Tokom Drugog svetskog rata Japanci su okupirali Novu Gvineju gde su ostali sve do septembra 1945. godine, a naredne godine je ostrvo došlo pod tutorstvo Ujedinjenih nacija, a administrativno je njome upravljala Australija. Smrtonosnije od neprijateljske vatre na ovom ostrvu, bila je sama okolina, koja je značila smrt za vojnike. Da nije bilo domorodačkih plemena, mnogi bi zauvek ostali zarobljeni u okrutnoj džungli.

Бројне војне операције су због окруне џунгле и стрмих падина биле заустављане и тешко је било одржавати контакт, па су се тако линије снабдевања војника лако прекидале. Људи су се масовно разбољевали и умирали од глади током овог периода, пише Масхабле.

Број жртава Савезника би био далеко већи да није било домородаца који су ово острво сматрали својим домом.

Тзв. „космати људи“, како су их војници назвали, су одрасли у џунглама овог острва и добро су се сналазили на терену, па су преносили рањене војнике и допремали све потребне ствари до удаљених јединица у дубини џунгле.

Војници су их назвали „космати анђели“, због њихове непослушне косе. „Анђели“ су били дубоко поштовани, а неки су о њима написали чак и песме.

Фаоле Бокои је био последњи члан „косматих анђела“ и преминуо је 2016. године.

Izvor: Blic

Oznake: domoroci, Drugi svetski rat, Nova Gvineja, saveznici