Прочитај ми чланак

ДР ЧУМЕ: Љубиша Буха Чуме гради болницу, и то без дозволе

0

Након што се обогатио асфалтирајући Србију, сведок сарадник на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића Љубиша Буха Чуме креће у нови бизнис: гради болницу у центру Сурчина. И то, изгледа, без дозволе!

cume-bolnicaСурчинац: Та зграда зидана је на дивље, а како другачије? па зна се ко и даље држи цео Сурчин!

На само неколико метара од зграде Општине Сурчин изграђена је велелепна троспратна зграда од најмање хиљаду квадрата. Сурчинци, они који се не плаше да јавно говоре о свом суграђанину Чумету, уверавају нас да ће то бити болница. И то најбоља у граду! А како изгледа, вероватно ће и бити.

Радници који изводе финалне радове на овом објекту нису крили да им је “газда Љубиша Буха”, али ништа више од тога нису хтели да кажу.

– Љубиша је баш свратио 15 минута пре него што сте дошли. Прошетао се, бацио поглед и отишао – рекли су нам радници које смо затекли испред велелепне троспратнице.

На наше питање шта ће бити у овој згради, радници су само слегли раменима.

– Ништа ми не знамо. Наше је да радимо и ћутимо – кратко су нам рекли. 

Министарство здравља: Нема никаквог захтева

У Министарству здравља проверили смо да ли је можда Љубиша Буха дао било какво обавештење о томе да гради болницу у Сурчину. 

– До данашњег дана Министарство здравља није примило никакав званични захтев за отварање било каквог приватног здраственог објекта у Сурчину – речено нам је у кабинету министра Златибора Лончара

Према подацима из катастра, “Чуметова болница” лежи на парцели која је подељена на четири дела и има 13 власника. Власници највећег дела су бивша Чуметова супруга Љиља Буха, Општина Сурчин и држава Србија. У катастру нема никаквих доказа да су поднети захтеви за дозволе за градњу овог објекта. 

Простачки одговор Чумета

Љубиша Буха, заштићени сведок на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, био је крајње прост када смо га позвали за коментар у вези с градњом објекта у Сурчину. Прво је рекао да је на „важном састанку“ и спустио слушалицу, а онда се јавио и овако одговорио на наше питање шта ће бити у згради у центру Сурчина и да ли има све потребне дозволе за градњу.
– А да ли се ја мешам у ваш приватан живот?! И да ли сте приметили да медији воде праву хајку против мене?! А нисте приметили?! Е онда да ми лепо поп… к…!!! – речит је био Чуме.

У Општини Сурчин није било могуће добити никакву информацију о Чуметовом здању. Осим што су нас стално упућивали из једног сектора у други, уплашени службеници молили су нас да не питамо њих за Чуметову зграду.

– Не могу вам рећи која је намена зграде јер немам тај податак. Извините, али мораћете да контактирате с начелником општинске управе – рекао је Борислав Будалић из Одељења за имовинско-правне и стамбене послове.

Начелник општинске управе Бранислав Стаменковић био је сувише заузет да би се јавио, а за председницу општине Весну Шаловић рекли су нам да је на одмору. Речено нам је и да дозволу за градњу мора да изда Град Београд. Упутили смо питања Секретаријату за урбанизам Града Београда, али никакав одговор још нисмо добили.

Ипак, док смо чекали одговоре званичника, један господин из Орачке улице у Сурчину, који нас је замолио да му не објављујемо име, објаснио нам је историјат тзв. Чуметове болнице.

– Та је зграда завршена још деведесетих. На дивље, него како другачије…? Сад је нешто дотерују и лицкају, и прича се да ће у њој отворити приватну болницу. Сви знају да ће то бити Чуметова болница, иако се зграда сигурно не води на његово име. Па зна се ко и даље држи цео Сурчин – каже наш саговорник.

Директора Дома здравља у Сурчину др Душана Јоксимовића питали смо да ли они то добијају конкуренцију. Он нам је прво одговорио да није чуо да било ко гради приватну болницу у његовој општини, а онда се оградио.

– Како сам могао тако нешто да чујем када сам претходних месеци затрпан организацијом посла у два дома здравља – каже др Јоксимовић. 

Ко је Љубиша Буха

Полицији је познат још од деведесетих. Он је 1994. преко пута чувене сурчинске кафане „Котобања” изградио тржно-пословни центар и ауто-сервис, у који су свраћали и Марко Милошевић и тадашњи полицијски функционери. Бавио се шверцом аутомобила из иностранства преко Белог Манастира. 

Вођа сурчинског мафијашког клана. У другој половини деведесетих почиње да се дружи са Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем Кумом и заједно праве криминалну организацију.

После сукоба у клану, преживео неколико покушаја убиства које су организовали Спасојевић и Милорад Улемек Легија. Они су му дигли у ваздух и предузеће ”Дифенс роуд”.

Пристао да оптужи чланове земунског клана који су 2003. убили премијера Зорана Ђинђића и зато добија статус заштићеног сведока.

Као сведок сарадник учествовао у неколико инцидената: гажење пешака на аутопуту, сукобио се са обезбеђењем Предрага Ранковића Пецонија, два пута је ослобађан оптужбе да је пребио супругу.

Против њега се води истрага да је опрао 7,2 милиона евра свог најближег сарадника Дарка Шарића.

Власник је предузећа за путеве Ваљево, а појавио се и као купац приватног универзитета „Сингидунум“. 

(Блиц)