Европска унија броји своје последње године. Али шта ми Срби треба да чинимо? Да само чекамо и одбројавамо, или да стрвини ЕУ помогнемо да што пре дође до коначне пропасти? Народ у окупираној Србији мора да узме ствар у своје руке и да престане да чека да му слобода падне са неба или да је донесу руски тенкови, који можда неће ни доћи.

Време је да Срби и други поштени људи несрпске националности који живе у окупираној Србији покажу мало куражи. Европска унија је шарена лажа која ускоро неће постојати. Најмање 15 година трубимо о томе. Ваљда је сада сваком слепцу јасно?

Наступ и сулуде изјаве мандатара нове владе и техничког премијера старе, нећу да коментаришем. Он не влада својим поступцима. Његово понашање је срамно и психички неуравнотежено.

Шта сада радити? На нама је пре свега да учинимо све што је у нашој моћи да принудимо режим на хитно прекидање штетне „интеграције са ЕУ“. Наравно то ће довести и до пада режима или његове трансформације. Али кога брига.

ЕУ Титаник својим потонућем мора у бездан да повуче не само своје гаулајтере и бирократе него и еунијатске паразите, тзв.„лидере“ вазалних држава каква је од 2000. Република Србија.

Све релевантне патриотске странке попут СРС, Двери, ДСС па чак и оне прорежимске попут СНП и сличне „евроскептике“ морамо натерати да траже расписивање референдума за прекид ЕУ интеграција. То морају због масовности да учине сви поштени чланови у њиховим редовима али ми их морамо мало погурати.

Грађанима Србије Уставом је загарантовано право да подносе иницијативе Народној скупштини. Притисак за расписивање референдума је данас неопходан. Ако то не ураде странке, нека група грађана мора неизоставно најкасније до октобра поднети иницијативу.
И због тога је изузетно важно што пре покренути петицију.

Сигуран сам да би уз минималну кампању за престанак ЕУ интеграција гласало близу 60% изашлих на референдум.

Да се разумемо Европска унија ће се распасти и без нашег референдума и без нашег прекида интеграција. Јер такозване интеграције су свакако у прекиду. Али у питању је част српског народа. Никако није исто да српски народ на референдуму сам изгласа престанак ЕУ интеграција и ако нас као најгоре проститутке Брисел сам шутне као што нас и шутира већ 17 година.

Референдум је зато питање части и образа српског народа.

Видећете како ће сада одједном еунијати из режима почети да прелећу и да глуме „евроскептике“. Не смемо им допустити да буду као Бугарска крајем 1944. и да се одједном нађу на победничкој страни. Мора да се јасно подвуче граница између штеточина који су нас из личног интереса вукли ка тој ЕУ стрвини и нас који смо одувек били против тога.

Немојте само мене да називате „евроскептиком“ јер је за мене то увреда. Око ЕУ никада нисам скептичан био. Од када су деведесетих тако здушно помагали муке и патње српског народа Унија је за мене непријатељ. Дакле, ја сам убеђени противник ЕУ а не неки „евроскептик“.

Задатак сваког српског патриоте је да Европској унији помогне да што пре дође до своје пропасти. Само тако можемо повратити српске земље и створити српску државу.

Наравно неће све ићи глатко, и потрајаће распад још годинама, ствари би требало да постану много јасније за две-три године. Европски народи ће се побринути за то.

Али лако ће остали европски народи. Да видимо пре свега шта ћемо ми Срби. Шта је нама чинити?

Република Србија поднела је 2009. захтев за чланство у такозваној Европској унији. Србија, то јест оно што је од ње остало, од окупације 2000. води ту благо речено идиотску политику. Вазални органи у Београду не прекидају тај курс окупиране Србије ни сада када је сваком идиоту јасно да је пројекат ЕУ мртав.

Наравно паразити на власти у Србији то чине искључиво из ситносопственичких интереса а на српску штету. Озбиљно никада није ни разматрано приступање Србије ЕУ нити је неко нормалан у то веровао.

Од 35 поглавља у преговарачком поступку са ЕУ само два су отворена. Поглавља која су требало да се отворе овог лета, јесени и зиме, то свакако неће дочекати. Углавном се не бавим тим смешним радњама која служе за замазивање очију локалних еунијата и за оправдавање новца који добијају бриселске и домаће бирократе.

Коментарисање „отварања поглавља“ и прича око тога служила ми је за спрдњу на твитеру.
Уосталом о томе причају они који су за то замајавање дебело плаћени и локални еунијати који су комплетни идиоти изгубљени као бурек у свемиру.

Довољно дана смо славили почетак распада ЕУ који је званично и сасвим видљиво почео у петак. Своје честитке саборцу Нику Грифину, потпредседнику Асоцијације за мир и слободу при Европском парламенту послао сам рано ујутру чим сам сазнао резултате.

Али опет да поновим, то је њихова британска победа, није наша српска. Иако је то једна од ретких добрих вести још од враћања Крима Русији, и стварно нам је донела много радости.

Британска сиротиња, радници, сељаци, рибари, пензионери и уопште родољуби Велике Британије, рекли су своје. Лешина Европске уније која је до сада само смрдела коначно је почела и да се распада. Сада је на европским народима да наставе са кидањем ланаца којима су били везани. Надамо се да ће и Трамп тријумфовати у новембру а онда ће све лакше да иде у том правцу.

Моје противљење Европској унији датира од времена много пре 2005. и нема потребе да о томе пишем. О својим предвиђањим око распада Европске уније писао сам у једном тексту из италијанског затвора 2009. Мислио сам да ће видљиви део распада почети много раније, али нема везе, битно да је почело.

Сад назад више нема. Догодине креће ново изборно комешање у Француској, затим ће устати Аустрија, Мађарска, Словачка, Грчка…Наш пријатељ Салвини већ најављују референдум у Италији. Неки трачак светлости се назире из тамнице народа.

У сваком случају једно громогласно УРААА из милиона грла се већ чује. И тек ће се чути кад ЕУ крене озбиљније да се руши и да одлази тамо где су завршиле сличне творевине, Аустроугарска, СССР, Југославија…у запећак историје…

Крајње је време да се Срби врате на историјску позорницу и да јасно покажу да нису робље, да су људи слободни, да су поносни припадници старог европског народа.
Да храбро траже и одлучно изгласају прекид интеграција са Европском унијом. ОДМАХ!!!

Извор: Ослобођење

Ознаке: Горан Давидовић, ЕУ, референдум