Прочитај ми чланакКако почети другачије, него тужном истином: накотило се олоша, и лево и десно од центра, а боме и у самом центру. То, само по себи, не би било толико страшно или поражавајуће, да ти олоши нису у ситуацији да нам кроје судбину или да макар то упорно покушавају, за свој џеп, а туђи интерес, потпомогнути страним новцем или домаћим недостатком интелигенције, зависно од опредељења.
Како почети другачије, него тужном истином: накотило се олоша, и лево и десно од центра, а боме и у самом центру. То, само по себи, не би било толико страшно или поражавајуће, да ти олоши нису у ситуацији да нам кроје судбину или да макар то упорно покушавају, за свој џеп, а туђи интерес, потпомогнути страним новцем или домаћим недостатком интелигенције, зависно од опредељења.
Тако данас у Србији имамо власт која је неспремна да брани државне интересе и опозицију која је преспремна да их прода и изда; искрене Европејце којима је дупе окренуто ка Бриселу, а срце ка Вашингтону и лажне патриоте који би нашу тробојку радо заменили руском; кликамтеричне, сексуално исфрустиране бабе које ће нас убедити да смо у Сребреници убили три Сребренице, сви ми, са слашћу, а да је Насер Орић господин који би да није Муслиман, сада био у реду за канонизацију заједно са дивним Степинцем; професионалне Србенде и дизаче три прста, заостале у 18. веку, који у поимању нису макли од Мандине роле у “Лепа села лепо горе” и трипују на Карађорђа и Милоша Обилића, док се држава распада; власт која нас убеђује да пелене не пристају мајкама, већ радницима у “Јури” и опозицију који се шатро буни против тога, али јој је “Прајд” ипак битнији од мајчинског додатка – и све нас негде између.
Када кажемо негде између, порнографским речником мислимо, у сендвичу или ти у “threesome” комбинацији, где страдамо са обе стране, и од званичног Београда који нас не чува од пропасти и од незваничног који нас гура у још дубљу. Баш зато, новооснована организација “Мушкарци на белом” неће бити трећи пут, већ верујемо једини могући пут. Онај пут и онај глас који свим олошима, лево и десно, било да нас експлоатишу на немачком или руском, поручује оно што прижељкује сваки нормалан грађанин Србије, а сигурни смо да је таква већина: “Сада мало ми”.
