Прочитај ми чланакНамерно сам поставио питање у наслову јер сматрам да читаоци не треба да се мешају у уређивачку политику новина, радио или телевизијских емисија.
Уосталом, ако нешто не желите да читате у одређеним новинама, ви окренете следећу страну, промените програме на радију и телевизији.
О АУТОРУ
Вељко Ђурић Мишина је српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана. Радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду.
Када уредник потпадне под утицај читалаца или слушалаца то је знак да се нешто чудно догодило.
Ево примера.
Истога дана, на истој страници у два текста ових дневних новина је поменуто моје име.
Прочитао сам оба.
Реагујем само на текст „Зашто отварате странице Данаса за свакакве типове“ аутора који је мени непознат по радовима у књижевности у историографији.
Он је, ипак, себе представио јавности показујући своју острашћеност према сваком ко мисли, пише и говори од њега. Такве претње нису до сада објављене у овим новинама:
„Зашто отварате широм своје странице за такве типове какви су Вељко Ђурић Мишина, Коста Чавошки, Бошко Обрадовић, Оливера Зекић…“
Аутор цитиране реченице написао је и следеће: „Демократија не сме значити слабост, млитавост, безидејност, кукавичлук.
Нека их нека Мишине (и остале мешине и мјешине) објављују своје „идеје“ у Информеру и на Пинку, немојте им још и ви отварати простор, имају га они и превише.
Темељна мисао либерализма није да сви имају право на слободу већ да нема слободе за непријатеље слободе!“
Претпостављам да аутор цитираних речи има неки ментални проблем јер, на пример, не разуме да са таквим схватањима права да се чује и друга страна, па жели да, уместо Партије и њених комесара, лично прописује шта је за читаоце, слушаоце или гледаоце добро да читају, слушају и гледају.
