Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Српски православни манастири једина су туристичка атракција коју не морамо да, како се сада каже, „брендирамо“, јер су познати свуда у свету и разлог су због којег нашу земљу посећују и туристи из удаљених земаља као што су Јапан, Кина, САД…
А туристи из Европе, нарочито са Кипра, из Грчке, па и Италије, сматрају да у Србији ваља обавезно видети средњовековне манастире. Такође, поклоничка агенција СПЦ „Доброчинство“ годишње организује 30 програма у оквиру којих неколико хиљада наших људи посети православне светиње: манастире Жичу, Манасију, Студеницу, Милешеву и Острог. Па, ако се узму у обзир и ђачке екскурзије, које обавезно посећују православне манастире, може се рећи да су српске светиње један од наших најтраженијих „туристичких производа“.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Међутим, док су домаћим туристима најзанимљивији Острог, Жича и фрушкогорски манастири, странци су спремни да плате само за манастире који су под заштитом Унеска. Посета светињама ове године бележи повећање за 20 одсто. Иначе, годишње у свету око 200 милиона туриста путује верским рутама.
ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Наредне године обележава се 700 година од смрти Јелене Анжујске, па ће верски туризам бити изузетно експониран, а нарочито ће бити интересовања за манастир Градац. То најављују и у немачкој агенцији „Библише рајзен“, која организује искључиво верска путовања за стотине хиљада туриста. Сваке године су туре у славу неке друге личности, а одавно доводи госте у српске манастире. И захваљујући прослави Миланског едикта страни туроператери су довели многе групе туриста у Србију, а наши манастири укључени су и у кружне балканске туре. Чак је и једна агенција из Истре продавала туре по српским манастирима под називом „Путеви римских императора“.
– Туристичка организација Србије је учествовала на сајму верског туризма у Риму, али брошуре и мапу наших манастира редовно носимо на све сајмове у иностранство – каже Анета Ускоковић, из ТОС. – Странцима су убедљиво најзанимљивији манастири који су под заштитом Унеска, а то су: Сопоћани, Студеница, Грачаница, Пећка патријаршија… Такође, када новинаре и стране туроператоре водимо у промотивне туре обавезно укључимо најмање и један манастир.
Ваља рећи и да већина туристичких агенција које доводе стране туристе обавезно у програм укључе и српске манастире. Рецимо, туристи из Хонгконга годинама путем познате и цењене швајцарске агенције „Куони“ долазе на кружну туру по Балкану (цена 2.500 евра), а поред Дубровника и Мостара инсистирају да виде неки манастир у Србији.
– Њихов итинерер укључује обилазак овчарско-кабларских манастира, али када су у Београду, инсистирају да виде и Храм Светог Саве и Свету Петку на Калемегдану – каже Тања Богданов, из „ДМЦ Векол“.
– Одређене групе, које су се определиле за другу руту, водили смо до Студенице и тамо су ноћили, па смо се трудили да стигну до повечерја, односно до 17 часова. У Студеници је организована јутарња молитва и сви су се увек понашали у складу са правилима манастира. У анкетама су се изјашњавали да је Студеница била најсјајнији драгуљ у целом путовању, јер је манастир под заштитом Унеска и важи за јединствену атракцију у свету.
„ДМЦ Векол“ је прошле године имао 45 оваквих група, а у свакој је у просеку било од 32 до 38 туриста.
– Сви аранжмани за стране госте обавезно садрже разгледање Београда и посету неког манастира – каже Богданов. – И бројне туристе са Кипра редовно доводимо да славе Ускрс у Србији, а њихова прослава се једино разликује у томе што они у поноћ једу супу од мангулица, коју спремамо у сарадњи са нашим угоститељима.
