Прочитај ми чланакПатолошки љубавни односи постоје у различитим културама, али и у нашој, још увек помало патријархалној култури у којој све више преовлађују нарцистични љубавни односи.
Љубавни односи у којима постоји права блискост између партнера су један од најважнијих услова за хармоничан и испуњен живот, што се данас ретко дешава, а и ако се пронађе може се десити да траје само онолико колико траје и заљубљеност.
Да ли заиста знате шта значи потпуна блискост?
То су отвореност према партнеру, изражавање сопствених осећања, жеља и страхова. Од блиске особе очекују се подршка, прихватање, разумевање и уопште позитиван емоционални набој. Без блискости ни једна веза не може да опстане – из блискости се ствара љубавни занос који мора да се базира на обостраном поверењу. Обавезни су и привлачност партнера, пријатељство које извире из љубави, као и разумевање у тешким ситуацијама. Прихватити некога у потпуности значи имати капацитет да се интегришу љубав и мржња под доминирањем љубави, јер савршенство не постоји. Није исто бити спреман на компромис у вези или трпети да нас неко угрожава својим понашањем, што се граничи са мазохизмом.
Патолошки љубавни односи постоје у различитим културама, али и у нашој, још увек помало патријархалној култури у којој све више преовлађују нарцистични љубавни односи. Нормални нарцизам за разлику од патолошког је саставни део стабилних љубавних односа, у којима се превазилазе границе сопственог пола, осећа захвалност за добијену љубав и интегрише самозадовољство, саможртвовање, окренутост себи и посвећеност другоме.
Огледалце, огледалце…
Сигурно сте чули за мит о Нарцису који се заљубио у самог себе угледавши свој одраз у води, по коме је нарцизам и добио назив – човек који се утапа у себи. Психолошки човек данашњице у капиталистичком друштву је управо Нарцис. У стварности он је немоћан и преплашен, док споља даје другачију слику о себи. Он је потпуно прилагођен околини, успешно функционише, понекад чак и бљесне и доминира у својој средини. Главна противречност је то што патолошки нарцис презире људе, искоришћава их само за властиту афирмацију, а истовремено је потпуно завистан од њих, од њиховог признања, дивљења и зависти, тако да опстаје само од угледа који има код људи који га окружују. У друштву бриљира, игра улогу снажног, циничног, ефикасног и духовитог човека, док истовремено и најмањи неуспех може код њега изазвати западање у трауматичну депресију.
Нарцистични љубавни односи
Шта није блискост, а још мање љубав у мушко-женским односима? Нарцистични поремећај личности код једног или оба партнера одликује патолошка грандиозност и недостатак капацитета за заљубљивање или је у другом случају један партнер нарцистични, а други најчешће мазохистички. Нарцистичне личности које су способне да се заљубе на кратке временске периоде показују огромне разлике од оних са нормалним капацитетом за заљубљивање. Идеализација вољеног објекта може се центрирати на физичкој лепоти као извору дивљења или на моћи, богатству или слави којима су задивљени и несвесно их прихватају као делове своје личности. Нарцистична личност има потребу да јој се диве, пре него да је воле, што представља осветољубиву одбрану против зависти, доминирајући агресијом више него љубављу због дубоких фрустрација из прошлости.
Узајамност људских односа они доживљавају као експлоатацију. Код мушкараца који несвесно мрзе жељену жену, мржња може да уништи способност за сексуално узбуђење, или у мање озбиљним случајевима доводи до сексуалног промискуитета, који се код жена јавља као последица идеализације и брзог обезвређивања мушкараца, а феминизам га још може убрзати. Може се догодити и радикално одвајање код мушкараца: неке жене су идеализоване и поричу се сва сексуална осећања према њима, док су друге жене чисто генитални објекти са којима је могућа сексуална слобода и уживање, без нежности и романтичне идеализације, тзв. “богородица-проститутка” дихотомија или жаргонски, мушкарац познатији као – “едиповац”. То води бескрајним потребама за новим сексуалним партнерима.
Пример за то је случај успешног мушкарца и жене који имају децу, али он има и љубавницу другачијег социо-културног или професионалног миљеа. Жена зна за њу, пати, он је несрећан, јер је између две жене што угрожава и његов посао и друштвени живот, јер га је срамота. Ту постоји потпуни расцеп његовог односа са женама, који потиче још из детињства од едипалне компетиције за мајком између оца и сина која је овде окренута у компетицију између две жене. Расцеп је између мајчинске и асексуалне жене и сексуално узбудљиве и емотивно обезвређене љубавнице. Постоје односи познати као “хетеросексуални близанци”, у којима је један партнер огледало другог, по особинама личности и по лепом физичком изгледу, јер им је најважнија појава у јавности која изазива дивљење других. То је задовољавање властите потребе за нарцистичном комплетношћу.
Интензивно компулзивно трагање за новим авантурама код мушкараца потиче од идеализације жена и жеље да нађе ону која га неће разочарати, познато као “Дон Жуан синдром”. Здравији крај овог синдрома је Дон Жуан који има мешавину нарцистичних и инфантилних црта, мушкарац-дете са феминизираним особинама који заводи жене првенствено зато што му недостаје застрашујућа мушкост. Дон Жуан никад не промаши да нађе комплементарну жену, чија несвесна мржња према моћном оцу је води да идеализује незастрашујућег детињастог мушкарца, бежећи од мачо мушкарца као што је њен отац. Патријархални обичаји могу преокренути нарцистичну мржњу према мушкарцима код жена у доминантни однос у браку и са децом.
Код нарцистичних жена постоји несвесна фантазија да буду оба пола у исто време. Несвесна идентификација са нарцистичном, хладном мајком која одбацује своје дете, огледа се у сталној контроли и заводљивости према мушкарцима, напору да доминира и експлоатише их, што задовољава женине сексуалне потребе и штити је од зависти. Успешније жене се могу идентификовати са екстремно нарцистичним мушкарцима, чија моћ, слава или необични таленти им дају изглед идеалне мушке фигуре, а те жене могу доживљавати несвесно себе као истинску инспирацију овим мушкарцима, управљајући њиховим животима. Нарцистички симптом је недостатак капацитета за дубљу емпатију са другима као и за љубомору, која се може појавити као нарцистичка повреда тек када га партнер напусти. Они себе сматрају толико супериорним у односу на ривале да је партнерова неверност незамислива. Немогућност узвраћања љубави може повећати инфериорност и напоре да се брани од осећања кривице, тражећи мане код партнера да би оправдао промашај. Сигурно сте много пута чули генерализације типа: „Све жене су исте!“ или „Сви мушкарци су кретени!“.
ВЕЛИКО ИСТРАЖИВАЊЕ: Генерација Z између интернета и Вучића https://t.co/XAUlZOOkmC
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2018
Нарциси су неспособни за дубље и трајније везивање са другим особама, као и да узвраћају и дају себе и своја осећања и налазе задовољство само у пасивној улози примаоца. Алкохоличари и наркомани се често налазе међу особама са нарцистичним поремећајем личности, који обично пронађу партнерку која је у детињству имала оца алкохоличара или наркомана и сада покушава да добије љубав коју није добила у детињству, трудећи се да промени мушкарца и уради оно што њена мајка са којом се идентификовала није успела. Већина веза су понављање образаца понашања родитеља, лоше идентификације са њима и пројектовање односа из прошлости у садашњу везу. Конфликти у мушко-женским односима су најчешће пројективне идентификације којих људи нису свесни.
