Pročitaj mi članak

Dokle rajo? Obezglavljena Srbija kreće put Velike Albanije i globalnog neonacizma

0

Vodoinstalater je krenuo da popravi lift za prevoz skupštinskih ćevapčića i sarmi. Logično, zar ne? Tako su i rudari krenuli u susret metanu. I to je logično, zar ne? A osnovac je redovno „pohađao“ streljanu. Normalno, zar ne? Švercer kafe rešava slučajeve. Ispravno, zar ne? Pre toga je rešio helikopter. Napredno, zar ne?

Неко је ухапшен? Не. Неко је одговоран? Не. Неко је одмах поднео оставку? Не. Неко осећа барем моралну одговорност? Не.

Заболе их за све, они су тигрови златног доба. Срушили су државу, изградили су мафију.

Наставља се талас ужасних смрти у режији црвено-црне-јуловске коалиције и њихових скупштинских деривата. И поново нико није одговоран. Док Бркић труне у затвору, јер није издајник и криминалац, попови певају опела широм Србије, десетине породица завијено је у црно, а војници Џихада тероришу Војводину.

За то време селфи дроље уграђују силиконе, кумчићи газе људе, војска напада свиње, контролори добијају униформе из народног „фундуса“, а полиција и правосуђе чекају гаулајтерова наређења.

Коалициони пацови збијају редове и разбијају шетње. Сотона задовољно трља руке и пуни џепове. Разоружана Србија креће пут глади и сиромаштва, окупирана и расчеречена, раме уз раме са светским перјаницама неонацизма. Ненормална стока нам се кези и плази и све више гази ли гази.

Преплавио нас је шљам. Машу књижицама и дипломама, а не знају ни да се потпишу. Само знају да лажу и краду, да издају и продају, да униште и разоре, да се лижу и гмижу. Одвратност нам продају за нормалност, трују нас са неба и са земље, за Бога не знају, а веру затиру.

У блуду и перверзији се купају, туђом несрећом се хране, смишљају како да нас униште и да нам све почисте. Дужни смо „као Грчка“, банкротирани, опљачкани, обезглављени, размонтирани, окупирани.

Од „Велике Србије“ направили су Велику Албанију. Где су српство бранили, ни травка није остала. Али су се зато непојмљиво обогатили.

Докле рајо?