Прочитај ми чланакПрема причама верника, захваљујући том светом месту, које одише божанским миром, вековима су се дешавала чуда - слепи су прогледали, а нероткиње добиле децу...
Сакривен од градске вреве, дубоко у густој шуми на ободу београдског насеља Железник налази се чудотворни и лековити извор велике хришћанске светитељке – Свете Петке, за који се верује да помаже несрећнима и болеснима!
Према причама верника, захваљујући том светом месту, које одише божанским миром, вековима су се дешавала чуда – слепи су прогледали, а нероткиње добиле децу.
Иако црквени списи о том извору датирају још из 16. века, он је први пут саграђен 1872. године, па су га мештани, након што је у рату срушен, обновили 1973.
Чудотворну чесму не окружују само висока стабла липе, она се налази у централном делу олтара, до којег води само неколико степеника. Иконе Свете Петке, Богородице и Исуса Христа, кандила, три чирака за паљење свећа и цвеће које посетиоци дарују светитељки чине да то прелепо место подсећа на праву малу цркву под отвореним небом.
Извор Свете Петке је удаљен од самог центра Железника око два километра. Уколико долазите до њега из центра града, можете користити аутобуску линију 511, чије је полазиште на Железничкој станици у Београду.
Бројне легенде о настанку извора годинама се испредају, а једну од њих испричала је мештанка Весна Стаменковић (78), која већ пет деценија живи у Железнику, а коју смо срели по изласку из шуме.
– Слушај, дете, откако живим у овом крају, а има 50 година, прича се да је један слепи радник из тада оближњег каменолома на дан Свете Петке дошао да умије очи изворском водом и тада је прогледао. У знак захвалности подигао је спомен-обележје светици. Касније је чувени деда Мика, покој му души, заједно са мештанима обновио запуштени извор и поставио мермерну плочу. Колико се сећам, он није имао деце, па је на овај начин хтео да остави нешто иза себе што ће и другима служити – каже Весна и додаје да свако ко има проблема са очима и видом сутра треба да дође и умије се водом са извора.
Жене које не могу да имају децу, према речима ове старице, често посећују извор, јер се верује да ће након што преноће крај њега убрзо затруднети.
– Много нероткиња већ годинама долази. Понесу ћебад и јоргане, сместе се крај олтара и утону у сан. Ако кроз сан или након буђења зачују дечји плач, значи да ће родити – објашњава Весна.
Према другој легенди, тим путем, који води ка Остружници, често је пролазио богати трговац са својом слепом кћери. Једног дана су застали и умили се лековитом водом, да би девојчица сутрадан кад се пробудила прогледала. Сматра се да је у знак захвалности тај трговац подигао цркву на том месту, која је у рату срушена.
Народ је изградио јаку веру у чудотворност тог извора и последњих неколико година га људи посећују свакодневно. Понесу балоне у које наточе воду, помоле се испред икона, упале свеће и у миру поседе окружени природом. Осим овог извора, у Београду постоје још два посвећена Светој Петки, један је на Калемегдану, а други недалеко од манастира Раковица.
