Pročitaj mi članakPoglavar Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, koja unutar SPC ima status autonomije, arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan (Vraniškoski) krajem 2019. bio je u Beogradu povodom izlaska iz štampe monografije “Freske Markovog manastira” kod Skoplja.
Ово репрезентативно издање о сликарству задужбине краљева Вукашина и Марка Мрњавчевића из 14. века први је заједнички пројекат Балканолошког института САНУ и ПОА. Архиепископ Јован нада се да то неће бити и последња заједничка сарадња и у божићњем разговору за Данас објашњава црквену ситуацију у Северној Македонији, могуће последице украјинског црквеног случаја, односе ПОА и матичне СПЦ.
* У чијем је власништву сада Марков манастир?
– Све манастире који су били у власништву Српске православне цркве до 1944. године узурпирала је расколничка Македонска православна црква, укључујући и Марков манастир. Не знам каква је монашка структура у њему последњих година, мада сам тај манастир посећивао још док није ни припадао МПЦ, кад је њим управљала Управа за културно благо Македоније. У међувремену се много тога променило. Знам само да није враћен Охридској архиепископији, иако јој де јуре припада историјски и правно. Ми немамо никаквих могућности да преузмемо манастир, иако је жалосно што је тако велика светиња из 14. века у власништву расколника.
* Постоји ли бојазан да се ова сарадња ПОА и САНУ на монографији о Марковом манастиру схвати у Македонији као нека врста претензије на власничко право?
– И најбоље намере могу да буду схваћене на погрешан начин. Али, овде је у питању наука. Научне пројекте нико не би требало да политички тумачи, али нико не може ни да побије факте који су изнети у књизи – ко је и у које време изградио манастир, ко је најдуже био његов власник. То су чињенице на које политика не може да утиче.
* Кад се прича о средњовековном наслеђу у Македонији – ктиторима и власницима црква и манастира да ли то аутоматски покреће и врло деликатно питање националног идентитета у овој бившој југословенској републици?
– Управо у последње време показује се колико је македонски национални идентитет непотврђен. Политички уговори и са Грчком и са Бугарском у ствари показују да сви третирају македонски национални идентитет као нешто што је још неоформљено. Али, ова монографија је искључиво научни пројекат, а у озбиљном свету недопустиво је да се наука тумачи кроз политичке аршине.
* Иако носите титулу архиепископа охридског и митрополита скопског, седиште ПОА привремено је у Битољу. Можете ли да нам представите Архиепископију, која има свој Синод – колико има епархија, владика, монаштва, манастира…
– Ми смо тек изашли из периода прогона и врло је тешко говорити о структури управе Архиепископијом. Последње две године могли смо слободније да се структурирамо, али током прогона од 2002. па до 2017. нису нас остављали на миру да о томе размишљамо, а камоли да то спроведемо у дело. Све епархије које су припадале МПЦ са именима припадају и Охридској архиепископији, али нису све попуњене архијерејима. Само четири имају архијереје. Сви имамо, бар за сада, богослужбена места где можемо да служимо недељом и празником. Треба имати у виду да то нису класичне цркве као што су људи навикли. Све класичне цркве и манастире узурпирала је македонска расколничка организација. Ми не да немамо могућности да у њима служимо, него нам не дају ни да изградимо нове храмове. Зато упорно настоје да нас не региструју, упркос пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру из 2017, која налаже Скопљу да Архиепископију региструју као посебну верску заједницу. Ипак, благодани смо Богу што смо опстали у таквим условима.
* Пошто ПОА нема законом регулисан статус у Северној Македонији, да ли прима било какву помоћ од државе Србије?
– Углавом су то ситне ствари, помоћ око издања неких књига. Нама треба суштинска помоћ да градимо објекте. Сад чекамо да најпре будемо регистровани као верска заједница и добијемо легални статус.
* Ко су верници ПОА – Македонци, Срби у Македонији..?
– На литургије долази врло мало Срба који живе у Македонији. Не из тенденциозних разлога, него зато што су литургијски неуцрковљени. Зато и изгледа да ми немамо њихову подршку. Са болом у души кажем да су то тотално нецрквени људи. Наши верници су деведесет посто становници Македоније.
* Да ли би украјински црквени случај, који потреса цело Православље, могао да утиче на решавање питање статуса канонски непризнате МПЦ и постоји ли могућност да Цариград томосом, као у Украјини, на своју руку пресече канонске и јуридистичке спорове у Северној Македонији?
– Украјинско и македонско црквено питање не могу се поистоветити. Највише зато што је СПЦ 1922. добила томос за ове територије. То би значило да би Константинопољ морао сам себе да погази, а други разлог је што су на Критском сабору пре три године потврђени сви томоси аутокефалних цркава. Зато сматрам да Константинопољ не може да уради у Северној Македонији исто што и са Украјинском црквом. Са сигурношћу кажем да су Томосом из 1922. СПЦ предате територије у данашњој Македонији.
* И Руска православна црква има томос из 1686. за јурисдикцију над Украјином.
– Нема такав какав има СПЦ. Њима је то дато одлуком једног патријарха из 17. века, али није им уступљено. У томе се и састоји ово замешатељство – Констатинопољска патријаршија тумачи да је то било привремено, мада период од 300 година није баш привремен. Постоји црквени канон који каже да ако неко црквено стање потраје 30 година, оно се не мења.
* Како Охридска архиепископија одржава контакте са Цариградом – преко Патријаршије у Београду или директно?
– Званични контакти аутономних цркава увек иду преко аутокефалних, али наравно да ми имамо сваке друге врсте контаката.
* На мајском Сабору СПЦ најављен је наставак разговора са МПЦ. Шта је до сада учињено? У захтеву 20-ак архијереја за сазивање јесењег сабора СПЦ Синоду је, између осталог, замерено што ништа није предузео по том питању?
– Не може Синод да предузима ништа што сами расколници не желе. Ми смо им поставили само једну ствар као предуслов, а не услов – тражили да покажу и докажу да не седе на две столице – да не траже од Константинопоља исто што траже и од СПЦ. То је сасвим принципијелно. Зато се не може поставити питање да ли неко у СПЦ не жели наставак разговора. То не желе расколници.
* Шта Ви мислите, да ли је требало да се одржи јесење заседање Сабора, о чему је донета и саборска одлука у мају?
– Знате шта, патријарх увек одлучује, као што сада види колико је компликовано да се сазове свеправославни сабор. О томе увек одлучује “први”. И сад “први” није одлучио да сазове свеправославни сабор и нема га и поред тога што већина аутокефалних цркава то жели.
* После позива појединих грчких митрополита за одржавање свеправославног сабора због Украјине чуло се и канонско тумачење да уколико се “први” оглуши о каноне и црквена правила, било који православни епископ може да позове све остале на сабор.
– Теоретски можда може, али практично до сада тога никад није било. Сваки преседан може да донесе још веће проблеме. У томе је проблем. Треба имати на уму да поштујемо “првог” јер он има суштинску улогу у Цркви, није он само фигура. Како у СПЦ и на васељенском нивоу.
* У православљу поглавари, па и васељенски патријарх први су по части, не по власти.
– Шта значи по части? Значи да има неке привилегије, а то му је прва и последња привилегија.
* Колико се ПОА укључује у текуће богословске и друге проблеме у СПЦ – политичка неслагања попут одликовања председника Србије, начина како је организована централна прослава 800 година црквене самосталности, захтева за јесење заседање Сабора… ?
– Ми смо укључени у све ствари, али ценимо у чему треба и можемо да допринесемо да се покаже јединство Цркве као најважнији структурални елемент у њеном животу. Укључујемо се само уколико можемо да допринесемо да то буде боље, а не око неког разједињења и бесмисла коме теже и медији, да будем искрен. Они чекају само скандале чак и у црквеним круговима, а нису увек спремни да допринесу решавању проблема.
Савремени комунисти у Црној Гори
* Како видите догађаје у Црној Гори, где се СПЦ нашла на удару законодавства које доводи у питање њено власништво?
– То је пројекат који неће успети држави Црној Гори зато што је бесмислено у 21. веку одузимати оно што нису радили чак ни комунисти. Ово не кажем да би опрао грехе комуниста, јер ово што раде сад савремени комунисти у Црној Гори превазилази сваку границу. Такви пројекти су осуђени на пропаст.
Божићна порука
* Шта би била Ваша божићња порука?
– Најпре да у миру и јединству прославимо Рождевство Христово јер само Оваплоћење Сина Божјег има смисао јединства у Цркви. Он је свима православнима и свима хришћанима уопште нудио своје тело ради тог јединства и ми, живећи у том телу које је једно тело Цркве, прослављамо Њега као јединог Спаситеља, Дародавца живота и Избавитеља од смрти.
