Pročitaj mi članak
У окупираној Србији у недељу ће се одржати трећи парламентарни избори за 4 године. Многи Срби ће тог 24.априла отићи на гласање, исто као што су то учинили и 16.марта 2014. или 6.маја 2012.
Пише: Горан Давидовић
Пробудиће се у недељу, пити обавезни напитак који називају „кафа“, запалити ритуално цигарету и окадити мало ђаволу. Појешће смеће које називају „храна“ и које се нађе у фрижидеру, погледаће шта се писало ноћас на фејсбуку.
Гледаће се телевизија на којој ће бити насмејане вође странака који су поранили на изборе. Неки Срби ће такође поранити на гласачка места, други ће то оставити за после недељног ручка на којем ће јести месо, неку цркотину из „Матијевића“.
У филму „Дан мрмота“ главни јунак је заробљен у једном дану који се изнова понавља. Наш народ у окупираној Србији, том тужном Матриксу, гласа по трећи пут за 4 године без икаквог напора да се запита ЗАШТО? Чему? Због чега и због кога?
Фил Конорс је у „Дану мрмота“ свестан да се његов 2.фебруар изнова и изнова понавља. Остали нису. Такав је и у већини случајева наш несрећни народ.
Љубитељи старог филма „Дан мрмота“ знају да се свакодневница јунака Фила у суштини своди на то да доживи сутра.
Он учи цео тај један дан, који се понавља хиљадама пута. Сасвим исти дан, а ипак тако другачији. Изнова и изнова он учи и труди се у том једном једином дану који се понавља.
Како учи и напредује, тако се он гради као човек. Све због једног циља, а то је да не живи у проклетом 2.фебруару него да доживи 3.фебруар. Његова грчевита жеља га води напред.
А та жеља је да се пробуди у новом дану, да дочека СУТРА.
Не знам шта бих могао написати поводом избора а што нисам већ написао пред изборе 2014. у свом тексту „Срби тек треба да се изборе за право гласа“, или пред изборе 2012. у тексту „Да ли Срби имају избор?“
Суштинске разлике нема 2012, 2014, 2016…
Избори су расписани и ове године због безобразлука режима, исто као и избори 2014.
Власт ће остати иста. Можда само још одвратнија и генетски модификована. Опозиција ће бити још грђа алтернатива власти. Као куга и колера…
Ко ће изаћи на изборе? Мање од 50% уписаних гласача. Све што буде преко тога је намештено.
Мора се нагласити да ови избори не могу бити легитимни. И то из више разлога.
Као прво, међународно призната држава Република Србија нема суверенитет над једним делом своје територије који је војно окупиран. На Косову и Метохији се избори неће одржати.
Друго, на територији такозване „централне Србије“ и још такозваније АП „Војводине“ избори такође немају много тога што би им дало легитимитет.
Бирачки спискови су непотпуни. Многи ће имати право да гласају више пута, а неко ни једном. Гласаће опет мртви људи, непостојећи гласачи. Гласови ће се носити у џаковима, резултати ће се штеловати и преправљати у распону до 5% и више.
Треће, сама изборна кампања одузима изборима легитимитет. Гласачи ће бити поткупљивани, контролисани. Исто онако како је робље сендвичарско вожено са митинга на митинг по целој земљи.
Режимске еунијатске странке су фаворизоване и самим тим су избори фарса.
Четврто, свим држављанима није омогућено право гласа. Дијаспора која упумпава милијарде евра у Србију и буквално издржава Србију , на изборима у тој „држави“ нема право гласа.
Према томе, нема ту шта много да се прича. У поробљеној земљи се једноставно не гласа, и овакво гласање робова је фарса. Стојим и даље иза тога као и 2014. и 2012.
Владу окупиране Републике Србије опет ће правити стране службе, бриселски комесари и гаулајтери , као и амбасада САД . Та „вазална влада“ је поново већ састављена пре избора, иако ми још не знамо тачно како су подељени ресори.
Што се мене тиче, гласати нећу, јер не гласа 99,9% дијаспоре, није нам то могуће учинити. Расејање сачињава скоро трећину држављана Србије, а иако издржава Србију, право гласа нема. Зато нећу гласати а не знам како бих то право уоште и остварио. То је немогућа мисија и срамна дискриминација.
А режим се боји дијаспоре јер нама не може претити и не може продавати „муда за бубреге“ као слуђеном робљу у окупираној Србији.
Позив на бојкот нисам упутио, иако су многи моји саборци то желели. Земља иако је окупирана има право да изабере представнике у локалним самоуправама.
Ако неко баш жели да изађе на изборе, да га прскају као стоку спрејом, понижавају и исмевају, нека изађе. Ако има за кога да гласа на локалу или ако жели да подржи анти-ЕУ странке које овај пут сигурно улазе у Скупштину.
Искрено, није лоше што ће се то десити да би имали у скупштини бар 20-30 представника већинске Србије која не жели у ЕУ.
Ако неко жели да гласа за СРС или Двери, ја немам ништа против. На следећим изборима ако се уопште изборимо за фер изборе, можда се нађе и листа правих српских националиста, па можда и ја будем на националистичкој листи. Није немогуће.
Са друге стране, понављам: све преко 50% излазности ће бити лажирана излазност!
Избори у ратом захваћеној Асадовој Сирији су 100 пута више демократски и легитимнији него ови који се чекају 24.априла 2016. у окупираној Србији.
Све смо то већ више пута видели. Изнова и изнова. Надам се да је било доста.
Морамо се потрудити да се пробудимо из тог кошмара „Дана мрмота“, да Србија коначно дочека ново а не старо јутро.
Треба нам буђење. Отрежњење. А не идиотски намештени и нелегитимни избори.
Надам се да ће Срби пронаћи начин да се пробуде у новој зори.
У то име: ЖИВЕЛА НОВА ЗОРА!
А намештени избори, режим и све у вези са њима нека иде дођавола, као што ће и отићи једног лепог дана. Једног лепог дана…
oslobodjenje.rs
