Pročitaj mi članak
Искуство др Колина Кемпбела са неухрањеном децом на Филипинима и резултатима неких других проучавања косило се са до тада увреженим мишљењем да су животињски протеини супериорна храна. То је др Кемпбела одвело до истраживања „Кинеска студија“.
Средином 1970 – их, тадашњи кинески премијер, Чу Ен Лај, умирао је од рака и затражио је да се сазна колико људи и у којим деловима Кине пати од ове болести. Кинези су тада обавили огромно истраживање које је укључивало око 650 000 испитаника. Резултати су показали да се рак појављивао само у одређеним областима Кине. У то време било је познато да су се одређени типови рака обично појављивали у неким земљама, али се то преписивало генетској основи. Резултати овог испитивања, дакле испитивања људи исте генетске основе, показали су да гени НИСУ одговорни за настанак болести, него животни услови. Поред овог испитивања постојале су и публикације које су говориле о томе како нпр. Кинези који се преселе у Америку не мењајући гене, али прилагођавајући се тамошњем начину живота, почну да оболевају од болести заступљених у тој земљи.
Биљна храна штити
Тим доктора Колина Кемпбела је настојао да у „Кинеској студији“ утврди који су то животни услови који доводе до испољавања болести. У „Кинеској студији“ испитали су 6 500 одраслих особа, у 130 села, по око 50 особа по селу. Разлог због којег су испитивали људе из села, јесте што су људи у тим местима обично читав живот провели у истом селу и имали једноличну исхрану. Сакупили су много информација: узорке крви и урина, узорке хране, спровели су упитник у којем су људи 3 дана бележили шта су јели. Резултати су показивали да су становници руралне Кине уносили 20 до 30% више калорија, а били и виткији и здравији од својих парњака из западног света. Један од разлога јесте тај што су Кинези били више физички активни, али битнији разлог је њихова исхрана. Иако су уносили више калорија, то су биле калорије из биљне хране, дакле, пуне витамина, минерала, фитохемикалија и дијеталних влакана.
Исхрана која води болести
Са друге стране океана, људи су углавном користили храну животињског порекла или рафинисану биљну храну. Ради поређења, Кинези су уносили до 3 пута више дијеталних влакана, који се налазе једино у нерафинисаној, биљној храни, а Американци су уносили 10 пута више протеина животињског порекла. Међутим, било је разлике и у исхрани међу кинеским становништвом. Људи који живели у урбаним областима, у које је стигла западњачка култура и исхрана, почели су да замењују биљну храну храном животињског порекла и то је довело до разних болести код људи из тих делова света. Статистичка испитивања јасно су показала пораст обољења и пораст холестерола у деловима Кине где су људи прешли на исхрану засновану на животињским производима.
Књигу др Колина Кембела под називом “Моћ исхране” можете наћи у нашој библиотеци на доњем линку:http://tinkturedrsulca.com/2013/08/21/moc-ishrane/
(http://tinkturedrsulca.com)
