Далматинска Лазарица, један од најлепших заветних храмова православне цркве на Балкану, налази се у селу Звјеринац, недалеко од Книна, у долини опасаној обронцима Динаре, Козијака и Промине.
Црква Лазарица је 1940. године проглашена манастиром и метохом манастира Крке
Ова светиња почела је да се гради 1874. године, али се градња веома споро одвијала, читавих 15 година. Епископ Стефан је, наиме, ипак одлучио да се храм посвети светом кнезу Лазару, будући да се 1889. године обележавала 500-годишњица од Косовског боја.
Битка за свеца
Далматинска Лазарица је првобитно била посвећена светим Јоакиму и Ани, јер су у време њене градње аустроугарске власти забрањивале подизање цркава и манастира Србима светитељима, плашећи се националног буђења српског народа у Хрватској. Захваљујући упорности и стрпљивости епископа далматинског Стефана, манастир је ипак посвећен српском светитељу, а остало је забележено у „Српском листу“ да се на освећењу храма окупило више од 7.000 верника.
Годину касније, у близини овог манастира, прошла је железничка пруга, а станица је названа Косово. Тај назив носи и данас. Железницом су сваке године почеле да се сливају све веће масе православаца из читаве Далмације, а многе посетиоце привлачила је и несвакидашња лепота манастира, грађеног тесаним каменом и са драгоценим, украшеним иконостасом.
Лазарицу су даривали многи добронамерни људи. Забележено је тако да је Никодим Милаш приложио велику икону кнеза Лазара, док су богати трговци Срби, али и Хрвати даривали полијелеје, мање иконе, крстове. Звоник је подигнут 1935. године.
Црква Лазарица је 1940. године проглашена манастиром и метохом манастира Крке, и названа је Света Лазарица. Међутим, већ у Другом светском рату била је оштећена, а обновљена је тек половином шездесетих година прошлог века. Поново је страдала у земљотресу 1970. године. Уследила је поновна обнова, тако да је на Видовдан 1973. године свечано освећена, док је нешто касније, за време епископа Стефана Боце, обновљена прослава Видовдана на далматинском Косову.
Манастир је поново тешко страдао током крвавог распада Југославије, а 1999. године, доласком епископа далматинског Фотија, почела је обнова ратом опустошене Епархије далматинске, па тако и Лазарице. На Видовдан 2008. године манастир Лазарица коначно је оживео, пошто је добио игумана јеромонаха Симона Кузмановића.
(Вести)