Извори из Брисела за Данас најављују када ће пасти завеса за избегле на границама европског континента. Влада Србије обавештена о плану Европске уније. Саговорници Данаса изражавају сумњу да ли је Србија разумела систем квоти за прихват.

Европска унија затвориће границе за избеглице из ратних зона држава Блиског истока 1. марта, сазнаје Данас из извора у Бриселу, блиских Европској комисији. Како нам је речено, затварање граница за избегле ће бити постепено спровођено, најпре за избеглице из Ирака, потом Авганистана и на крају процеса и из саме Сирије.

„Показне вежбе процеса потпуног затварања граница се већ одвијају између Словеније и Хрватске, као и између Србије и Македоније“, истичу саговорници Данаса.

Према њиховим речима, то практично значи да је увелико почело строго профилисање избеглица.

„Да ли су из ратне зоне; да ли су чланови њихових породица већ на територији Европске уније; провера дијалеката, строжија контрола докумената… То су мере које се већ спроведе“, напомињу извори Данаса.

Како сазнајемо, оно што је надлежним институцијама ЕУ нејасно у вези са плановима држава региона је план и програм прихвата избеглица у земљама Западног Балкана.

„Нејасна је, рецимо, објава Србије да је припремила шест хиљада места за избеглице. Није јасно да ли је државни врх Србије разумео систем за заштиту и помоћ избеглима, јер је премијер Србије Александар Вучић говорио да ће се Србија придружити систему квота. Према систему ЕУ, то практично значи директан пријем избеглица из Сирије, Турске, или неке друге државе. Међутим, Србија се још није изјаснила како и одакле ће преузимати избеглице“, напомињу саговорници Данаса из дипломатских извора.

Потребна јавна расправа

„О избеглицама се јако много говори, и сада је свима јасно да ће неке избеглице остати и живети у Србији, па је крајње време да се отвори јавна расправа о условима за тај процес… Влада би стога морала одмах да изађе са списком градова и да се локалном становништву објасни како ће тај процес изгледати“, закључили сусаговорници Данаса.

Како истичу, за Србију и Македонију спремност за пријем избеглица подразумева људе који су се евентуално „заглавили“ на транзитној рути ка државама чланицама ЕУ, што, како оцењују, „није поента и не представља учествовање у систему квота, о чему је Александар Вучић у неколико наврата говорио“.

„Квота је потпуно другачији концепт. Остале државе примају избегле директно и имају јасно дефинисану квоту“, истичу саговорници Данаса.

Из Комесаријата за избеглице Данас је добио одговор да се до броја од шест хиљада избеглица, који би се могли задржати у Србији, а за које Влада Србија припрема смештај, услед могућег затварања граница, дошло на основу података о просечном пролазу расељених из ратних подручја кроз Србију.

„Па ако се деси да се из било ког разлога затвори граница, Србија има капацитет да збрине дводневни или тродневни прилив миграната“, истакли су за Данас у Комесаријату за избеглице.

На питање у којим све градовима је у плану да се сместе избеглице, уз констатацију да се за сада зна да су то Алексинац, Тутин, Суботица, Прешево, Кикинда, Сомбор, Београд, односно да их има укупно 17, у Комесаријату напомињу да „нема говора о задржавању, већ је реч о транзитним центрима“.

„Центри су намењени за ургентни прихват и збрињавање и помоћ мигрантима док су у транзиту кроз Србију. Кад је реч о локацијама за прихватно-транзитне центре, бирају се објекти који су махом дуго ван употребе, као што су бивше фабричке хале, мотели који више нису у употреби, бивше болнице, напуштене задруге, бивши колективни центри… У употреби су и стални центри за смештај тражилаца азила (Крњача, Сјеница, Тутин, Боговађа, Бања Ковиљача)“, истичу саговорници Данаса.

У Комесаријату за избеглице, у одговору на питање када се очекује попуњавање капацитета за избеглице, изражавају наду да до тога неће доћи, али да „то не значи да не треба да будемо спремни као да ће бити сутра и да нисмо спремни“.

Независно од одговора које смо добили из Комесаријата, Данас је дошао до сазнање да је за смештање избеглих актуелан списак од око 17 градова у којима, или чијој близини, ће бити смештени они који на својој избегличкој балканској рути буду задржани у Србији, а поменути градови су међу тих 17.

„Реч је о веома осетљивом послу, посебно када се узме у обзир чињеница да локалне заједнице нису припремљене за смештање већег броја избеглица у свом непосредном суседству, односно да су склоне озбиљним протестима, што се у пракси неколико пута показало у претходним годинама“, упозорили су за наш лист дипломатски извори који се баве избегличком кризом у Србији.

Враћени из Хрватске

Хрватска је у Србију вратила 217 економских миграната, потврдили су јуче званичници у Београду. Мигранти ће бити враћени у земље из којих су дошли. ТВН1 преноси да су враћени мигрантинеко време протестовали у Шиду и узвикивали „Уједињене нације“, намеравајући да се пешке врате у Хрватску. Протесту су желели да се прикључе и економски мигранти из кампа, али им полиција није дозволила.

Мигранти који су враћени из Словеније тврде да су им документи уништени, а да су потом силом из Хрватске пребачени у Србију. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да мигранти који не могу да остану у ЕУ не могу да остану ни у Србији.

„ЕУ да каже кад престаје да прима избеглице“

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је тражио од ЕУ одговор на то да ли је неминовно затварање европских граница.

Николић је ово изјави после радне вечере у Бриселу са челницима ЕУ и држава на западнобалканском путу избеглица.

„Србија сигурно неће прва затворити границе. Ми нисмо угрожени, имамо капацитете за збрињавање 3.000 људи, али то је скоро неискоришћено, јер имигранти у Србији и не преноће“, рекао је Николић после разговора са председницима Европског савета и Европске комисије Доналдом Туском и Жан Клод Јункером, премијерима Хрватске и Словеније Тихомиром Орешковићем и Миром Цераром, и председником Македоније Ђорђем Ивановим.

Николић је рекао да Aустрија и Словенија најављују затварање граница за имигранте и да је словеначки премијер вечерас саопштио да ће то бити учињено у року од два дана.

Српски председник је рекао да се Јункер томе успротивио и рекао да ЕУ никако не жели да изолује Грчку.

Николић је оценио да би Aустрија ипак могла одустати од своје намере да затвори шенгенске границе са Италијом, Словенијом и Мађарском.

Српски председник је рекао да ће Србија имати времена да реагује ако до затварања граница ипак дође, и како је навео, „тај број избеглица који би можда привремено остао у Србији не био био неко оптерећење за Србију“.

Он је нагласио да је Србија до сада испунила све што је обећала за проток избеглица.

„Можемо да испунимо све што обећамо, али очекујемо да Србија сазна кад више имигранти неће моћи да одлазе даље из Србије“, рекао је Николић.

Српски председник је оценио да је ситуација са избеглицама постала алармантна и да, пошто се говори о затварању граница за њих, имигранти сада журе да што пре дођу у Европу и да се у тај талас укључују имигранти из Aфрике.

Николић је рекао да би „најбоље било да престане прилив имигранта са југа и да само отекне оно што је стигло и у наше земље“.

Он је казао да мисли да Aустрија неће затворити границе, уз опаску да би „многи можда и одахнули, јер би то зауставило до сада неометан прилив имиграната“.

„Ја очекујем да би они после настојали да по сваку цену дођу у Европу и да то више не бисмо могли да зауставимо мирно“, рекао је Томислав Николић.

Oznake: državna granica, EU, izbegličke kvote, migranti, Srbija