Pročitaj mi članakNešto više od šest meseci od zvaničnog početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji, nemačke okupacione snage tog 14. oktobra pre 79 godina u jednom danu streljali su više od hiljadu građana u Kraljevu.
Стрељање је дошло као одмазда због устаничких активности у околини града, односно како би се унео терор и блокирао град. Немачке окупационе снаге прве таоце су узеле на овај дан пре 79 година, а у ноћи између 15. и 16. октобра стрељано је 1.736 људи. Два дана касније заробљена је и стрељана још једна група грађана.
Немачки нацистички злочини над српском децом и омладином,Шумарице, Крагујевац, 1941. г.
За само неколико дана, од 14. до 20. октобра стрељано је, како наводе историчари, који деценијама не могу да се договоре о тачном броју страдалих, између шест и седам хиљада људи, махом Краљевчана, радника Фабрике вагона, Фабрике авиона и тадашње Државне железничке радионице.
Један од четворице Краљевчана који су преживели стрељање Душан Пантовић пре неколико година причао је о детаљима стрељања, као и закопавању убијених, међу којима је, како је рекао, било још оних који су давали знаке живота.
Масакр немачких окупационих снага се наставио, те су нацисти од 19. до 21. октобра у Крагујевцу стрељали више хиљада грађана. Међу њима је било и 300 крагујевачких ђака старости између осам и 15 година. Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.
Све је почело када је немачки комендант Фриц Беме 10. октобра издао наредбу да се за једног немачког убијеног војника стреља 100 људи, а за рањеног – 50.
Иначе, на данашњи дан, ранијих година је у Краљеву политичарима додељивана Повеља против насиља и рата, за мир у свету. Један од првих носилаца овог признања био је Јосип Броз Тито, а међу последњим политичарима којима је повеља додељивана био је Слободан Милошевић.
