Прочитај ми чланакПред иконом Пресвете Богородице Тројеручице српски владари желели да нађу духовни мир, утеху и одговоре на тешка државна питања.
Хиландар је Србима вековима духовна тачка ослонца, светионик са којег са даље и дубље види, кантар који најбоље мери све наше успоне и падове.
Откако су 1198. године отац и син, Свети Сава и Свети Симеон, из руку византијског цара Алексеја Трећег Анђела добили хрисовуљу којом се Хиландар даје „да Србима буде на вечни поклон”, овај светогорски манастир је престоница не само духовне већ и, по некима, идеалне Србије.
Ово парче нашег неба на грчком полуострву Атосу, где је исписана трајна крштеница српског народа, као магнет привлачи не само оне који су добили призив да као монаси служе Богу већ и историчаре, уметнике, писце.
У треперавом одсјају упаљених воштаница који се из полијелеја разлива током свеноћних служби, док за певницом калуђери као један поју псалме, и српски владари и политичари тражили су утеху, благослов и одговоре на питања која их муче.
Био верник или не, свако ко је макар једну ноћ пробдео у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, коју је царски син Сава 1217. године као бесцен дар добио у манастиру Светог Саве Освећеног недалеко од Јерусалима, може да осети како му срце улази неко неописиво умиљење. То је радост која није с овога света.
Ово „царство без круне, држава вез војске, земља без жена, богатство без новца и мудрост без школе”, како је Свети владика Николај описао Свету Гору, одувек је привлачило и оне који се баве народним и државним пословима.
Хиландар су кроз историју посећивале и многе српске крунисане главе: цар Душан 1347, краљ Александар Обреновић 1896. и краљ Петар Карађорђевић 1910. године.
Од 1991. до данас задужбину Светог Саве и Светог Симеона су посетила и два председника Србије, Слободан Милошевић и Томислав Николић.
Председник СР Југославије Војислав Коштуница у пратњи председника савезне владе Зорана Жижића и 16 министара за манастирску славу Ваведење Пресвете Богородице 4. децембра 2000. дочекан је као прави владар. Први пут после 55 година звонила су сва звона. А хиландарској икони Тројеручици поклонили су се и два председника Републике Српске – Мирко Шаровић и Милорад Додик.
Последњих година на манастирским славама све чешће гости су и премијери и министри. Долазе и политичари, како они на власти тако и они који се надају да ће је можда, уз божју помоћ освојити.
А хиландарски монаси сваког посетиоца дочекују искрено као брата и пријатеља, било да је дошао из знатижеље, по духовно укрепљење, или благослов. „Свети Сава нам је оставио довољно да имамо за братство и за дочек намерника”, одговор је који вам дају монаси када их упитате како успевају да угосте све.
Хиландар су током дуге историје помагали и остали Немањићи, али је једино цар Душан посетио овај светогорски манастир. Он се са царицом Јеленом због куге која је харала склонио у Хиландар. На Светој Гори је боравио девет месеци од 1. септембра 1347. до јуна 1348. На месту сусрета српског цара са хиландарским монасима подигнут је „Крст цара Душана”, а у близини је засадио и маслину. У Хиландар је 1896. после повратка из Атине, са олимпијских игара, дошао и краљ Александар Обреновић.
Али уврежена прича како је српски монарх том приликом исплатио дугове царске лавре како српски манастир не би потпао под бугарску управу није баш тачна. Митрополит Михаило је четири године касније упутио писмо епископу тимочком Мелентију, из кога се сазнаје да су дугови Хиландара око 100.000 динара исплаћени и да је облигација пренета на Митрополију Краљевине Србије.
Краљ Александар ипак у знак захвалности од хиландарског братства добија на дар Немањину оснивачку повељу и Мирослављево јеванђеље које се данас чува у Народном музеју.
Најспектакуларнија је, ипак, била посета Слободана Милошевића Хиландару. После посете Крфу и обиласка острва Видо, председник Србије је 17. априла 1991. у пратњи пет хеликоптера слетео у манастирску башту. Према једној верзији догађаја, Милошевић је игумана Пајсија поздравио с „добар дан”.
По другој, више малициозној, рекао му је: „Здраво, друже игумане.” Очевици причају да је тадашњи председник Србије, који се у Хиландару задржао два и по сата, ушао у цркву, стао насред ње и гледао фреске.
Потом је с рукама на леђима прошао поред иконе Богородице Тројеручице и након неколико минута изашао. Игуман Пајсије је Милошевићу поклонио у кожу укоричено Свето писмо и поручио да, ако се буде по овој књизи владао и по њој народом управљао, биће успеха. У Хиландару причају да је први човек Србије на ово оћутао, попио лимунаду и отишао.
Богородичин врт нису заобилазили ни комунисти, али ни они који су раскрстили са петокраком. Благослов првог архиепископа српског Светог Саве, којим је за живота мирио браћу Стефана и Вука, завађену око власти у српској држави, невидљиво је присутан и у Хиландару. Тако су љути идеолошки противници, некадашњи љотићевац и бивши политички комесар постали пријатељи.
Старац Митрофан је 1967. године са подозрењем гледао на Добрицу Ћосића који је стигао у Хиландар. Али када је Добрица за две недеље на косини изнад пирга Светог Василија успешно засадио нови манастирски виноград који је претходно уништила филоксера, све му је било опроштено.
Иако је хиландарско братство било више него сумњичаво према намерама нове безбожне власти у Титовој Југославији остаје забележено да је јуна 1954. године на иницијативу Родољуба Чолаковића основана комисија за питања овог светогорског манастира.
Држава је покушала да монасима пошаље ватрогасну опрему и трактор, али је грчка царина то спречавала. У Брозово време, међутим, црквена дисциплина није кршена због државних функција или титула.
Тако Александар Шарић у својој књизи „Сусрети са оцем Никанором” бележи и случај када је Марко Никезић, шеф дипломатије СФРЈ и потоњи председник ЦК Србије, са још једним човеком свратио у Хиландар:
„За време ручка нису се крстили пре ни после молитве, што је отац Никанор приметио, али им није ставио никакву примедбу. Међутим, сутрадан, по завршетку литургије, Никезић је стао у ред да прими нафору.
Отац Никанор му је пришао, руком га задржао и рекао: ’Одступите, господине, то није за вас.’”
Занимљиво је да Борис Тадић у два своја председничка мандата, од 2004. до 2012. године, ниједном није посетио Хиландар. „Тадић је као председник Србије имао жељу да оде на Свету Гору, али је сплет околности ту посету одлагао. У три наврата су рађене припреме за његов одлазак у Хиландар. Последњи пут крајем 2010. године, када је све било готово договорено, због спортске повреде је морао хитно на операцију Ахилове тетиве. А онда је уследио дуг опоравак”, прича један Тадићев сарадник у време док је био шеф државе.
За разлику од Тадића, Томислав Николић је више пута ходочастио у Хиландар – пре и пошто је изабран за председника државе. Некадашњи министар културе Братислав Петковић прича да је са Николићем пре него што је изабран за председника два пута ишао на Свету Гору. „Први пут смо ишли у августу 2010, а потом 4. децембра 2011, кад је Хиландар прославио своју манастирску славу. Тад су са нама ишли и његови синови Бранислав и Радомир”, каже Петковић и открива да као успомену са Свете Горе Томислав Николић уз себе носи крстић из Хиландара. Најдужи Николићев боравак у Хиландару био је у августу 2013. године, када је шест дана тиховао међу монасима.
Годину дана касније, Николићев поновни одлазак на Свету Гору, у тренутку када се у Србију из Хага после скоро 12 година вратио Војислав Шешељ, његов кабинет је овако образложио: „Боравак на једном од најсветијих српских места и разговор са светогорским монасима дају сасвим другачију перспективу приликом размишљања о свим тешкоћама које су задесиле целу Србију.”
У монашку републику одлазили су и министри и градоначелници. Тако је у августу 2013. године тадашњи председник Скупштине града Београда Александар Антић, потоњи министар енергетике, у Хиландар дошао са градоначелником Јагодине Драганом Марковићем Палмом. Антић је тада обећао монасима да од 1. септембра могу да се бесплатно лече у српској престоници.
Министар Александар Вулин је ишао у два наврата на Свету Гору. Једном у октобру 2013. са кандидатима Српске листе за посланике у косовском парламенту. Две године касније Вулину је учињена велика част, био је домаћин славе у Хиландару.
Хиландар је последњих година коришћен и као одскочна даска за предизборну кампању. У јеку председничких избора 2002. године, на Свету Гору су стигли Мирољуб Лабус и Млађан Динкић.
Прошле године за Велику Госпојину међу гостима Хиландара је био и Вук Јеремић, тада кандидат за генералног секретара УН. Игуман Методије је Јеремићу поручио да га, без обзира на исход гласања, прихвати са смирењем, као вољу божју, а ако буде изабран, да стане у заштиту Косова и Метохије у оквиру српске државе.
У тек завршеној предизборној кампањи, по благослов у Хиландар ишао је и председнички кандидат Милан Стаматовић, који је са Свете Горе поручио да ће Србима и Србији бити боље тек када потпуно обнове тај манастир, који је оштећен у пожару 2004. године. Од српских премијера светогорским стазама ходили су Зоран Живковић, Војислав Коштуница и Ивица Дачић. Живковић је у јуну 2003. године са министром спољних послова Гораном Свилановићем Хиландару предао донацију вредну 310.000 евра. После пожара 2004. године Коштуница је више пута долазио на Свету Гору да види како напредује обнова ове српске светиње.
Дачић је 2014. године на позив братства дошао на славу манастирског ктитора Светог Симеона Мироточивог. Тадашњи премијер је поручио да је брига о овом изузетном споменику духовности обавеза сваке Владе Србије. Нарочито после катастрофалног пожара 24. марта 2004, када је ватра уништила, скоро половину манастирских здања. Држава Србија је до сада за реконструкцију Хиландара уложила више од 10 милиона евра, а обновљено је 65 одсто манастирског комплекса.
Влада Александра Вучића брине о овом манастиру, који је од непроцењиве вредности за српско духовно и културно наслеђе. Тако је Министарство културе ове године издвојило 70 милиона динара за обнову, што је 10 милиона више него прошле године.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
Државна комисија за Хиландар усвојила је план да се до краја године заврши реконструкција Белог конака. У 2017. почеће и радови на конацима Дохије и Игуменарије са параклисима, где је велики пожар и плануо. Уједно, започеће и реконструкција трпезарије краља Милутина и конзерваторско-рестаураторски радови на троновима у Саборној цркви. Хиландарско братство је спремно да угости и новог председника Србије Александра Вучића, чији је син Данило, како се незванично сазнаје, прошле године био гост Царске лавре.
