Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Одрасла у лесковачкој породици, Ана Гуо (8), обожава старе српске песме. Волим да певам, а највише „Ај, берем грожђе, бирам тамјанику“
Ана Гуо, осмогодишња Кинескиња пева као славуј, а највише воли „Ај, берем грожђе, бирам тамјанику“.
Ана је рођена у Лесковцу, а одрасла у грделичкој породици Стојковић. Никада до сада није била у Кини.
Потиче из богате приморске провинције Цин Ђан, коју су њени родитељи напустили крајем 1990. и дошли у Србију, када се Ана и родила.
– Родила сам се у Србији, српски сам научила пре кинеског. Идем у школу, одлична сам ученица, а поред музичког, од предмета највише волим ликовно. Допадају ми се старе српске изворне песме и учим слушајући их преко лаптопа – каже Ана.
Последњи пут, ова лепа и симпатична девојчица, посетиоце је оставила без даха недавно у Светосавском дому, када је као гост Црквеног играчког друштва „Бранко“ отпевала „Македонско девојче, китка убава“. Ана је постала права звезда 2010. године на прослави кинеске Нове године у нишком хотелу „Парк“. Песмама „Нишка бања“ и „Авлије, авлије“ подигла је на ноге око 400 присутних гостију и сународника. У међувремену је научила многе песме, а највише воли „Ај, берем грожђе…“
Осим са фотографија, Ана не зна како изгледа њена домовина, јер до сада никада није била у Кини, а има обећање да ће јој родитељи ове године испунити ту жељу.
– Једва чекам да видим своје две сестре које живе у Кини. Оне не могу да дођу у Србију, јер иду у школу, а чува их мајка моје маме – каже Ана.
Када се представља, ова мала Кинескиња воли да уз породично презиме дода и српско Стојковић, исказујући тако љубав према лесковачкој породици која се брине о њој док јој родитељи раде. Понекад зна и да с поносом каже како је срећна што има две породице и две домовине.
– Имамо велике обавезе, па се супруга и ја се доста ужелимо Ане. Виђамо је само викендом. Међутим, њој је лепо у породици Стојковић, где је од четвртог месеца живота и управо су синови ове породице Младен, Никола и Лазар (сви се баве музиком) открили музички таленат код наше девојчице и тако је кренуло – каже Анин отац Џиао Гуо, иначе, председник Асоцијације кинеских предузетника за јужну Србију. Он наглашава да много пате и за двема ћеркама у Кини и што се још нису упознале са Аном.
На наше питање, шта ће бити када одрасте и да ли ће и када отићи из Србије, Ана је само кратко одговорила – не знам, а када је отац Џиао окренуо главу, додала је шапатом: – Ко зна, ако нађем момка овде, можда ћу заувек и остати у Србији.
Волимо је као сестру
– Ана је једна дивна, умиљата и паметна девојчица. Доста је радознала, а музику толико воли да смо је често чули како певуши и у сну. Наша породица је обожава, што нам и она узвраћа истом мером, а нас тројица је волимо као да нам је рођена сестра – каже Младен, најстарији од тројице браће Стојковић.
