Прочитај ми чланакОдавно не видех бољу маркетиншку кампању од ове - "Да кликнеш од среће", са још бољим слоганом - "И ја сто добијам исто". Влада је, наиме, решила да мало праведније расподели паре које баца из хеликоптера - да не иду свима, већ само младима од навршених 16 до 29 година.
Какве сам среће била целог живота, и сад бих, да сам млада, сигурно напунила тек четрнаест и гледала са дивљењем оне који имају шеснаест година, личну карту – и сто евра у џепу! И онда сасвим разумем младе: да кликнеш од среће!
Што рече једна коментаторка на Твитеру – „па кликла сам!“, и да видите, добро је рекла. Друштвене мреже брује од питања – Где да кликнем? Је л’ треба рачун у банци? Кад ће да легну паре? Не осуђујем, далеко било, нису ни старији ништа бољи. Уосталом, где је ту грех? Кад некоме на улици испадне 100 евра, колико ће минута проћи док их неко не покупи?
Остаје проблем што смо децу некад васпитавали на принципу – ради, па заради, а сад им вредносни систем гради министар финансија, са преписаним докторатом и необјашњеним власништвом 24 стана у Бугарској, нудећи им по сто евра, зато што су млади?
Тако долазимо на терен маркетинга – психолошке вештине смишљене да наручиоцу, у овом случају држави, прибаве велику корист. Прва могућа од свих користи ће свакако бити слабије учешће младих у протестима. Од ових „пунолетнијих“, свакако, очекује се и глас на изборима. И то не само због самих сто евра, наравно. Маркетинг не би био то што му име каже, да ту није скривена нека психолошка замка! А замка се састоји у томе што овим потезом Вучић даје младима нешто што им нико други не даје, а то је – поштовање. Потврда да постоје. И да су вредни награде. Па да вас питам, је ли ова маркетишка мера стварно глупа?
Наравно да млади могу да узму по сто евра и потом да гласају за опозицију, али ни у том случају власт, или барем њен врх, неће остати кратких рукава. Погледамо ли мало дубље у текст закона о расподели сто евра младима, видећемо да Министарство финансија прави привремени регистар, где ће уредно забележити сва имена, адресе и све остале детаље о награђенима (рецимо, ако се награда даје младима који су у затвору), да би онда тај регистар након годину дана лепо био – избрисан. Зашто би се подаци из регистра обавезно брисали, осим да нико више не би могао да уђе у траг коме су и где су те паре заиста отишле?
Да све лепо нестане, као што су нестала она два минута снимка несреће на наплатној рампи у Дољевцу, или лица оних младих који су Аиду Ћоровић спроводили у милицију, рушили Савамалу, или… Хајде, помозите, сетите се сами неког несталог трага, барем тога у Србији има!
Како ствари сада стоје, а референдум је то лепо показао – Вучићу се власт све јаче заноси, па му је ова регрутација младих у бирачке стројеве више него потребна. Вучићев рејтинг је толико ниско пао, да га је Зоран Станојевић, интервјуишући га на РТС-у, јавно избламирао тврдњом да сам наручује гостовања, и још га прекорио да оптужује опозицију без доказа, што га изједначава са онима које оптужује! То се, наравно, може тумачити двоструко: или је овај паметни новинар нашао бољи посао – или је данас освануо 20. април 1945. године, па је време да се пребројавамо…
Било како било, за два дана од кад је кампања најављена, за паре се пријавило 750.000 младих, а судећи по томе како воде кампању, до краја ће све младе уписати у привремени регистар! Јер, ко би одолео реклами коју изговара лично министар финансија, и још каже управо оно што млади желе да чују: пријави се за 45 секунди и паре ти стижу на рачун! Боље него реклама за кеш кредит, алал вера, министре!
Још кад би неко упитао Вучића – чије су то паре које ћеш поделити младима? Ех, да, или ово: хоће ли млади моћи да направе заједничку фотографију с председником, да види бирачко тело и како млади кликћу од среће, док им новац слеће – из вашег и мог џепа?
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 26, 2022
