Изјава премијера авнојевске Хрватске пре два дана, како су Хрвати свету „дали Теслу, пенкалу, падобран, торпедо и кравату“, насмејала је не само дубровачке студенте него и све који су је чули.

Пише: Горан Давидовић

Од свих хрватских фалсификата посебно је тужан онај о кравати као тобоже „хрватском изузму“.

Реч кравата била је у употреби у Француској још у 14. веку. У једном рукопису Есташ Дешан помиње израз „faites restraindre sa cravate“ (јаче стегнути његову кравату). Тицијанов рођак,сликар Ћезаре Већело у свом делу „О одећи древној и савременој у разним деловима света“ писаној у Венецији 1590. пише о врсти кравате коју су носили римски легионари.

Да не спомињемо детаље из римске историје када је на пример цар Трајан након победе над Трачанима све кипове украсио „краватама“.

Кравате су забележене и на ликовима оратора у Риму, а сматра се да су се прве кравате појавиле у Кини још у 3. веку пре Христа.

Хрвати су вештом манипулацијом усадили необразованој маси лаж да је реч „кравата“ потекла од самог имена Хрват. Наводно у „ратовима 17. века хрватски плаћеници коњаници су носили мараме око врата које су по њима добиле име“. Веома духовито, иако се не ради о шали.

Кравата је као реч настала од исквареног француског и дословно значи „висећа крагна“ а као одевни предмет позната је још у Франачкој држави.

Хрвати су у својој митоманији отишли толико далеко да су чак без блама прогласили и „Дан кравате“ и имау „Академију кравате“. Помало ми је све то тужно.

Још више је тужно својатање Николе Тесле, које не бих ни да коментаришем.

Својатање Едуарда Пенкале, изумитеља пенкале је такође отужно јер је реч о натурализованом Хрвату. Али обзиром о каквој се вештачкој нацији ради то и није неко чудо.

Помињање торпеда који је измислио Ђовани Лупис је смешно. Мада пошто су Хрвати својатали Марка Пола, Руђера Бошковића и ко зна кога, није ни то чудно. Падобран и својатање Далматинца католичког Србина Вранчића који себе није сматрао ни називао „Хрватом“ такође је дуга прича.

Било како било нису више проблем Хрвати него српска незаинтересованост и незнање српског народа.

У Сплиту се налази један од најважнијих доказа српске државности раног средњег века Крстионица кнеза Вишеслава. И што се мене тиче, није срамота што су и њу Хрвати присвојили, него је срамота што Србе баш брига.

Али надамо се да ће неке нове још нерођене генерације Срба бити образованије, да ће више читати и самим тим стећи куражи да се супроставе свим лажима псеудо­историчара Неодрживе Државе Хрватске.

 

Извор: Ослобођење

Ознаке: Горан Давидовић, Србија, Хрватска