Прочитај ми чланак

Мишковић хапсио Џајића, Антеља, Радуловића, Брашњовића, Микија Савићевића…?

0

Полицијска врхушка по налогу власника Делте Мирослава Мисковића хапсила под лажним оптужбама сваког ко би се нашао на путу његовог пословног успона.

Министар правде Никола Селаковић открио је нешто о чему у Србији протеклих година нико није смео да писне, да је Мирослав Мишковић 26-27 година неподобне по свој бизнис позивао на салсушање и саслушавао!

– Ово је први пут за тих 26-27 година да њега неко позива на саслушање а то ради држава Србија“, казао је Селаковић.

Министрове речи потврдила је синоћ и Мисковићева дугогодисња блиска сарадница Милка Форцан, која је пре две године изненада, мистериозно, напустила Мишковића и Делту.

„Мислим да је најбоља порука у министровој реченици да је господин Мишковић претходних 20 – 25 година позивао на слушање и саслушавао и да је дошло време да њега неко саслуша. Ово је кључна реченица и у овој реченици господина Селаковића садржане су све алузије које постоје годинама на еветнуалне непримерене активности и притиске које су трпели сви они који су се нашли као препрека на путу до остваривања одређеног циља, који се нису повиновали одређеној вољи и који су смогли снаге да изаберу неки други пут.Та једна реченица заправо говори све оно што се годинама слуша, анализира, инсинуира“, сматра Милка Форцан.

С тим у вези, ПРАВДА ексклузивно објављује околности под којима су поједине лицности из пословног света Србије „спаковане“ у затвор под врло сумњивим околностима.

Неколико полицијских функционера постављено је 2006. године на врло високе позиције у МУП Србије, баш у време када је бизнисмен Мирослав Мишковић, уз пуну подршку тадашње власти у Србији кренуо у своју незаустављиву пословну експанзију. Доведени су с намером да склоне са пута све оне који би власнику Делте засметали у бизнису.

Наравно, подпомогнути медијима чије је уреднике Мишковић дебело плаћао, да бомбастичне оптужбе спретно пласирају у јавност. Са Мишковићевог развојног пута склоњено је у притвор, или су јос у бекству, више српских бизнисмена: Директор Ц –маркета Слободан Радуловић, бивши директор Генекса Мики Савићевић, власник Гемакса, грађевинске фирне Ђорђе Антељ…

Али два су случаја најупечатљивија. То је хапшење браће Брашњовић, из предмета стечајна мафија, од којих се један, Мико, обесио у притвору, а својој породици оставио опроштајно писмо у коме је написао:“Децо, за моју смрт крив је Мирослав Мишковић“.

Порука је облеодањена у дневном листу Курир. Брашњовићи су учествовали у приватизацијама за које је и Мишковић био заинетересован. Други је хапшење Драгана Џајића. Мисковићева полицијска врхушка ту је бриљирала, јер су по фудбалску легенду послали марицу, а Џајићево привођење као најгорег криминалца снимили и пласирао у медије.

Џајић је као високи функционер ФК „Црвена звезда“ Мишковићевом сину представљао препреку да преузме вођење овог клуба. Иако му је претила дугогодишња затворска казна, Драган Џајић издржао је још један притисак – понуду Тужилаштва да призна кривицу и да се нагоди. Одбио је.

Мирослав Мишковић постао је власник свих предузећа горе поменутих бизнисмена. Када је ухапшен директор „Генекса“ Мики Савићевић, супруга лидера СПО Даница Драшковић јавно је изјавила да Влада Србије треба одмах да препише све што има Мишковићу како би се спасли људи робије:

– Боље да се сви сложимо и упишемо Мишковића у катастар као власника Србије, јер ће он то свеједно постати. Непотребно је да људи робијају. Надам се да ће влада прихватити мој предлог и тако барем спасти директоре оних предузећа која Мишковић намерава да купи.

За Слободана Ђуровића не би се ни знало да постоји да није направио животну грешку, одневши победу на лицитацији за куповину земљишта код Делта Ситија. Три парцеле у блоку 58 укупне површине око 13.000 квадратних метара купио је по цени од четири и по пута већој од почетне. Зашто грешка?

Јер је постао препрека Мишковићу који је тај потез на Новом Београду окружио својим обејектима, од Делта Ситија до Белвила. Препреку је требало уклонити па је, вероватно под незаконитим мерама полиције, праћен и ухваћен у замку на прелазу Спачва.

Мислећи да ће га сломити у нехуманим условима самице у Реметинцу, српско-хрвастке полицијске службе оптузиле су Ђуровића да је учествовао у атентату на власника хрватског Национала Ива Пуканића.

 

(Правда)