У књизи 5 објављеној на страници www.slobodanpraljak.com, с датумом објаве септембар 2015, постоји документ из кога се јасно види да Слободан Праљак није имао намеру да се убије у затвору.
Међу стотинама докумената, ту су, поред осталог, објављени одговори Слободана Праљка секретару Хашког суда Мартину Петрову о његовом имовинском стању.
Одговарајући, Праљак је објавио и бројне документе које је доставио Секретаријату суда, који се односе на утврђивање истине о његовом имовинском стању.
Ту је и одлука секретара Хаашког суда од 22.8.2012. године којом се тражи од Праљка да врати 3.293.347,49 евра на име трошкова његове одбране, као и одговори Слободана Праљка на наводе и закључке у одлуци секретара.
Поред осталог, објавио је и поглавље које је назвао ‘Улога помагача из Хрватске у прикупљању информација о имовини Слободана Праљка и друге лажи, те Праљково обраћање судијама са свом споменутом преписком.
У писму хрватски генерал подробно објашњава зашто од суда тражи накнаду за своју обрану, и доказује да нема никакве екстремно велике приходе.
Писмо садржи опширне одговоре одакле му компанија ‘Октавијан’, сувласништво у ‘Либерану’, и у херцеговачкој фабрици дувана, те куће на Краљевцу 35 и 35А.
Као и зашто је по повратку из рата радио као шеф Надзорног одбора у Кромосу, и како је његов посинак Никола Бабић Праљак дошао до власништва над пословним некретнинама у Радничкој улици у Загребу.
Из свих одговора јасно је да је Праљак био бесан што сумњају у његову неимаштину и што траже од њега да врати енормне своте за одбрану. Праљак је писмо Мартину Петрову из фебруара 2007. године завршио тзв. пост скриптумом.
У тој поруци Праљак пише: „ПС: Овакво право и логику искусио сам у комунизму током деценија свог живота и нисам се баш надао да ће се наставити као пракса Хашког суда – секретаријата. Има у Бога година, господине Петров, решићемо ми то, иако је ово што ви радите освета за то што сте увређени јер сам вашем првом агенту – ситном доушнику Удбе показао да не признајем ‘велике’ ни силе, ни људе, ни империјални став, ни колонијалне методе.
А нећу се ни убити у затвору. А ускоро ћу цели случај изнети urbi et оrbi.“