Pročitaj mi članak
Сваки десети матурант Математичке гимназије из Београда школовање наставља у иностранству. На Тринити колеџу у Кембриџу наставу похађа 17 бивших ученика Математичке гимназије.
ЗА Математичку гимназију из Београда кажу да је расадник талената колико и фудбалски клуб Барселона, а за Теодора фон Бурка, најуспешнијег младог математичар у историји, тврди се да у свом послу представља оно што у фудбалу значи име Лионела Месија.
Међутим, за разлику од спортског гиганта из Каталоније, „звезде“ Математичке гимназије каријеру настављају у иностранству.
Сваки десети матурант ове београдске гимназије школовање је наставио на неком од престижних светских универзитета. Највише наших ђака срећну звезду тражи преко Кембриџа. На престижном Тринити колеџу на Кембриџу у овом тренутку наставу похађа 17 бивших ученика Математичке гимназије.
Лука Милићевић је пре три године, са још пет другара из истог одељења, отишао на Кембриџ. Није много прошло када су са овог кампуса почеле да стижу лепе вести. Брзо се овај двадесетогодишњи младић истакао међу студентима из целог света – проглашен је за најуспешнијег студента прве године Тринити колеџа.
– Сваке године из наше школе изађе око 100 ђака, а њих седам или осам обавезно заврши на Кембриџу – каже директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.
– Кембриџ и јесте логичан избор за наше ђаке јер су катедре за физику и математику једне од најбољих на свету. У много мањој мери наши ђаци се одлучују за Оксфорд, попут Теодора фан Бурка, или за Бостонски универзитет.
Пре три године пут Кембриџа кренуло је чак шест матураната Математичке гимназије из истог одељења. Сви носиоци пуне стипендије. Што је незапамћен случај. Из целог света шансу да се школују на овом престижном универзитету сваке године добије тек нешто више од 200 младића и девојака.
Међу „шесторицом величанствених“ како су медији тада назвали ове студенте, био је и Никола Мркшић, данас ученик на завршној години основних студија информатике.
– Студенти из Србије, од којих је већина из Математичке гимназије, су на Тринитију веома компакта заједница – каже за „Новости“ Никола. – Дружимо се у паузама између предавања, у теретани, на фудбалу. У кантини на ручку и вечери често останемо до краја, док сви не заврше са ручком да би се што дуже били заједно.
После целодневних предавања, консултација са професорима, и учењу које некада зна да траје и по десет сати, наши ученици, као и сви остали из кампуса, ноћ користе за опуштање.
– Увече идем у теретану, вечерам и са друштвом идем на билијар или у неки кафе-бар. Понекад организујемо српске вечери када гледамо филмове – каже Александар Васиљковић.
Зашто наши најбољи студенти тако лако одлазе из земље. Шта је то што има најбољи светски универзитети пружају, а наше образовне инстиуције не?
– У академском смислу, добио сам прилику да радим са људима који су водећи истраживачи у својим областима; који поред самог знања, умеју да пренесу и своју мотивацију и љубав према свом раду – каже овај млади математичар.
– Добио сам прилику да упознам велики број веома занимљивих људи, пореклом из свих делова света, са другачијом филозофијом и генералним поимањем света. Изложеност тако великом броју култура и система вредности ми је помогло да много боље разумем свет око себе, али и себе самога.
Никола причао и о плановима за будућност.
– Још увек нисам донео коначну одлуку да ли ћу се определити за докторске студија или каријеру на Волстриту, али верујем да ћу следеће године имати довољно информација да донесем праву одлуку.
Да ли ће она на било који начин имати додирних тачака са Србијом?
– Којим год путем да кренем, не верујем да сам професионалном смислу довољно сазрео да бих могао да допринесем српском друштву на начин на који бих волео.
Међутим, једино у шта јесам сигуран у вези са својом будућношћу јесте да, када за то дође време, желим да се вратим у Србију и помогнем свом народу и својој земљи стечаним знањем.
Слично мисли и Александар Васиљковић, тренутно студент треће године на Кембриџу.
– Засад ми је у плану да завршим мастер студије. Сматрам да треба ићи корак по корак и велике планове остављам за касније. Волео бих да се по завршетку студија вратим и радим у Србији, уколико нађем одговарајуће радно место.
(Новости)
