Изненадна посета лидера СНС-а Алекандра Вучића Москви отворилао "Пандорину кутију"

Мандатар за састав нове владе Србије, Александар Вучић, најавио да ће она бити формирана до 16. јуна. Новинарима је рекао да су га насмејали наводи да је председник Русије Владимир Путин тражио да СПС уђе у нову владу, коментаришући ненајављену посету Александра Вучића Москви, пренела је руска агенција Спутник.

Неће бити „руског човека“ у новој српској влади

Вучић је навео да ће новом владом бити обновљена енергија, чиме ће се остварити бољи резултати у будућности. Додао је „како се СНС управо по томе разликује од свих, јер има довољно снаге да и кад побеђује најувјерљивије у Европи мења себе и гледа у будућност“.

Вучић је запитао зашто све занима је ли Путин имао каквих предлога или сугестија у погледу састава владе, те истакао „како су и други заинтересовани за састав владе, али добро знају да једино што вреди јест жеља грађана“.

Он је на конференцији за новинаре навео да је са Путином разговарао о страначким стварима и сарадњи Србије с Русијом.

„Председник Путин је на пристојан и учтив начин разговарао и није поменуо ниједну странку, осим ону коју ја водим“, рекао је Вучић на конференцији за новинаре и додао „да му је смешно коментарисати наводе да неко може утицати за састав владе, јер ће кандидате предложити он лично „.

„Састав владе предложићу ја. Веома поштујем Путина и примедбе које чујем са свих страна. Али немојте ми причати да то одређује Путин, па имате и друге заинтересоване, министарства, државне секретаре, помоћнике …“, рекао је Вучић.

Међутим у гласилу америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) нису уверени у Вучићеву искреност.

Радио Слободна Европа пише „како ће при састављању владе Србије, Вучић можда морати испунити Путинове жеље“.

Наравно, ова реторика се није чула када су помоћница америчког државног секретара Викториа Нуланд и амерички амбасадор у Кијеву, такорећи на улици, састављали нову украјинску владу, као и на десетине других случајева када су нови мандатари ходочастили америчку амбасаду у сопственим престоницама, где добијају “ сугестије „за састав нове владе.

Бранка Тривић је за РСЕ контактирала елиту „демократске мисли“ у Србији, која је озбиљно забринута због сусрета српских премијера Александра Вучића са руским председником Владимиром Путином у Москви, непосредно уочи састављања нове владе у Србији. Сви махом упозоравају „како ова посета може резултирати тиме да у Вучићев кабинет уђу политичке странке које заступају руске интересе у Србији“.

Саговорници РСЕ оцењују да би се Путинове жеље о саставу нове владе средином липња лако могле остварити.

„Баш као и пре две године, тада заједно са својим будућим замјеником и шефом СПС-а Србије, Ивицом Дачићем, технички и будући премијер Александар Вучић је одмах после избора посетио Москву. Српски јавности је тада, као и приликом ове посете, речено да су у питању здравствени разлози“, пише „Радио Слободна Европа“.

Након претходне посете догодило се да је министарка Зорана Михајловић у Москви перципирана као „западни човек“, те је у будућој српској влади остала без ресора енергетике, који је додељен Русији лојалним „социјалистима“.

Министар за рад, Александар Вулин, оценио је, међутим, да посета премијера Александра Вучића Москви говори о његовом личном односу са председником Русије, Владимиром Путином, те о политици Србије која је призната у међународним односима.

„Политика владе Вучића очигледно даје резултате, истог дана имали сте посету Путину и уклањање блокаде поглавља 23 и 24. Морам признати да ми је занимљиво слушати критике тог састанка, и то критике од оних који никада нису приметили да добијамо савете, не баш само савете, како требамо водити своју политику од много нижих званичника са Запада“, рекао је Вулин.

Руски председник Путин је овога пута јавно поручио Вучићу „како се нада да ће у будућој српској влади достојно место имати људи који ће поклањати озбиљну пажњу развоју односа између Србије и Русије“.

Та је Путинова изјава у аналитичкој и широј јавности Србије прочитана „као жеља и порука руског председника да у нову српску владу поново уђу Дачићеви социјалисти, кад већ не може Српска радикална странка, Демократска странка Србије и Двери“, што је мишљење аналитичара РСЕ и њима сличних, будући да Кремљ никада није дао дипломатску подршку овим трима странкама, осим ако недавну приватну посету заменика руског премијера Дмитрија Рогозина, „enfant terrible“ руске политике задуженог за провокације, Војиславу Шешељу,  не сматрамо дипломатском подршком прилично уздрманој Српској радикалној странци, која је на овим изборима освојила 8% гласова.

Ово становиште заступа и стручњак за Русију др Драган Петровић, виши научни сарадник у београдском Институту за међународну политику и гостујући професор на руском државном универзитету у Њижњем новгородским.

„Русија, по мом мишљењу, на овај начин покушава да у Вучићевој будућој влади очува минимум неких својих интереса у Србији и региону, те да на тај начин утиче на Вучићеву будућу власт задавољавајући макар минимум тих интереса. Моје је мишљење да би Русији сигурно далеко више одговарала власт у којој би главну улогу имале неке сада опозиционе странке као што су ДСС, Двери и сличне „, каже Петровић.

Ова је тврдња прилично неразумљива, посебно ако долази од стручњака и политиколога као што је Петровић, будући да су Двери и ДСС у коалицији освојили 5% гласова и једва ушли у парламент и никако нису политичка снага на коју Москва могла рачунати, осим у дугорочној стратегији од најмање једног стољећа.

„Међутим, пошто је то у постојећим околностима нереално, онда би увлачење у будућу владу неких других субјеката, пре свега Српске народне странке Ненада Поповића, а можда и саме Социјалистичке партије Србије, која би била далеко јача снага, представљало минимум задовољења неких руских интереса“, оцењује Петровић, чиме и сам признаје бесмисленост било какве озбиљније политичке повезаности Кремља с маргиналним странкама у парламенту Србије.

Владимир Глигоров са бечког Института за међународне економске односе за РСЕ каже „како би се могло очекивати да резултат Вучићевог сусрета с Путином буде улазак социјалиста у будућу владу или, ако се то не догоди, бар оних опција које неће доводити у питање руске енергетске и привредне интересе у Србији, пре свега у већински руској Нафтној индустрији Србије и Србијагасу „.

Одговарајући на питање зашто Вучић дозвољава овакав директан руски уплив на састављање будуће владе у својој земљи, Глигоров каже:

„У великој мери због тога што су руски интереси и утицаји веома јаки и у самој Вучићевој странци, а и кад је реч о потенцијалним партнерима, обзиром на њихове односе према руским интересима у Србији. „

„Вучић зато рачуна да му је потребна подршка од стране руских власти, која, наравно, кошта. У том смислу ће морати учинити што је Путин и рекао, а то је да та српска влада буде таква да се може сматрати да води рачуна о руским интересима“, сматра Глигоров.

На питање мора ли премијер Србије после сваких избора ићи на консултације у Москву, председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, Јелица Минић, каже:

„Ако се неки догађаји понављају, онда они наводе на мишљење да се ради о правилу, чак и о законитости неких процеса. Овог пута, нажалост, то опет представља, хтели ми то или не, поруку како домаћој, тако и јавности у Европи и у свету, да ми практично имамо учешће Русије у формирању владе Србије „.

Питање је мора ли будући премијер пристати на такав утицај Русије.

„Видећемо како ће влада изгледати, али очигледно је да је руски утицај у Србији у значајном порасту. Русија има и економске интересе у Србији, које не треба занемарити, а јаки економски интереси ће пре пре или касније имати утицај на политичке токове“, оцењује Јелица Минић.

Овде се треба на тренутак зауставити, јер је Европски покрет у Србији наводно „невладина, нестраначка и непрофитна организација“, те самостална и добровољна друштвена организација грађана Србије која се залаже за улазак Србије у ЕУ, што и није спорно, ако то не подразумева и улазак у НАТО.

„Европски покрет у Србији шири идеје европског уједињења и вредности, унапређење културне, политичке и економске сарадње међу грађанима, народима, регионима и државама Европе, као европског доприноса миру и благостању у свету у циљу стварања европске федерације, јер је само демократска и федерална Европа, утемељена на владавини права и социјалној правди способна да штити и развија људска права … „, стоји на службеним страницама Европског покрета у Србији.

Противречно је што Јелица Минић критикује односе Србије са Москвом, а званично се покрет којег представља залаже за „политичку и економску сарадње међу грађанима, народима, регионима и државама Европе“. Дакле, да појаснимо, не стоји „међу грађанима, народима, регионима и државама Европске уније“, него дословно – Европе. Или Јелица Минић не познаје географију и не зна да је и Русија у Европи или треба признати да ово није „Европски покрет у Србији“, него покрет за промоцију Европске уније у Србији.

Други детаљ којег ће пажљиви читалац уочити у овом пропагандном прилогу Радија Слободна Европа је онај у којем Минић упозорава „како ће јаки економски интереси Русије пре или касније имати утицај на политичке токове у Србији“. Страна улагања у Србији су, колико је познато, отворена свима, те није јасно због чега би јаки економски интереси Велике Британије, Немачке, Саудијске Арабије, Вашингтона и Турске, која има велика улагања у привреду Србије, били пожељнији од руских?

Чак и површним читањем њене изјаве је приметно да се заплела, као што се каже, „као пиле у кучине“ и једини јој је проблем што Вучић, са свим његовим манама које су неспорне, уопште има контакт са „агресивном и империјалистичком политиком Кремља“ .

„Иако Европска унија, ка чијем чланству Београд тежи, често наводи да ће помоћи Србији у енергетској диверсификацији и учинити је мање зависном о Русији, ЕУ је јако спора у процесу провођења одлука, а уз то и сама има проблем диверсификације енергетских извора“, напокон да нешто тачно констатује и Јелица Минић.

„То, међутим, није једини проблем. Имајући у виду изјаве британских министара у вези са предстојећим референдумом у Великој Британији, где су земље Западног Балкана и Турска, постале ‘баук’ за даљи останак Велике Британије у Европској унији, то је такође нешто што утиче и на нашу јавност и на политичке кругове. Све то ствара климу која Србију просто гура ближе Русији „, оцењује Јелица Минић и признаје своје највеће страхове.

И док су се у Радију Слободна Европа традиционално држали политичке коректности у изразу, „згрожене Е-новине“, иначе познате по патолошким русофобним ставовима који често прелазе границе доброг укуса, наводе „како је српска мандатар у Москву отпутовао по Путинов благослов и да је сусрет Вучића и Путина био сусрет изборног победника и стварног владара Србије „.

За „згрожене Е-новине“, иако су грађани Србије 24. априла на биралишта изашли у уверењу да ће управо они бити ти који ће својим гласовима одредити ко ће у наредном периоду водити земљу, „процес формирања нове владе на најбруталнији начин је демантовао илузије о томе ко заиста влада Србијом „.

„У покушају да формира нову владу, математички победник избора и мандатар Александар Вучић се изненада појавио у Москви, где је у тајности и без најаве допутовао по благослов руског диктатора за састав свог кабинета. И док је Вучић, баш као и 2014. године желео да та посета остане тајна, његови домаћини су на сав глас обзнанили поклоничку посету свог балканског савезника „, пишу Е-новине у познатом стилу, што не чуди, обзиром на познате везе овог србијанског и регионалног портала са разним владиним и невладиним удружењима, међу којима је драгуљ у круни свеприсутна злочиначка организација „Отворено друштво“ Џорџа Сороша.

„Грађани Србије су дан дочекали у уверењу да ће политичар коме су дали већинско поверење мукотрпно радити на формулисању програма и кадровским решењима будуће владе, а мандатар за састав нове владе Србије, Александар Вучић, ненајављено се нашао у“ приватној посети „Москви, где се састао и с руским диктатором Владимиром Путином. Вучићева посета раније није најављена, а у Москви је састанак потврдио секретар Кремља, Дмитриј Песков, који је и најавио сусрет са руским властодршцем „, пишу згрожене Е-новине.

Но, идемо даље, јер је занимљива реторика члана који одише љутњом због Вучићевог одласка у Москву.

„Руски обавјештајно-пропагандни портал Спутник је обзнанио да је Путин Вучићу честитао на изборној победи, а потом се говорило и о формирању будуће владе Србије“, пишу Е-новине и додају „како је

Вучић свог домаћина извјестио да ће нова влада у Србији бити формирана до средине јуна „.

„Нама је част и дужност да учинимо све како би се односи са Руском Федерацијом формирали у свим правцима: у економији и политици“, обећао је Вучић на састанку с Путином.

Након што се у руским медијима појавила вијест о „тајној приватној посети“ србског премијера Москви, из владе у Београду је накнадно потврђено да је Вучић са Путином разговарао о „даљем унапређењу политичких и економских односа између двије земље“.

„Двојица лидера су закључила да искрено и истинско пријатељство два народа у будућности мора бити потврђено још конкретнијом и успешнијом сарадњом у свим сферама друштвеног живота“, наводи се у саопштењу.

Руски Спутник преноси да је Вучић последњи пут боравио у Москви у новембру прошле године, када се сусрео с руским председником, али и премијером Дмитријем Медведевом, као и члановима руске владе.

Током тродневне посете се састао с представницима руских компанија и било је говора о трговинској и економској сарадњи, укључујући реализацију заједничких пројеката из области енергетике, индустрије, транспорта и пољопривреде.

НАТО вазали у Србији вриште о покушају „путинизације Србије“

У свом уводнику Е-новине наводе како је поводом Вучићеве посете Москви Центар за евроатлантске студије из Београда (CEAS), иначе задужен за агресивно промовисање уласка Србије у НАТО пакт, издао је саопштење у којем је као крајње непримерена окарактерисана чињеница да се мандатар за састав нове владе у Србији, Александар Вучић, током приватне посете Москви срео ис Владимиром Путином.

„Понижавајуће је да јавност Србије о овој фантомској посети Москви буде обавештена путем руског пропагандног портала Спутник, а не путем саопштења за јавност премијеровог кабинета које би пренели српски медији. Подсећамо да је Вучић тајно и наводно приватно боравио у Москви и након прошлих парламентарних избора“ , подсећа Центар за евроатлантске студије из Београда, али да се којим случајем премијер Србије појавио у њиховим просторијама или, још боље, у згради америчке амбасаде, исто тако „тајно“, то вероватно не би представљало никакав проблем.

„Имајући у виду и све друге недемократске и нетранспарентне радње актуелног премијера, сматрамо да је ова посјета Москви још један доказ путинизације Србије коју предводи наводно проевропски премијер Александар Вучић“, упозорава CEAS у свом саопштењу, док остале „непропагандне“ садржаје можете пратити на њиховој страници у рубрици „програми“.

Москва отворено поручује: „Путин јесте лобирао за именовање“ руских министара „у Влади Србије“

Неочекивани сусрет руског председника и премијера Србије није посебно попраћен у руским медијима, али се чини да је Путин ипак саветовао Вучића да у нову владу именује „руски министре“, не етничке Русе, наравно, него оне који ће бити предати политици јачања сарадње с Москвом , преноси руски Поглед.

Наводно је, након низа неуспеха на Балкану, Русија одлучила озбиљније интервенисати у том региону.

Наиме, Владимир Путин одржао кратак састанак са премијером Србије, Александром Вучићем, те „изразио наду да ће у новој влади Србије бити укључене особе које могу допринети јачању односа између двије земље“.

Руски медији наводе „како Путин није прецизирао шта тачно има на уму, него је честитао Вучићу на победи његове странке на недавним парламентарним изборима“, те рекао „како је савезничка странка добила довољан број мандата“.

„У одговору је Вучић обећао да ће радити на развоју билатералне сарадње, те захвалио руском председнику на његовом личном ставу према Србији“, преноси Поглед.

„Догађај је за Русију прилично сензационалан, јер руски вођа никада пре, чак ни на пријатељски начин, није давао препоруке лидеру владе друге државе по питању формирања владе која би радила на развоју билатералних односа са Русијом. Дакле, карактеристично је да је баш сада Путин говорио о специфичним кандидатима и тим делом поруке се осврнуо „савезничку странку“, наставља руски лист који наводи да су то Српска народна странка Ненада Поповића и Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића.

Вучић ће имати прилично тежак посао у састављању владе, јер је, међу осталима, на изборима победио у коалицији са проруски Поповићем, али и некада перјаницом српског национализма и редовним ходочасником Равне горе, Вуком Драшковићем из Српског покрета обнове, који у изјавама протеклих дана признаје независност Косова и заговара што скорији улазак Србије у Европску унију, али и НАТО пакт. Дачићев СПС у коалицији са две мање странке је освојио друго место са око 11% гласова, док су прозападни либерали Чеде Јовановића и Бориса Тадића, једнако као радикални националисти Двери / ДСС, освојили тек нешто више од 5% гласова.

За САД и Брисел би најбоља опција била да Вучић учврсти власт с либералима Тадића и Јовановића, те да се важно место да Вуку Драшковићу, док Москва вероватно жели јачу улогу Ненада Поповића и сарадњу са Дачићем и СПС-ом.

Овде треба нагласити да за Русију улазак Србије у Европску унију није спорно питање, али улазак у НАТО и јачање стратешких односа са Вашингтоном је нешто, ако се догоди, што ће свакако добити адекватан одговор из Кремља. На крају, за Русију је најбоља опција да Србија остане, као што њен устав предвиђа, војно неутрална, а да сарађује са свима на обострану корист, али не на штету других партнера.

Међутим, Ненад Поповић, лидер Српске народне странке, ближи је Русији него у Србији, а све његове компаније се налазе у Москви, Петрограду и Чебоксари, (група „АБС Енерго“). Предавао је на Универзитету у Москви, а сада је професор на Одељењу за рударство Рударског института у Москви. 2005. је проглашен у Русији „предузетником године“, 2014. му је руски министар за енергетику Александар Новак доделио наслов „почасног инжењера Русије“. Од 2007. године је Поповић именован за водитеља Координационог већа за контакте странака „Уједињена Русија“ и Демократске странке Србије.

У српском парламенту се Поповић сматра главним лобистом руских пројеката, првенствено у сектору енергетике, а чини се да је спреман за тај ресор.

Сам Путин га није именовао, али на Ненада Поповића индиректно упућује председник Одбора за међународне послове Савета Руске Федерације, Константин Косачев. Осим њега, на „листи чекања“ је и Ивица Дачић и прилично контроверзни бизнисмен Драгомир Карић.

Први потпредседник владе и министар спољних послова у оставци, Ивица Дачић, има шансе да уђе у владу, а он може за министра енергетике дати Александра Антића, који има дугогодишње добре односе с вођством Газпрома, те се сматрати политичарем који ће промовисати развој односа са Русијом .

Процес формирања владе је одгођен управо због чињенице да за СПС и лично Дачића још није одлучено коју ће улогу имати у новој влади.

Предложено је да Дачић буде „у процесу формирања политичких приоритета“.

Дакле,доносити суд о резултату парламентарних избора у Србији је још увек прерано, штавише, није јасна улога мањих странака. Шта год се догодило, Русија је показала да неће пасивно чекати исход, будући да нова влада треба да буде формирана почетком јуна.

Занимљиво је да у руској штампи превладава мишљење да је крајње време да Вучић престане да седи на две столице, искључиво када је НАТО пакт у питању.

„Након изјава српског премијера и Владимира Путина руски аналитичари тврде да, чак и ако је Поповић искрен у свом пријатељству са Руском Федерацијом, то је пре свега зато што га за Русију везују пословни интереси и само је један од мноштва Срба и Црногораца који већ деценијама долазе у Москву, али у исто време гледа у смеру НАТО савеза, што је типична београдска „дублетинка“, пише Поглед, описујући понашање званичног Београда као „дублетинку“, руски израз за двоструку игру.

„Најизгледнији кандидат за“ развој билатералних односа „би могао бити технократа, можда и успешан пословни човек, али са стабилним уверењима и политичким ставовима. Таква особа мора имати целокупну слику света, те на њега гледати с пословног и политичког аспекта, иако је други фактор важнији. Уопштено није јасно одакле је у контексту именовања проруског министра допутовало име Драгољуба Карића, иако српски медији пишу пуно о томе. Додуше, идеолошки технократа не само да може радити на развоју односа између Русије и Србије, него увелико побољшати имиџ Москве у Београду, где се у последњих неколико година води борба за важне економске и војне пројекте.У исто време ми не знамо, нити можемо предвидети какав ће став бити српске владе око проруске политике. Ако то буде само Министарство енергетике, то ће бити прилично досадно.

Много занимљивији би, на пример, био ресор Министарства одбране, на обострану корист наше двије земље, јер би стварно ојачала одбрамбена сарадња између Русије и Србије „, пише Евгениј Крутиков, војни аналитичар и бивши официр руске војске, који је дипломирао за време Хладног рата на посебном војном институту за иностране језике, који је касније преименован у Војно универзитет у Москви.

Министар одбране Зоран Ђорђевић уопште нема везе са војском, он је математичар и финансијер, а на то је место дошао сасвим случајно, након што је претходни министар одбране Братислав Гашић добио отказ због шале са сексистичким призвуком упућене једној новинарки, што је надувано до скандала невиђених размера да су „новине“ као што је Курир писале „како је простачком изјавом увредио све новинарке и жене у Србији“.

Службено је саопштено да ће Ђорђевић бити министар одбране до превремених парламентарних избора 24. априла а већ је месец дана дуже у канцеларији. Сама прича о „привременом министру“ упућује на размишљање да се Вучићева коалиција унапред покушавала договорити о подјели кључних ресора међу странкама.

Евгениј Крутиков, који није љубитељ праксе бирања министара одбране ван редова војске, тврди да у Србији има довољно талентованих генерала који су у стању развијати сарадњу с Русијом, ако буду министри, упркос политици „пузајуће интеграције Србије у НАТО“, јер још ништа није одлучено .

„Чињеница да је Владимир Путин по први пут отворено проговорио о избору званичника у некој земљи већ јасно говори о чему је реч. Он то сигурно не би јавно изјавио, а да претходно није спровео низ консултација. Остаје само разумети да ли је у овом контексту за Русију важнија економска компонента или је она чисто идеолошка и политичка. Привредни интереси су дуго времена најважнији у односима Русије са балканским земљама, што је на крају довело до неколико великих политичких неуспеха. Сада се ситуација променила, а Москва ће још једном имати прилику направити разлику и то на обострану корист „, закључује Крутиков.

Приметно је да су у Москви одавно уморни од „београдске дублетинке“, али се већ у колумни Крутикова осети опрезан приступ, који искључује ултиматуме, а избор ће на крају ипак бити Вучићев. Какав ће он бити, то нико не зна, јер постоји низ примера у којима се премијер Србије показао као вредан партнер НАТО пакта и атлантистичке елите, посебно када је у новембру 2014. у Београду био домаћин 38. самита Трилатералне комисије. Србијански Телеграф тада ке писао да сам поглед на списак гостију говори да се у Београду толико моћника није окупило још од Титове сахране, а на самиту затвореном за јавност је учествовала цела српска влада.

Но, враћајући се на приступ Вашингтона и његових опуномоћеника у Србији, посјети Вучића Москви и оног којег имају руски аналитичари, нервоза је примјетнија међу првима. Русија не може „изгубити Србију“, јер то никада и није била руска федерална јединица, иако може изгубити важног савезника на Балкану, иако врло упитног због политике последњих влада.

Оно што, по мом личном уверењу, превиђају разноразни аналитичари и чланови атлантистичких тинк-танкови и удружења у Београду, али и сам Евгениј Крутиков, јесу и унутрашњи проблеми са којим се ће Вучић морати носити у случају безусловног окретања Западу. Није познато да ли постоји у војсци Србије језгра која традиционално мотри што у том смислу чини власт, што је увек била строго чувана тајна. Међутим, историја је учитељица живота и у сличним су ситуацијама ликвидирани краљ Србије Александар Обреновић 1903. године, којега су са супругом, краљицом Драгом, убили официри предвођени капетаном Драгутином Димитријевићем-Аписом. Краљица Драга, супруга Александра Обреновића, била је проаустријски оријентисана и Обреновићи су пажљиво вагали између утицаја Аустрије и Русије, баш као данас Александар Вучић између Москве и Вашингтона.

Други пример је кнез Павле Карађорђевић, који је био у врло добрим односима с нацистичком Немачком и у чију је част Адолф Хитлер 1939. године, приликом посете српског намесника Берлину, приредио једну од највећих војних парада за једног страног државника.

Кнез Павле је био и заговорник пакта с Немачком, којег су потписали влада Цветковић-Мачек, али је свргнут војним ударом, те протјеран у Грчку, одакле су га британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Државни удар је у марту 1941. извршио генерал Душан Симовић, тада начелник Главног врховног штаба и министар војске.

Последњи и најсвежији пример је ликвидација прозападног премијера Зорана Ђинђића, који је убијен је у атентату 12. марта 2003. године испред зграде Владе Србије. На њега је пуцао Звездан Јовановић, којега се доводи у везу с криминалним „Земунским кланом“, иако је он био припадник Јединице за специјалне операције Србије, где је стекао чин потпуковника. Верзија о ликвидацији Ђинђића због одлуке тадашњег премијера Србије да се обрачуна са организованим криминалом је прилично упитна, јер је акција Сабља, којом су десетковане криминалне организације у Србији покренута након убиства Зорана Ђинђића, а не пре. Све до убиства Ђинђића су групе организованог криминала у Србији живеле готово у симбиози са државом и најмање што им је требало је био рат са снагама државне сигурности. Овај детаљ упућује да је атентат вероватно организован по старој српској традицији и у оквиру високих војних и обавештајних кругова, а једини разлог је могло бити безусловно отварање Србије Западу од стране Зорана Ђинђића.

Ово су само три еклатантна примера која говоре да је у врху војске Србије увек постојала група официра који су деловали у тренутку када су проценили да земља, по њиховом мишљењу, иде у кривом смеру. Александар Вучић то добро зна и његова посета Москви би се могао протумачити и као порука да неће водити антируску политику, али ни протузападним и да је улазак у Европску унију стратешки приоритет за Србију, једнако као и добри односи са Русијом, те да су те два циља у потпуности компатибилна. Улазак у НАТО у овим околностима вероватно не долази у обзир, иако атлантистичка елита издваја огромна средства да се перцепција о Северноатлантском савезу у очима јавног мњења у Србији промени и да улазак и те земље у тај војни пакт постане реална опција.

У сваком случају, по саставу нове владе почетком следећег месеца ће се знати какву политику мисли водити Александар Вучић.

Извор: altermainstreaminfo.com.hr

Објавио: Србин.инфо

Ознаке: N.Babić, Александар Вучић, запад, Русија, Србија, хрватски аналитичар