Pročitaj mi članakU odbrambeni sistem Srbije, u poslednjih deset godina, uloženo je oko milijardu evra. Najviše je investirano u namensku industriju, koja i dalje grca u gubicima. Iz budžeta su potrešene ogromne pare za nabavku stranog oružja i oruđa, koje nije potrebno, a ni upotrebljivo. Aleksandar Vučić je u političko-koruptivnu mrežu visokih oficira uključio Milana Mojsilovića, Đuru Jovanića, Petra Cvetkovića, Nenada Miloradovića i njima slične.
Вучић је недавно покренуо кампању којом промовише предлог враћања обавезног служења војног рока, али за то не постоје елементарни услови. Та прича служи само за скретање пажње с предаје Косова и Метохије и изборне крађе. Као и у другим преварама лажног „врховног команданта“, и у овој учествују водећи људи Војске Србије. Поред економског, то је један од најважнијих разлога због којег је, у последњих пет година, више од 12.000 професионалних војника напустило службу.
Више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова коју предводи магарац. Та Наполеонова девиза нема везе са стањем Војске Србије. Тренутно, у официрском кору Војске Србије налазе се само мишеви, а предводи их лажни „врховни командант“, миш Александар Вучић.
Вучић је, чим је приграбио власт, почео да плете кадровску мрежу у складу са својим потребама и афинитетима. На функције у Генералштабу и војним службама постављао је људе налик себи. Негативна селекција је направила од Војске Србије ово на шта сада личи.
Генерал Милан Мојсиловић је каријеру градио помоћу две основне карактеристике, неопходне за напредовање у овој и оваквој Војсци. Чинове и функције у војној номенклатури добијао је захваљујући неспособности и полтронству. Његове стручни, а и когнитивни капацитети, описани су у анегдоти из 2002. године, кад се налазио на месту начелника штаба бригаде, која је била распоређена у Копненој зони безбедности. Деца их једног албанског села без по муке су успела да команданту Мојсиловићу украду минобацач. Две деценије касније, испоставило се, Мојсиловићев земљак и другар Милан Радоичић успео је да из магацина и јединица Војске Србије украде, тј. узме или добије, наоружање и опрему вредну пет милиона евра. Кад су албански тзв. истражни органи доказали да оружје, заплењено код Бањске, припада Војсци Србије, начелник Генералштаба је демантовао било какву везу с Радоичићем.
– Понављам, Радоичић није учествовао, нити присуствовао ниједној обуци. У пар наврата је претходних година позиван на вежбе, али се на њих није одазивао, а шта Радоичић ради на приватном имању, сложићете се са мном, није ствар Војске Србије – рекао је Мојсиловић.
Специјална операција „Кад се војска на Косово врати“ завршена је сахранама тројице српских авантуристичких бораца и једног Албанца. Попови су дуже служили опело жртвама, него што је „нови Обилић“ Радоичић провео у притвору и код тужиоца. Истрага је стала на томе, без намере да се открије ко је из Војске Србије омогућио Радоичићу да набави и користи војно наоружање и да своју јединицу преведе преко административне линије, на кланицу код Бањске. Да би се открило ко је одговоран за све породице које су завијене у црно неопходно је утврдити какву је улогу у томе имао генерал Мојсиловић, да ли је он логистички подржао Радоичићев„терористички акт“, како то данас назива Вучић, или ништа није предузео да то спречи.
Засад, сигурно је само једно – док је ове власти, неће бити озбиљне истраге, породице убијених неће добити одговор на питање зашто су жртвовани њихови најближи, нити ће јавност бити обавештена о последицама по све Србе на северу Космета, које албанске власти прогоне, хапсе и оптужују за тероризам. Мојсиловић је уверен да ће се и сада извући од одговорности уз помоћ политичког врха, коме тако верно служи. Заслужио је подршку власти. Послушно је извршавао сва наређења лажног „врховног команданта“ Вучића.
Мојсиловић је играо значајне улоге у свим Вучићевим идиотским представама. Вучић је у својим медијима, почетком новембра 2022, објавио да су „Јединице Војске Србије у поподневним сатима, након откривања и праћења, неутрализовале комерцијални дрон који се кретао из правца Копаоника ка Рашки“. Дрон су, наводно, оборила два МИГ-а. Осим изјава премијерке Ане Брнабић и генерала Мојсиловића, који су тврдили да је и та акција доказ да је Војска Србије способна да „неутралише сваку опасност по мир и безбедност“, од дрона није остало ништа. Нема ниједног доказа да је уопште постојао.
– Управо сам завршио састанак са Александром Вучићем. Тема је била Косово и Метохија и стање на истом. Тренутно сам у путу, путујем ка Рашкој. Ситуација захтева присуство Војске Србије дуж административне линије. Задаци које је добила Војска Србије су прецизни и јасни и биће у потпуности спроведени и реализовани као такви – рекао је Мојсиловић пре годину дана за телевизију Пинк, такође приликом једног од Вучићевих игроказа са звецкањем оружјем.
И тада, по обичају, све се завршило дизањем тензија и изазивањем страха и панике код српског становништва с обе стране административне линије. Да би се Вучић представио као патриота с дна каце, који је спреман чак и да оружјем брани сународнике, који су изложени тортури албанских власти на Космету, Мојсиловић је пристао да се директно укључи у програм Пинка. На тај начин је доказао да му је образ дебљи од онога што Јована Јеремић сваког јутра на тој телевизији показује испод сукње.
Мојсиловићев стаж на месту начелника Генералштаба ВС обележен је бројним примерима полтронства. Шампионске домете у тој дисциплини потврдио је и прошлог децембра кад је покренуо медијску кампању предлогом да се врати обавезно служење војног рока. Вучићу је било потребно да наметне ту тему, којом се задире у животе свих младића у Србији, како би скренуо пажњу са изборне крађе. Кад би тај предлог изнео он лично, или Српска напредна странка, свима би било јасно да је у питању још један маркетиншки спин. Зато је Мојсиловић добио задатак да пласира ту бесмислену причу.
– Лично сматрам, а то је и став Генералштаба Војске Србије, да је у условима војне неутралности обавеза служења војног рока са оружјем дугорочно решење које ће задовољити потребе мирнодопске и ратне војске. Наравно, одлука о враћања обавезног војног рока није искључиво војно питање и за њено доношење је потребан шири друштвени консензус. Применом принципа добровољности део укупног регрутног потенцијала није оспособљен за одбрану земље, па се подмлађивање и адекватна попуна резервног састава намећу као императив у подизању одбрамбених способности ВС. У складу са досадашњим опредељењима и концептом попуне јединица ВС, без обзира на то да ли ће се донети одлука о наставку обавезног служења војног рока или не, професионални војници ће и даље бити кључни ослонац команди и јединица у извршавању мисија и задатака Војске Србије – рекао је Мојсиловић у интервјуу за Политику.
Предложено обавезно служење војног рока у режимским медијима промовишу министар одбране и председник СНС-а Милош Вучевић и разни страначки функционери и ванстраначки лажови, међу којима има и солидан број пензионисаних официра. Мимо телевизија с националном покривеношћу, на друштвеним мрежима, част војске бране ретки примери бивших официра, који више верују здравом разуму, него болесном „врховном команданту“ и његовим кадровима у Војсци, Влади и СНС-у.
Најдан Војиновић, пуковник у пензији, на друштвеним мрежама разгрће напредњачку димну завесу и открива услове који су неопходни за озбиљну анализу предлога о враћању обавезног служења војног рока.
– Пре него што донесе такву одлуку, држава би морала да уложи око 1,2 милијарде евра за припреме, како би увела, обукла и нахранила војнике и да би створила услове за боравак и обуку у касарнама, вежбалиштима, стрелиштима. Потребно је обезбедити новац за најмање два комплета униформи и друге одеће, за одржавање хигијене, лечење и новчана примања, плате и дневнице. Процењује се да годишњи регрутни контингент броји око 30.000 регрута, у шта сумњам, јер је напредњачка секта отерала младе људе из Србије. Значи, могло би се очекивати по 10.000 регрута у једној партији, у најбољем случају. У последњих пет година Војску је, по личном захтеву, напустило око 12.000 припадника, међу којима је највише професионалних војника по уговору. Најављује се да ће војни рок трајати четири месеца, а за то време не можете да створите војника, нарочито не без професионалних старешина, официра и подофицира. Запуштене су касарне, касарнски кругови, стрелишта, полигони, радионице, амбуланте, кухињско-трпезаријски блокови, нема смештајне и логорске опреме… Већи део инвестиције, можда и две трећине од тих 1,2 милијарде евра, отишао би на логистику. Међутим, мене не чуди оваква бомбастична најава повратка обавезног служења војног рока од државног врха, који је Србију довео до ивице понора. Ова најава има за циљ замајавање народа и скретање пажње са издаје и предаје Косова и Метохије, покрадених избора, велике пљачке и распродаје Србије, њених природних и других ресурса. Од њих се није ни могло очекивати неко паметније решење проблема у систему одбране, које су они створили својом некомпетентношћу. Теткица Мојсиловић је потписао неки предлог који му је неко полуписмен написао и рекао да га потпише, а он, који је куцао на врата и када је излазио из канцеларија својих досадашњих, а и садашњих шефова, није имао храбрости да отресито и аргументовано каже да ово за сада није изводљиво без решавања великих, дугорочних и далекосежних проблема, пре свега финансијских, кадровских, грађевинских, техничких и организационих – написао је пуковник Војиновић на Фејсбуку.
Пуковник Војиновић одлично познаје ту тему, са свим изазовима, у теорији и пракси, суочавао се као заменик команданта позадинске базе, кад је оперативно организовао и спроводио логистику најбројнијег корпуса Војске Србије, док је она заиста била војска. Осим на логистичке, пензионисани пуковник указује и на моралне проблеме, који су настали откад је напредњачки картел на власти, услед Вучићевих кадровских експеримената.
– Која би то будала послала своје дете или унука у војску којом командују Вучић, мутава Ана Брнабић, Вучевић и Мојсиловић, а можда опет дезертер Вулин, полуписмени керамичар или оне двоцевке и троцевке са официрским сабљама и са дипломама које су стекле на прљавим коленима за знање показано у лифту – тврди пуковник Војиновић.
Свака критика поновног увођења обавезног служења војске, коју износе пуковник Војиновић, заставник прве класе Горан Дробњак и остали искусни официри и подофицири, који су обучавали на десетине генерација, бледа је сенка у односу на изјаве Александра Вучића, којима он брутално раскринкава сав бесмисао својих пропагандних трикова. Пре пет година, кад је први пут покренуо озбиљнију медијску кампању за враћање војног рока, Вучић је то аргументовао потребом да „младићи науче да намештају кревет“. Од свих војних обавеза, „врховном команданту“ је најбитније намештање кревета. Додуше, треба га разумети, он је у војсци био ћата, нема појма колико траје и колико је компликована обука, рецимо, једне тенковске посаде. Такав, Вучић не може да схвати да за три месеца пешадијске обуке регрут може да научи да коси траву у касарни, али не и да савлада вежбе „Одељење у нападу“, а камоли неке захтевније акције. Како би изгледала обука регрута може да се види по начину на који се сада школују подофицири.
– Данас имамо разне курсеве за подофицире, који трају седам-осам месеци, а раније је била средња војна школа Копнене војске ЈНА и ви сте добијали комплетног старешину и педагога „у покушају“, који је умео да уђе у мозак својих војника, јер је био њихових година, на почетку каријере. Данас то никоме не може да се објасни. Оде човек на курс од шест месеци и постане подофицир и једино што научи је да се дере на војску. И то не на регруте, него на професионалне војнике – рекао је пензионисани заставник прве класе Дробњак.
И Вучић се дере на своје подређене. Приликом једног урлања на конференцији за медије, најавио је повратак гарнизона у Лозницу. Но, није лако вратити гарнизон тамо где га никад није било.
Вучић ипак не дозвољава да реалност утиче на њега. То се видело и пре неколико дана, кад амерички Стејт департмент и Пентагон дали зелено светло за продају 246 ракета „Џавелин“, по цени од 75 милиона долара, лажној албанској држави Косово. У саопштењима са састанака са представницима САД и ЕУ, па и НАТО, не наводи се ниједна реч којом се Вучић успротивио стварању и опремању косовске војске. Пред страним газдама ћути као риба, и то риба у конзерви, али зато хистерише у студијима Пинка и Хепија. Хистерисао је и кад је Турска поклонила тзв. Косову беспилотне летелице „Бајрактар“, које Вучић, нико не зна зашто, назива „Барјактар“.
– Нека се наоружавају, ми смо и даље јачи од њих – рекао је „врховни командант“ Вучић.
Косовску војску, која је пројектована на 5.000 сталних и још 20.000 војника у резерви, обучавају инструктори из НАТО. Осим дронова „Бајрактар“, Туска је Косову дала противтенковске ракете и хаубице, оклопна возила „Кирпи“ и Вуран“ са инсталираним минобацачима. Турска им је поклонила и 80 оклопњака типа „Кобра“. „Косовске безбедносне снаге“ су добиле и дронове „Пума“, као и америчка лака оклопна возила „Хумвее“, 200 комада. (Американци су таква возила донирали и Војсци Србије.) Немачка је Косову поклонила 150 „Мерцедесових“ теренских возила „Пуцх“.
Чудно звучи, али Вучић је у праву – без обзира на наоружавање КБС-а, Србија и даље има неупоредиво већу и јачу војну силу. Међутим, Србија има и „врховног команданта“ кога Војска занима само као средство за медијске манипулације и, наравно, исисавање новца из државног буџета.
– Чак 186 милиона евра потрошићемо одмах на куповину оружја и оруђа из домаће производње. Добили смо и опрему за ометање непријатељских дронова и хеликоптера и настављамо са ПВО системима. Имамо још три ставе од по 10 милиона евра, али о томе нећемо јавно говорити – рекао је Вучић недавно, приликом туристичке посете новинара Оперативном центру Војнобезбедносне агенције.
Вучић је најавио и „велике измене у нашим јединицама“. Војска Србије ће се, наводно, реорганизовати тако да ће формирати мање тактичке јединице, али „са много бољом координацијом“, и то не само специјалних, него и оклопних јединица, које су „наша највећа снага“. Такође, „врховни командант“ је најавио и производњу више хиљада дронова „камиказа“ с појачаним бојевим главама у српским фабрикама.
Војска Србије може да се наоружа са „Кинџалима“, „Сарматима“, „Посејдонима“, „Химарсима“ и ко зна каквим најнапреднијим чудима, то не би променило чињеницу да је њен врх, нарочито Генералштаб, претворен у својеврсни одбор Српске напредне странке. Као и у својој параполитичкој организацији, Вучић је тако и у Војсци Србије применио правила негативне селекције.
Начелник Генералштаба Милан Мојсиловић, кога официри од миља називају „Теткица“, симбол је Вучићеве наопаке кадровске политике. Ништа бољи статус не ужива ни Мојсиловићев заменик генерал-пуковник Желимир Глишовић. Официри ВС, који су сарађивали са тенкистом Глишовићем док је био командант Треће бригаде, па заменик команданта Копнене војске, не говоре лоше о његовим професионалним способностима. Међутим, сви истичу његову спорну блискост са генералом Грујицом Давидовићем, бившим командантом Ужичког корпуса. Након пензионисања Давидовић је постављен на место помоћника директора ЈП „Путеви Србије“, а пажњу јавности је привукао кад је ухапшен под оптужбом да је члан „стечајне мафије“. После пуштања из притвора, пензионисани генерал је побегао из Србије. После годину и по дана бекства, иако је био под потерницом, без проблема се вратио у Београд, на лечење од последица два мождана удара. Истрага није утврдила да ли су Давидовић и Глишовић сарађивали и у оквиру „стечајне мафије“. У сваком случају, та веза није спречила Глишовића да аванзује до места заменика начелника Генералштаба Мојсиловића, од кога је старији три године.
Министар одбране Вучевић и генерали Мојсиловић и Глишовић нису битни у Вучићевом систему командовања Војском. За разлику од њих, који служе за манекенисање по медијима, „врховни командант“ управља Војском преко своје „десне руке“, помоћника министра за материјалне ресурсе Ненада Милорадовића, званог Баћа.
Баћа је, од 2015. године, сива еминенција Министарства одбране и Војске Србије. Поступајући по Вучићевим налозима спровео је неколико пропалих пројеката, који су скупо коштали државу. Пре неколико година је новинарима, сав поносан, показивао авион „Орао“, за који је тврдио да је прототип за модернизацију. „Орао“ од тада кисне на ливади писте војног аеродрома у Батајници. То не смета еминенцији Милорадовићу, као што му није сметала ни најава куповине француских авиона „Рафал“, за које не постоје пилоти, хангари, механичари и остало техничко особље. Баћа не разбија главу чињеницама, важно му је само да изврши наређење Вучића, без обзира колико било безумно. Такав резон га је довео до позиције овлашћеног представника трговаца наоружањем у Министарству одбране и овлашћеног представника државног предузећа из тог ресора Југоимпорт-СДПР. Статус Вучићевог човека од поверења, Баћа Милорадовић потврђује бројним позирањем у друштву „врховног команданта“, као што је то било и приликом недавне посете новинара централи ВБА, што је већ само по себи брука и срамота за припаднике те службе, Војску и целу државу. Међутим, у ВБА није било никога ко би могао да председнику државе каже да не сме да улази у Оперативни центар ни он, а камоли Гоца Узелац и остала пинкоидна бића. То и не чуди, с обзиром да је Вучић и у тој служби поставио полтроне, који се руководе вођиним жељама, а не законима и прописима.
Да ради по прописима, Ђуро Јованић, актуелни директор ВБА, не би у четири године успео да, од чина капетана, напредује до чина генерал-мајора. Само 2022, Јованић је два пута ванредно унапређен, а успут је добио и стан од скоро сто квадрата. Успон у служби је почео 2012. године, као ађутант Александра Вучића, тадашњег министра одбране и првог потпредседника Владе. Од званичне титуле „ађутанта“, Јованићу је за напредовање много значајнији статус „носача Вучићевог кофера“. Иако ће колеге наставити да га називају „кувар из Шесте личке“ и по надимку „Кутлача“, који је најприкладнији за тог интенданта, Јованић не мари, наставља да тера по свом, односно по Вучићевом.
Узалуд је Војни синдикат Србије слао представке инспектору војних служби безбедности у којима је тражио да се испита рад Ђуре Јованића, који, како се наводи, троши ресурсе те војне службе за тајно праћење активности синдиката, његових чланова и чланова њихових породица. Замерке, које износи ВСС, заправо представљају основни узрок за унапређење и остале бенефите, као што је додела стана. Пред крај свог боравка на месту министра одбране, Александар Вулин је, под сумњивим околностима, преко реда доделио стан Јованићу, мимо ранг листе, којом Министарство одређује редослед удомљавања војних лица.
– Јованић је био лични пратилац Вучића, а сада је догурао до директора ВБА. На том путу Јованић је три пута унапређен мимо прописа. Недавно је, такође мимо прописа, добио стан од готово сто квадрата. Поставља се питање да ли је он овим награђен зато што је прикривао лица из криминогене средине око Вучића или зато што је заташкавао одговорност ВБА у афери о наводном прислушкивању Вучића или је напредовао зато што је прикривао шверц оружја, иако ВБА увек прва има ове податке. Можда је награђен и зато што је постао носач кофера на учесталим путовањима по Уједињеним Арапским Емиратима – рекла је Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде.
И Јованићев претходник на месту директора ВБА, генерал Петар Цветковић, напредовао је до места заменика начелника Генералштаба Војске Србије. Давно, док је био наставник на курсу Војне полиције, стекао је надимак Пера Палица. Иако се физички разликује од Ђуре Палице, лика из „Курсаџија“, Цветковић је на сличан начин објашњавао курсистима за шта се користи палица, за шта лисице, а за шта шок бомбе. С тим квалификацијама и интелектуалним капацитетима добио је прилику да пет година води ВБА. Ипак, показало се да и Пера Палица зна шта је потребно за успон у Вучићевој номенклатури.
Као директор ВБА открио је шпијунску аферу у војној фабрици „Крушик“ и ухапсио је узбуњивача Александра Обрадовића. Истом приликом, промакла му је корупционашка афера у којој су фирме Бранка Стефановића, оца тадашњег министра полиције Небојше Стефановића, на продаји наоружања оштетиле „Крушик“ за више од 20 милиона евра.
С таквим кадровима у врху Војске Србије, Вучић без проблема може да развија своју основну привредну делатност – корупцију. Откад је СНС засела на власт, у одбрамбени систем Србије уложено је готово милијарду евра, а највише у војну индустрију, која је и даље у губицима. Новац је узет из буџета, наводно за куповину наоружања и опреме, или за инвестиције у властиту производњу, да би нестао на рачунима приватних фирми у власништву појединаца из Вучићевог окружења. То доказује да је и Војска Србије, као и остале државне институције, само средство за черупање буџета. Тако ће бити док је миш Вучић „врховни командант“ и док се у врху Војске налазе мишеви с генералским еполетама.
Бежанија из Војске
Влада Србије је, на захтев Војнобезбедносне агенције, донела одлуку да се на „Службени војни лист“ стави ознака тајности на штампани облик, а да се у електронској форми не објављују одлуке и укази о унапређењу, постављању, пензионисању и престанку активне војне службе.
Наравно, одлука је донета на Вучићев захтев. Вучић је на томе инсистирао како јавност не би сазнала колико официра напушта Војску Србије. Да би спречио одлив кадрова, Вучић је наредио да пуковници могу у пензију тек са навршених 60 година, уместо са 53, као што је било до сада. Та одлука је изазвала револт мајора и потпуковника, који ће, по новом пропису, морати да до краја каријере остану у истом чину, без напредовања и веће плате.
