Прочитај ми чланак
Уместо савета, албанску мањину заступају партије, па и озлоглашени ветерани терористичке ОВПБМ. Ове године из касе одвојено 12 милиона динара за албанскуј заједницу
Национални савет Албанаца, који би требало да буде главни партнер државе у решавању проблема ове мањине, и пуне три године од оснивања преслаб је за остваривање њихових права. Уместо овог тела, које се највећим делом финансира из буџета Србије, ставове Албанаца зато заступају политичке странке и неформална група коју чине одборници ове мањине у парламентима Прешева, Бујановца и Медвеђе.
Глас Савета, који би требало да буде кључан у већини битних питања, углавном се не чује. Њега заглушује медијска бука коју праве лидери албанских странака, председници општина, а неретко и ветерани терористичке ОВПБМ.
Положај и улога Националног савета био је и једна од тема састанка шефа Координационог тела за југ Србије Зорана Станковића са политичким представницима ове мањине у понедељак. Иако се албански лидери, макар на речима, заложу за јачање Националног савета, чињеница је да су погледи Албанаца из Србије упрти, не у ово тело, већ у – политичке вође.
Да проблеми на везама са државом постоје признаје и председник Националног савета Галип Бећири. Он каже да кривицу за такав однос деле албански лидери, али и представници Србије:
– Утисак је као да део политичара из Прешева и Бујановца не признаје Национални савет. Грешку често праве и званични представници Србије тиме што у разговорима предност често дају челницима општина, па чак и странака. Држава тако меша саговорнике и омаловажава сопствени закон о мањинама.
Албанци су за образовање, културу, употребу језика и писма и информисање 2012. из републичке касе добили више од 16 милиона динара. Како нам је објашњено у Канцеларији за људска и мањинска права, за ову годину им је намењено око четири милиона мање.
На југу Србије већ отворено се говори и да јачање Савета не одговара албанским странкама, које дају све од себе да спутају његов утицај. То, међутим, није случај са већином других националних заједница, чији савети воде главну реч о заштити њихових мањинских права.
Да су Савет Албанаца и политички фактори са југа Србије у раскораку сматра и др Владимир Ђурић, научни сарадник Института за упоредно право. Овакву ситуацију он не сматра природном, јер би ово тело у оквиру својих овлашћења требало да буде главни саговорник државе, па је питање колико албанским политичарима одговара постојање овог тела.
Ђурић истиче и да би решавањем практичних проблема Албанаца држава требало да помогне рад Националног савета и тако стане у заштиту сопствених прописа.
ХАЛИМИ: САВЕТ ПРЕД ГАШЕЊЕМ
Ако Влада Србије и локалне самоуправе наставе опструкцију и не споводе законе када је реч о раду Националног савета његово функционисање у Бујановцу и Прешеву ће бити доведено у питање – каже Риза Халими, председник Партије за демократско деловање и народни посланик Риза Халими.
(Новости)
