Pročitaj mi članakU Sibiru Srbe dočekuju sa osmehom. Reporter “Novosti” među prvima prošao kroz imperatorsku turu. Sa ponosom čuvaju srpsku zastavu i sećanje na poseban odnos Nikolaja Drugog sa našim narodom.
Кревет царевића Алексеја, омиљени сточић царице Александре, клавир на којем су свирале четири принцезе и налив-перо којим је последњи руски цар написао “Источно путешествије” – само су делић онога што могу да виде туристи који овог лета крену на пут “Императорске туре” по Сибиру.
Козаци крај споменика Романовима
На овом ходочасничком путовању, туристи неће само “завирити” у приватне одаје Романових, већ ће видети и бедем православља у Сибиру, споменик испред којег је адмирал Колчак схватио да се више не вреди борити, Распућинову кућу, Мендељејев радни сто, али и тамницу у којој је Достојевски завршио “Злочин и казну”.
– “Императорска тура” је специјалан пројекат Руске Федерације којим желимо да отргнемо од заборава породицу Романов која три века владала Русијом, али и да помиримо нашу прошлост – каже Андреј Вадимович Пантелејев, директор Туристичке организације Тјуменске области. – Туристи могу да виде цркве и споменике које су Романови градили, породилишта и болнице која су отварали, али и колико је Тјумен јединствено место на свету.
Истина, тура подразумева и сусрет са Козацима и Туркменистанцима, као и пробање разних ђаконија попут деликатеса смрзнуте рибе муксун која се једе као слаткиш, чорбу од нафте, паприкаша од кунића, пиринач са лосом… На “Императорској рути” прва станица је богати град Тјумен који је окружен налазиштима нафте и гаса, а становници су увек први на руском “индексу најсрећијих” људи.
Нажалост, император Николај Други није ни сањао у какав ће се богат град претворити Тјумен када је, под окриљем ноћи 4. августа 1917. године, из воза са Транссибирске железнице, одведен на пристаниште реке Туре и са породицом укрцан у пароброд “Рус”, којим су превезени до Тоболска.
– На месту где су царску породицу укрцали на брод подигли смо споменик који чувамо заједно са одредом козака и редовно се молимо за покој душе – каже монахиња Олга из тоболско-тјуменске епархије. – Нашем сестринству из Преображенског манастира често долазе посестриме из манастира Лелић, а козаци у музеју чувају српску заставу коју су им поклонила браћа из Србије.
Софијско-успенска црква, коју су по налогу Милошевића спасли српски инжењери
Голгота Романових настављена је у Тоболску, у кући гувернера, где су живели од 13. августа 1917. до априла 1918. године. Њихов живот је био, може се рећи, спокојан, јер су принцезе везле, радове продавале и новац поклањале у добротворне сврхе. Редовно су организовали концерте и представе. Царица је читала, а цар је писао. Царевић Александар је за осам месеци постао мушкарац, иако је тада имао само 13 година.
Тишина, неми мимоход погнутих глава, мноштво тешких уздаха и неконтролисано сливање суза, прате сваку групу туриста која пролази кроз собе у којима је живела породица последњег руског цара. Романови су из Тоболска ноћу одведени у Јекатеринбург и убрзо убијени.
– Обележавамо 100 година од убиства царске породице, 150 година од рођења последњег руског цара и 300 година владавине куће Романов – каже водич Ирина Сергејева Владимировна. – Тоболск је духовна престоница Сибира и вековно раскршће за трговце зачинима и крзнима. Ко је очекивао да ће овде своје последње срећне дане провести царска породица, али и да ће српски инжењери спасти манастир? Деведесетих година је Слободан Милошевић послао српске инжењере да помогну у реконструкцији Софијско-успенске цркве. Тоболск је био град-побратим Пећи и ми редовно пишемо Уједињеним нацијама тражећи да се заштити Пећка патријаршија.
ДЕЧЈА СОБА ЦАРЕВИЋА
Од свих просторија у којима су боравили и личних ствари царске породице, посебно је емотиван улазак у дечју собу царевића Алексеја. Изнад кревета дечака од 13 година налазе се иконе, а крај узглавља су лекови и завоји које је користио због хемофилије од које је боловао. Ту су његови оловни војници којима се играо, честитке које је писао родитељима, књиге које је читао. Његова последња фотографија показује прерано одраслог дечака са озбиљним, уморним погледом.
