Прочитај ми чланакНекад и више од јаке војне алијансе, НАТО је данас у најгорем стању и делује као кућа која се распада изнутра.
Иако у овом тренутку можда делује претерано да се каже како се – с обзиром на озбиљност ситуације изазване небулозном спољном политиком одлазећег америчког председника – НАТО распада, западна војна алијанса је суочена са кризом без преседана, драматичном и непредвидивом попут Шекспирове трагедије.
Некад и више од јаке војне алијансе, НАТО је данас у најгорем стању и делује као кућа која се распада изнутра. Тако је изгледало кад је Турска, друга највећа војна сила западног војног савеза, отворено оптужила Обамину администрацију за притајену подршку ISIS и другим терористичким ћелијама које раде на уништавању Ирака и Сирије, а сада вероватно и Турску држе на нишану.
Турски председник Реџеп Таип Ердоган је Обаминој администрацији уручио новогодишњи поклон, објавивши прошле среде (28. децембар) да Турска поседује „проверене доказе, са сликама и видео материјалом“, како САД подржавају ISIS.
Док се Ердоган раније обрушавао на САД због подршке Гулену, његовом непријатељу број један и потенцијалном терористи, како га називају турски званичници, овај пут ствар је подигао на виши ниво, први пут оптужујући САД за континуирану подршку Даешу и Курдима.
Већ смо знали да САД званично подржавају одређене „умерене групе“ у Сирији и да је та подршка директно допринела интензивирању сиријског конфликта. Оно што сада знамо је да су САД пружале подршку и најдеструктивнијој терористичкој групи коју је свет икад видео.
ДВОЛИЧНА ПОЛИТИКА САД
Генерал Мајкл Флин, бивши шеф америчке Војнообавештајне агенције и будући саветник за националну безбедност у Трамповој администрацији, прошле године у ТВ интервјуу тврдио је како је раст Исламске државе била „свесна одлука“ Обамине администрације у склопу реализације агенде свргавања сиријског председника Башара ал Асада.
Подршка као таква заиста постоји. Заправо, недавно најављено укидање забране достављања тешког наоружања такозваним умереним побуњеницима је још један непобитни доказ подршке коју САД настављају да пружају терористичким групама, што директно угрожавају животе оних који се боре против Даеша и других терористичких мрежа.
Само дан пре него што је Ердоган критиковао америчку улогу, Марија Захарова, портпарол руског министарства иностраних послова, рекла је да ће промена политике – представљена у годишњем документу одбрамбене политике који је 23. децембра озаконио амерички председник Барак Обама – довести до тога да оружје заврши „у рукама џихадиста, са којима ‘умерена опозиција’ већ дуго заједнички делује“.
„Таква одлука је директна претња руским ваздушним снагама и другом руском војном особљу и нашој амбасади у Сирији, која се нашла под ватром више пута. Због тога овај корак сматрамо непријатељским“, навела је Захарова у изјави.
У овом контексту турска критика САД представља рефлексију растуће фрустрације због двоструке политике САД у региону (читај: преговора са Русијом и истовременог наоружавања терориста). За Турску непрекидна америчка подршка Курдима представља црвену линију, коју је „суперсила“ прешла много пута и коју жели да пресече.
С обзиром на то да су оптужбе како НАТО чланица (САД) покушава да дестабилизује другу НАТО чланицу (Турску) одраз кризе која тиња у самој Алијанси, то такође наговештава снажну потребу да се САД избаце из региона (велики број других држава, укључујући Иран, прећутно су потврдиле како имају доказе да су САД подржавале Даеш), а Русија буде прихваћена као савезник, јер је истински способна и вољна да одговори на егзистенцијалну претњу коју представља ISIS.
Уз Турску, која предузима низ корака да преформулише однос са Западом, укључујући ЕУ (Турска планира да у првој половини 2017. побољша Царински споразум), истовремено се дистанцирајући од улоге друге виолине САД у Сирији и Ираку, евентуално истискивање Америке из региона изгледа неизбежно.
Управо овај потенцијал и вероватни „излазак“ САД из региона као да су изазвали Ердогана да пређе на алтернативну спољнополитичку стратегију без чекања да нови амерички председник преузме одговорност. Занимљиво је да овај нови спољнополитички пут искључује САД, док је Турска позвала Саудијску Арабију и Катар да се формално придруже трилатералном форуму за дискусију о окончању сиријске кризе.
МОЋ ЕРДОГАНОВЕ ОПТУЖБЕ ПРОТИВ САД
Ове две заливске земље, које су дубоко уплетене у сиријски конфликт, знају да су САД себе учиниле прилично ирелевантним у сиријској завршиници. Стога постоји велика шанса да ће сарађивати – макар прећутно – са руско-турским планом довођења опозиције за преговарачки сто са сиријском владом.
Довољно је индикативно то што је на састанку катарског министра спољних послова Шеика Мухамеда ал Танија и његовог турског партнера Мевлута Чавушоглуа у Дохи прошлог понедељка био присутан и Ријад Хиџаб (на слици испод)), главни преговарач сиријске опозиције иза којег стоји Саудијска Арабија.
Чавушоглу је стигао у Доху прошле недеље из саудијског града Џеде, где је учествовао у хитној седници извршног комитета Организације за исламску сарадњу (OIC). Хитни састанак је одржан како би се размотрили недавни догађаји у ратом разореној Сирији, посебно у њеном северном граду Алепу.
Да Саудијска Арабија и њени савезници такође подржавају овакав развој догађа, евидентно је и из недавне изјаве Ријада Хиџаба. Главни политички орган сиријске опозиције је прошлог уторка (27. децембар) захтевао од побуњеничких група да сарађују у „искреним регионалним напорима“ да се постигне примирје, уз навођење да нису позвани ни на једну конференцију, што се односило на састанак у Казахстану.
„Подржавамо промене позиција појединих међународних сила и позитивне искрене напоре који могу да представљају почетну позицију на путу ка реализацији тежњи сиријског народа о постизању уговора који би донео сигурност и стабилност“, навео је Ријад Хиџаб у писаној изјави достављеној новинарима.
Иако нису познате закулисне погодбе Русије/Ирана са Саудијском Арабијом, којој посредује Турска, овај развој догађаја сам по себи указује на растућу регионалну свест о потреби редефиниције традиционалне америчке улоге на Блиском истоку. Та редефиниција, као што серија догађаја индицира, укључује ограничавање америчког мешања и самосталније улоге ових регионалних сила.
Ердоганова оптужба против САД убрзала је амерички излазак и друге регионалне државе приморала да се укључе у овај сценарио, што је развој догађаја који земље попут Саудијске Арабије могу искористити да се извуку из финансијске, политичке и војне кризе, у којој се тренутно налазе.
Аутор је стручњак за међународне односе и спољну и унутрашњу политику Пакистана
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
