам се следећи пут пробудио, врата од терасе су била отворена, иако их је супруга те вечери затворила – препричава Александар.
Чему служи конзулат ако не помаже
– Отићи ћу у Министарство спољних послова, што ми је конзул у Солуну препоручио, како би конзулат могао да се интересује у полицији докле се стигло са истрагом. Ми смо свесни да нам нико неће вратити украдене ствари, али нас је много погодило то што нас нико није питао да ли имамо да једемо. Чему служе конзулати ако не могу да помогну својим људима у невољи? – пита се Белошевић.
Александар наводи да су им лопови узели буквално све што је вредело, осим кључева од кола, а укупна вредност је око 3.500 евра.
– Имали смо новац у три новчаника, све су узели, око 1.200 евра, чак и новчаник који је био испод јастука на којем је Славица спавала. Узели су и лаптоп са стола, оба мобилна телефона, златан накит који смо понели из стана у Београду да нас ту не би покрали, чак и пуњаче. Отишли смо одмах до власника хотела, а они су позвали полицију. Објаснили су нам да смо попрскани спрејом и тако ошамућени и да провалници у последње време тако раде – наставља своју исповест Александар.
Он објашњава да је контактирао и с нашим конзулом у Солуну, будући да су остали без новца седам дана пре истека закупа, да немају новац за храну нити за бензин да се врате кући, али да им је он објаснио да нема начина да им помогну.
– Погодило ме је то што никакву одговорност нико не сноси, ни власник хотела, ни наша агенција ни конзул, нико нас ништа није питао. Нико нам ништа није понудио. Једино су нас питали шта је са документима, а они су, ето, остали били у хотелу. Новац смо ипак позајмили од пријатеља, па смо се вратили у Београд – казује револтирано Александар.
