Прочитај ми чланак
Нисам сигуран да нећу поновити злочин кад ми истекне казна. То је нека сила која ме тера. То је јаче од мене. Зато тражим да ме кастрирају медицинским путем.
Овако се судијама Врховног суда пре седам година обратио затвореник осуђен због серијских силовања ученица у Новом Саду. Његовој молби није удовољено јер наш закон тада, као ни данас, није познавао меру хемијске кастрације.
Монструм у притвору
Дарко Костић тренутно је у притвору до 30 дана који му је одредио судија за претходни поступак.
Занимљиво је да је Костић после откривања злочина остао без великог броја пријатеља на друштвеној мрежи Фејсбук, вероватно због тога што су остали запрепашћени злочином који је починио.
Ипак, недавно силовање и убиство мале Тијане Јурић, а потом и тринаестогодишње Иване Подрашчић, поново је у српској јавности подстакло расправу о могућности да, осим са затворском казном, силоватељи буду суочени са хемијском кастрацијом. Иванин убица Дарко Костић (39) силовао је жене још од своје 18. године, а по одслужењу затворске казне нападао би изнова. Хемијском кастрацијом силоватељима-повратницама била би умањена сексуална жеља.
– Србији је хемијска кастрација потребна као мера безбедности у случају вишеструких педофила и силоватеља. То није казна, то није одсецање мушког полног органа. То је хормонска терапија која би силоватељима умањила либидо и помогла им да контролишу сексуални нагон – прича за „Блиц” Олгица Батић, народна посланица и председница ДХСС.
Чини се да ни Министарство правде више не стоји тако чврсто при ставу да хемијску кастрацију не треба увести у Кривични закон. Иако и даље тврде да је та мера супротна Уставу и поштовању људских права, не поричу да ће је радна група ипак размотрити у оквиру измена закона.
– Устав каже да је телесни интегритет неповредив. Ја питам: шта је са телесним интегритетом девојчица које су мучене, силоване и убијене – одговара Олгица Батић.
У стручној јавности, пак, мишљења су подељена. Једни тврде да хемијска кастрација не решава проблем сексуалног насиља, јер ту није реч само о сексуалном задовољењу, већ и о чину моћи и доминацији. Други се пак позивају на праксу земаља које су увеле хемијску кастрацију и после које силоватељи у великом броју случајева нису понављали кривично дело.
– Хемијска кастрација има своје правне, психолошке и медицинске разлоге за и против. Државе које су ову санкцију увеле, макар као и опциону, имају известан успех, јер се тако делује прво на самог починиоца да више не чини ту посебну врсту кривичног дела, а обавља се и функција генералне превенције. Међутим, са становишта медицине и медицинске етике, извршење ове санкције је спорно јер претпоставља да ви силом предузимате неке радње против тела неког лица, без његове сагласности – објашњава Драгана Ћорић, професорка Правног факултета у Новом Саду и грађанска активисткиња испред удружења “Родитељ”.
Имајући у виду да нападачи за тешко силовање малолетника могу добити највише 15 година затвора, а за силовање са смртним исходом најмање 10, остаје нерешено шта се дешава са силоватељима и педофилима након што одслуже затворску казну и нађу се на слободи. Обавезна хемијска кастрација по Уставу представља кршење људских права силоватеља и педофила, али њихово слободно кретање улицама, без надзора и стручне помоћи, претња је за живот деце.
Маријин и Тијанин отац
Слободан Јовановић, отац мале Марије која је силована и убијена 2010. и након чијег случаја је усвојен „Маријин закон”, каже да се пре кастрације залаже за пооштравање казни.
– Мислим да је од хемијске кастрације много ефикасније ако силоватеља педофила осудите на 40 година, без могућности помиловања. Такође је важно смањити распон казни, на пример да минимална казна буде 30 година уместо садашњих 10 – истиче Јовановић.
Игор Јурић, отац петнаестогодишње Тијане из Суботице коју је 26. јула отео у Бајмоку и мучки убио месар из Сурчина Драган Ђурић, каже да у потпуности подржава хемијску кастрацију сексуалних преступника и осуђеника за силовање малолетника.
– Дајем све од себе да нешто крене са мртве тачке и сваки предлог као што је и хемијска кастрација подржавам. Осим усвајања „Тијаниног закона“ тражимо да име сваког регистрованог педофила буде јавно објављено да би родитељи могли да упозоре своју децу – каже Игор Јурић.
(Блиц)
