Ако сте одлучили да било шта градите у Београду, добро се наоружајте временом, стрпљењем, адвокатима и, наравно, новцем. Иако стално слушамо да су нам инвеститори једина шанса да прегурамо кризу, у пракси се деценијама не чини готово ништа како би се градитељима олакшао посао у Србији.

Тачно је десет година прошло откако су надлежни, још првим Законом о планирању и изградњи, обећавали један шалтер за издавање грађевинских дозвола. До дана данашњег, нема га ниједна локална самоуправа.

Трагичан и за нас тужан податак је и да смо према извештају Светске банке поново заузели скоро најнижу позицију у области издавања грађевинских дозвола – 182. место од укупно 189 земаља.

У извештају се такође наводи да предузетник у Србији, да би добио грађевинску дозволу, у просеку мора да одради 18 процедура за које је потребно 269 дана!

У протеклом периоду за инвеститоре камен спотицања била је и конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду. Иако су били у прилици да склопе уговор о куповини земљишта, велики проблем за предузетнике био је моменат кад Јавни градски правобранилац треба да одобри тај уговор.

Рок за давање мишљења и сагласности је петнаест дана. Ипак, многи предмети у овој институцији задржавају се много дуже.

Како сазнајемо, управо због пробијања рокова, догођало се да док један инвеститор чека на одобрење уговора, неко други добије то парче земље. Најчешћи одговор на питање зашто се то дешава гласио је: “Документација није потпуна, за тумачење уговора потребно је више времена”.

Ова пракса посебно је установљена у време прошле власти, кад су због спорог реаговања надлежних право на зидање на одређеном парчету земље углавном добијали неки други, а не онај закупац одређене парцеле који покушава да је откупи.

И тако у круг. Право на градњу у Београду добијају углавном они који су у датом тренутку подобни и потребни. О томе колико би изградња једног објекта запослила људи, колико би будући објекат донео радних места – нико не води рачуна.

Управо овакво понашане градске власти револтирао је једног нашег читаоца. Као главни проблем с којим се сусрео он наводи чињеницу да орагни унутар саме државе и града нису усклађени. У целој збрци сакупљања папира, неретко се дешавало и да се Министарство финансија жали на рад Пореске управе.

– Као да сам ја надлежан Пореској, а не они! – каже револтиран читалац.

Неретко се дешавало да људи због прикупљених дугова, само у овом делу процеса око градње, поклањају земљу на којој су желели да граде! Поклањају, не продају!

Још један од проблема с којим се сусрео јесте сама процена вредности земљишта.

– Управа се жали на процене вредности земљишта када њима тако одговара, а агенцију за процену бира управо орган министарства, а не инвеститор или власник. После свега тога дођу градски и републички правобраниоци којима закон одобрава да направе жалбу без правог основа, могу да се жале по дефолту. А Секретеријат је себи давао могућност да пробије законске рокове за одговор – не за пар месеци него на пар година! И тако у круг док људи не пукну и не одлуче се да земљу продају у бесцење истим тим људима који стоје иза свих ових регулатива, правобраниоца и остале клике – наводи наш читалац.

Закон је јасан – кад прикупите сву деокументацију, решење о грађевинској дозволи издаје се за осам дана. Међутим, теорија и пракса немају баш много заједничког.

Јован Куч из фирме “Геометар Пројект”, која се бави свим врстама геодетских послова, каже да у пракси, од тренутка када одлучите да нешто градите, па до почетка градње, прође минимум пола године, и то уколико имате среће.

– У реалном времену, од тренутка кад одлучите да градите до тренутка кад можете да почнете с градњом, прође минимум шест до девет месеци, уколико су сва имовинско-правана питања сређена. Та процедура не може да се одради за осам дана. С друге стране, иако су пробијања рокова од стране државе готово свакодневна, нико се не усуђује да се тужи с државом. Сви размишљају на начин: “Ко ће да се уплиће у судске спорове, само ћу да изгубим три године и брдо пара”. Наши клијенти су изузетно незадовољни таквом ситуацијим – каже Куч.

Један познати београдски архитекта објашњава да није толики проблем у закону, већ у оним деловима који нису јасно прецизирани. Шта је оно што градски Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове треба да гледа, а шта њих не треба да се тиче?

У пракси то изгледа овако: предузетник који жели да гради прикупи потребну документацију (која се такође прикупља недељама, па и месецима, а највећи проблем чине процена о локацији, касније и локацијска дозвола) и то преда Секретаријату.

Онда они, уместо да одмах утврде шта недостаје (што, како наш саговорник наводи, није најбоље дефинисано законом, те је могуће да вам константно нешто фали) чекају крај законског рока од петнаест дана.

После тог рока вас позову и кажу: “Није добро то и то”. Ви онда наново крећете у потрагу за папирима. Опет их предајете и опет чекате законски рок да вам буде саопштено шта и како. Ово најчеше траје месецима, па и годинама!

У међувремену, морали сте да ангажујете архитекту већ код процене о локацијској дозволи, а морали сте да имате урађен идејни пројекат. Дали сте огроман новац, а и даље је врло неизвесно да ли ћете уопште моћи да градите.

– Не постоји елеастичност у прописима, она се одређује од случаја до случаја. Закон се тумачи како коме у ком тренутку одговара. То се завршава тако што вам на крају кажу: “Није ово баш по пропису, али можемо да га прихватимо уколико дате неку донацију”. Сви прописи у Србији могли би да се среде за највише недељу дана, али то некоме не одговара да се уради – каже наш саговорник.

Тренутно је у Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове у току рад на издавању 115 локацијских дозвола.

Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове поднето је 247 захтева за издавање грађевинске дозволе у 2013. години , а тренутно се поступа по захтевима за издавање 92 грађевинске дозволе.

– Проблем због ког решавање по захтевима за издавање грађевинских дозвола траје дуже је што инвеститори никада не предају комплетне захтеве како то дефинишу одредбе Закона о планирању и изградњи, најчешће због компликованих и дуготрајних процедура и корака који су неопходни код прибављања документације неопходне за комплетирање захтева за грађевинску дозволу као што су конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту , што је основ за издавање како локацијске дозволе, тако и грађевинске дозволе, затим сагласности других органа, организација, управа и јавних предузећа. Када се преда комплетан захтев за издавање грађевинске дозволе, иста се издаје у законском року- каже за Телеграф градски секретар уа урбанизам и грађевинске послове Љиљана Новаковић.

Мењање прописа са сваком новом влашћу, корупција, незнање и тумачење такона по нахођењу, још увек су наша реалност. Можда се новим законом нешто промени. До тада, уколико сте решили да нешто градите, имамо само једну поруку – срећно вам било!

(Телеграф)

Ознаке: Београд, грађевинарство, дозволе