Прочитај ми чланакСвака изборна победа Александра Вучића брзо се претвори у апсолутни пораз Вучић Александра, човека који с политичке висине искрено презире оно што види у политикантској прерији- себе!
Данашња конференција за медије мученог премијра личила је на јавни егзорцизам који је пошао по злу и током којег је опседнути собом начисто опсео себе не желећи више да пред јавношћу буде параван Вучићу који у лажном смирењу крије искрен презир према свему и свакоме!
Да, без иоле претеривања- чист, непатворен и небрушен презир понашајући се у техничком мандату ко „југо“ на техничком прегледу- може да прође на муфте, али је као камиказа на друму…
Човек којем ће бити поверен мандат да води ову мучену државу још један мандат, ко крмачу на букарење, говорио је о банди с фантомкама као херојима, дајући за право свакој будали да убудуће маскиран и наоружан тумачи закон као упутство за употребу креме против оједа и херпеса, жалећи што није био уз раме са људинама без лица, јер циљ оправдава средства, а циљ је ваљда Србија по визији човека којем је лице умивеног радикала ништа друго до фантомка…
С једнаким презиром говорио је и опаски Саше Јанковића, заштитника грађана о којем можемо да полемишемо, да је прислушкиван, тврдећи безмало да је човек луд чим може тако нешто да помисли живећи у држави слободних и једнаких, и оних који нису чланови и симпатизери СНС-а!
И заиста нема потребе да ико буде прислушкиван, јер тешко да ће они с друге стране жице ишта успети да чују, с обзиром да је највеће, једино и неспорно достигнуће утемељивача камења- страх!
Неописив, сабласан, паралишући страх који је завладао у народу, међ сужњима који већ по навици говоре шапатом, плашећи се да не чују ни од себе више него што би смели да знају!
Е, то је, рекох, једини и највећи легат човека који преко фантомке навлачи лице премијера, јер ни за вакта Слободана Милошевића народ није био у толиком грчу и параноји, свестан да је изгубити живот ништа наспрам изгубити се у животу, с обзиром да се све више људи води као нестало у акцији спасавања онога што се пежоративно зове живљењем, а заправо је само празнина између рађања и смрти, коју повремено испуне избори на којима човек који је опседнут собом жели потврду стада да је једнако опседнуто њиме.
Ђаво је заиста однео шалу, или су је утукли момци с фантомкама, што је апсолутно легално, јер откуд времена за шалу у невреме док се у Александру опседнутом боре Вучићи, а ми ваљда треба ћутке, или што тише да држимо палчеве да победи онај…
Који онај?!
Премијер који ће сасвим извесно положити камен темељац за камење око врата читавог народа, или премијер који навуче лице „државника“ преко фантомке искрено несрећан што Србију не може да води том козијом стазом ка бољем сутра, загледан кроз отворе за очи, пратећи путоказе од бејзболки, пајсера и мотки..?
