Прочитај ми чланак
Некада успешни бизнисмен из Нове Пазове и власник фирме „Европа инекс”, Иван Ђурић, на путу је да остане без целокупне имовине зато што се упустио у посао са Агенцијом за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА. Његово пропадање је, како тврди, почело оног тренутка када га је СИЕПА спојила са пословним партнером из Јужне Кореје. Пошто је партнер нестао без трага од заједничког посла остала је само празна фабричка хала и његов дуг од милион евра. Последњи ударац га је стигао пре неколико дана када је Министарство привреде активирало банкарску гаранцију од 180.000 евра због неиспуњавања уговорених обавеза о субвенционисању нових радних места.
– СИЕПА ме је звала 2011. и понудила да са компанијом „Мецен ИПЦ” из Сеула покренем производњу еколошког изолационог грађевинског материјала, за подизање енергетске ефикасности. То ми се учинило интересантно и основали смо заједничко предузеће „Мецен Европа тек”. Ниједног тренутка нисам доводио у питање кредибилитет Корејаца, јер ме је држава повезала са њима, а са СИЕПА сам и раније сарађивао – каже Ђурић.
Он се обавезао да сагради фабричку халу у Новој Пазови вредну 800.000 евра и да уложи 345.000 долара за куповину опреме. Корејци су, према његовој тврдњи, требали да произведу опрему вредну 1,8 милиона евра.
– Саградио сам халу, али они нису слали опрему. Тражили су да наша заједничка фирма подигне кредит од милион евра како би што пре послали машине. Пристао сам, јер су понудили да дају корпоративну гаранцију и обећали да ће они вратити кредит ако нешто лоше крене. КБЦ банка је то прихватила и заложио сам целокупну имовину, пословни простор и кућу – каже Ђурић.
Заједничка фирма је почела да ради у марту прошле године. Од СИЕПА су у време предизборне кампање добили подстицаје за запошљавање 60 радника у укупном износу од 240.000 евра.
– Агенција је одобрила субвенцију у фебруару и требало је да нам исплати прву траншу од 180.000 евра у року од две недеље. Платила је тек 4. маја прошле године, два дана уочи избора под притиском да на изборима гласам за УРС – тврди Ђурић.
Међутим, убрзо по отварању фабрике Корејци су нестали без трага. Са њима, како каже, не може да ступи у контакт, а банка не може да наплати корпоративну гаранцију.
Према Ђурићевим речима ништа није указивало да ће се нешто овако десити. Сваки пут када су Корејци долазили у Србију имали су састанке у СИЕПА и тадашњем Министарству економије.
– Јонг Ву Ли, власник „Мецен ИПЦ”, овде се представљао као саветник премијера Јужне Кореје и председника Замбије. У разговорима са тадашњим министром привреде Небојшом Ћирићем распитивао се о куповини „РТБ Бора”, „Ливнице” у Тополи, нудио да снабдева „Фијат”. Када је престао да се јавља замолио сам Божидара Лаганина, директора СИЕПА да их зове, јер је СИЕПА подржала нашу заједничку фирму. Рекао ми је да за тако нешто нема никакву обавезу – тврди Ђурић.
Поставља се, међутим, питање да ли је ико проверавао стране инвеститоре који долазе код нас или свако може да покуца на врата министарстава и државних агенција и конкурише за субвенције.
Не одговарајући директно на ово питање из УРС-а, странке Млађана Динкића, који је водио Министарство економије, а донедавно и Министарство финансија и привреде, стигао нам је одговор у коме је наведено да је за подстицаје конкурисала фирма из Србије, а не корејска компанија.
– Српска компанија је претходно имала директан пословни договор и уговор са компанијом из Кореје, а држава не може да се меша у уговорне обавезе између две приватне компаније – кажу у УРС-у.
И Александар Милорадовић, саветник директора СИЕПА, тврди да ова агенција нема законско право да утиче на уговоре које потписују домаће и стране компаније, нити је уговорна страна у њима.
– Ми можемо само информативно да помажемо сарадњу домаћих и иностраних компанија, као што је то био овај случај. По завршетку посете државне делегације Србије Јужној Кореји у септембру 2010. СИЕПА је исте године добила упит јужнокорејске компаније „Мецен ИПЦ”, у коме се тражи локални партнер у Србији за заједничке послове у грађевинарству. За ту потребу направљена је база од 160 домаћих компанија из ове индустрије и упит Јужнокорејаца је прослеђен. Као што је то пракса у СИЕПА, све заинтересоване смо спојили директно са „Меценом”, а од представника домаће компаније „Европа Инекс” у фебруару 2011. обавештени смо да су посетили њихову фирму у Сеулу и да ће две компаније направити уговор о сарадњи – наводи Милорадовић у писаном одговору „Политици”.
(Политика)
