Прочитај ми чланакПрема подацима Републичког завода за статистику, представљамо вам листу најпопуларнијих мушких имена у Србији у последњих 50 година, али и њихова значења.
Последњих осамдесет година ово су најпопуларнија мушка имена у Србији. Тако се зову хиљаде дечака, али ни они ни родитељи често и не знају шта старо српско име које су детету наденули заправо значи.
Пре Другог светског рата Србијом је убедљиво владало мушко име Милан. Ипак, у централној Србији заступљено је било и име Миодраг, а у јужној Стојадин. За време рата и нешто мало по његовом окончању, многи дечаци називани су Слободан. Ипак, Милан се одржао у Војводини, а у Пироту је све популарнији постао Петар.
Деценија после 50-их прославиће мушко име Драган, док се Јужна Србија одлучује за Зорана. Та два имена популарна су и шездесетих, али им се придружују и Горан, Иван и Александар.
Драган и у седамдесетима остаје популаран, највише на западу Србије, али је Дејан још популарнији од њега. Југ Србије дечаке назива Саша, док је у Београду најпопуларнији Александар. Ово име се, током осамдесетих, шири и на Војводину, а све популарнији је Марко.
Деведесетих година, омиљено мушко име родитеља постаје Никола и, иако његова популарност не слаби, у наредној деценији је све чешћи и Лука.
По овом пресеку, дајемо вам значења најпопуларнијих српских мушких имена, заједно са прегледом славних Срба који су то име прославили.
ЛУКА – изведено од грчке речи „лукс“ – светлост. Најпознатији Лука је, наравно, апостол Лука, аутор трећег јеванђеља и познати лекар који је путовао у пратњи Светог Павла. Ово име у Србији је највише прославио војвода, великан Првог српског устанка, поп Лука Лазаревић.
НИКОЛА – и ово име је грчког порекла, изведено од речи „нике“ – победа и „лаос“ – народ, дакле народ побеђује. Име је хришћанског светитеља и зато је веома заступљено широм света. Сетимо се само Николе Тесле, Николе Пашића, Николе МИлошевића, Николе Симића, Николе Које, Николе Грбића…
МАРКО – реч је о домаћој варијанти латинског презимена Марцус, које је посвећено Марсу, богу рата. Име се давало најчешће особама рођеним у марту. У српској историји помиње се у 11. веку, као име бана рашке бановине, а примљено је по апостолу и јеванђелисту Марку. Претпоставља се да данашњу велику популарност дугује Марку (Мрњавчевићу) Краљевићу. Код нас су га прославили Марко Николић, Марко Јарић, Марко Ристић, Марко Мурат…
АЛЕКСАНДАР – од грчког „Александрос“ – заштитник људи (алеxо – заштита + андрос – мужеван, мушкарац). Име је чувеног војсковође и владара Александра Великог. Чак осморица папа носило је ово име, а оно је популарно и код хришћана и код муслимана (турско Искендер, арапско Ал Искандар). Ово име носе тројица Карађорђевића, један Обреновић, а прославили су га и Александар Леко, Александар Ђорђевић, Александар Јовановић, Александар Борисављевић, Александар Берчек и Александар Ранковић. Од овог имена потиче и варијанта САША, која је веома популарна у Србији.
ДЕЈАН – ово је старо словенско име. Нејасно је да ли потиче од старословенске речи „дејати“ (чинити, радити) или од речи „дес“ (десити се), која је била једнака данашњем значењу речи „срећа“. Постоји мишљење и да води порекло од латинског „деа“/“деус“ – богиња, божанство. У документима српских владара помиње се још у 14. веку. Прославили су га Дејан Медаковић, Дејан Станковић, Дејан Бодирога, Дејан Радоњић…
ИВАН – од грчког „Иоан“, односно старохебрејског „Yоханан“ – у милости Јеховиној. Иван је исто што и ЈОВАН. Ово име је свеприсутно међу хришћанима одавно, почевши од Јована Крститеља, до Јована апостола. Реч је о библијском, календарском имену. Сетимо се Јована Ћирилова, Јована Суботића, Јована Рајића, Јована Стерије Поповића, Јована Дучића, Јована Јовановића Змаја, Јована Солдатовића, Јована Пачуа, Јована Маљоковића, Јована Цвијића…
ГОРАН – старословенско име које води порекло од основе „гора“ (шума, планина). Синоним је снаге. Неки етимолози сматрају да се порекло ослања на име Георгије. Памтимо Горана Паскаљевића, Горана Марковића, Горана Шепу, Горана Вујевића, Горана Свилановића… Име је популарно и у Шведској (Гöран) и значи „фармер“.
ЗОРАН – изведено од речи „зора“ – свитање. Доводи се у везу са старословенском богињом Зором, божанством јутра и свитања. Онај који доноси свануће. Прославили су га Зоран Радмиловић, Зоран Цвијановић, Зоран Ђинђић, Зоран Тошић, Зоран Таировић, Зоран Модли, Зоран Богнар, Зоран Мирковић…
ДРАГАН – логично, води порекло од придева „драг“, онај који је драг. Ту су Драган Бјелогрлић, Драган Јовановић, Драган Мићановић, Драган Џајић, Драган Лукић, Драган Кићановић, Драган Лаковић, Драган Манце…
ПЕТАР – од грчког „петрос“ – камен, стена. Петар је непоколебљив, одлучан и постојан као стена. Име једног од апостола. Прославили су га Петар Први Петровић Његош, Петар Први Карађорђевић, Петар Краљ, Петар Божовић, Петар Драпшин, Петар Коњовић, Петар Бојовић, Петар Кочић, Петар Лазић…
СЛОБОДАН – значење је сасвим логично. Име се први пут појавило 19. века, када је српски политичар Владимир Јовановић 1869. године свом сину дао то име, пошто је читао књигу „О слободи“ Џона Стјуарта Мила. Сетимо се и Слободана Пенезића Крцуна, Слободана Милошевића, Слободана Ћустића, Слободана Нинковића, Слободана Бештића, Слободана Селенића, Слободана Живојиновића, Слободана Сантрача, Слободана Качара…
СТОЈАДИН – ово је име домаћег порекла и потиче од корена „стајати“, представља постојане, јаке људе. У жељи да прикажу снагу свог аута, многи људи су Заставу 101 звали Стојадин. Од овог имена изведен је и Стојан, а прославили су га Стојан Ђурић, Стојан Јанковић…
МИОДРАГ – реч је о придевској сложеници, мио и драг. Сетимо се Миодрага Петровића Чкаље, Миодрага Јашаревића, Миодрага Стојковића, Миодрага Крстовића, Миодрага Кривокапића…
МИЛАН – ово словенско име изведено је од продева мио, мада постоји и тумачење да потиче од латинског имена Аемилианус, Емилиано. На санскриту значи „жељан“ и „вредан“, а на хинду „заједно“. Популарно је у више земаља света. Прославили су га Милан Обреновић, Милан Ракић, Милан Коњовић, Милан Станисављевић, Милан Антоновић, Милан Лане Гутовић, Милан Младеновић, Милан Панић, Милан Грол, Милан Бабић…
