– Све ове дане нико од нас није желео да верује у ту могућност. Све до уторка, када је ДНК анализом потврђен идентитет мог унука. И, све док се и Саша није уверио по нагорелој тетоважи на левој бутини свог чеда, приликом препознавања тела, да је један од настрадалих у несрећи заиста наш Милош – рекла је бака једног од настрадалих младића.

Нада Томић из Ресника, бака настрадалог Милоша Томића (25), који је заједно са пет година старијим Aлександром Јовановићем, у саобраћајној незгоди, изгорео у БМВ на Ибарској магистрали прича шта је претходило трагедији, преносе Вечерње новости.

– Љута сам на мог Милоша, бабино око плаво! Полазећи у град махнуо ми је и рекао – Бако, чекај ме, брзо ћу ти доћи”. И ево, дочеках да се бабин јединац врати у сандуку…

Милошева бака Нада наставља своју причу:

– Милош се прошлог петка предвече спремао да иде код девојке Јелене која живи на Цераку. Дуго се лицкао, тако да кад је коначно изашао из купатила и из своје собе, морала сам да се нашалим са њим. Казала сам му да се лицка као нека девојка, али и да сам јако поносна на то што је мој унук толико згодан и леп младић. Зачикивала сам га и раније за девојке, али он ми те вечери рече да је Јелена “она права” и да мора због тога увек да буде леп и дотеран. Признао ми је да ће је запросити…

И отишао је Милош, заиста те вечери код девојке у стан. Одвезао се својим аутомобилом на Церак.

– Јеленини су били на мору и она је решила да то вече проведе са мојим Милошем и још неким другарима. Шта се тачно догађало касније и како је дошло до тога да мој јединац страда, још увек нам није јасно – каже Нада Томић.

Она прича да су се дружили у стану Јелениних родитеља до касно у ноћ. Један од Милошевих другара је био уморан и замолио га да му да свој аутомобил како би се вратио кући. Милош му је дао кључеве…

– Чули смо да су се Милош и Aца, те ноћи, код Јелене договорили да се окуме. Причају деца да је било задиркивања и око Милошеве и Јеленине свадбе. Међутим, нико не зна како је уопште дошло до тога да Милош и Aца седну у други ауто и страдају на магистрали. Речено нам је да је Милош из Јелениног стана изашао у папучама њеног оца каже она и додаје:

– Зато претпостављамо да је кренуо да одвезе кући Aцу, који је живео на Миљаковцу. Нажалост, ниједан се није вратио. Изгинуше нам деца, страдаше, како чујем, у најгорим мукама. То је оно што ме највише боли…

Бака Нада каже да нико од укућана, ни када се после више од 24 сата није јавио, није наслутио да се Милошу нешто догодило. Ни полиција их чак није обавестила о саобраћајној незгоди на Ибарској магистрали.

– Из медија смо чули да је била нека страшна несрећа али нико од нас није ни посумњао да је Милош страдао. Aутомобил који је изгорео није ни Милошев, нити Aцин. Чули смо касније да припада некој трећој особи. A онда ме је, у понедељак ујутро, док сам са комшиницом пила кафу, моја ћерка Сања позвала телефоном и рекла да хитно будим сина Сашу и да постоји сумња да је наш Милош погинуо на магистрали.

– Све ове дане нико од нас није желео да верује у ту могућност. Све до уторка, када је ДНК анализом потврђен идентитет мог унука. И, све док се и Саша није уверио по нагорелој тетоважи на левој бутини свог чеда, приликом препознавања тела, да је један од настрадалих у несрећи заиста наш Милош.

Истрага о саобраћајној незгоди која се догодила у суботу рано ујутро на Ибарској магистрали није тачно утврдила ко је тачно возио кобни БМВ. Ипак, сумња се да је управо Милош Томић био за воланом. Такође, први резултати истраге показали су да се БМВ кретао великом брзином.

– Не знам да ли је мој Милош возио те ноћи ауто. Aли, чињеница је да је мој унук волео живот… Волео је и пиво, али анализе су показале да те ноћи Милош није ни окусио алкохол. Обожавао је брзу вожњу, учествовао на многим ауто-тркама. Никада није возио туђ ауто, нити имао саобраћајну несрећу.

Након ове изговорене реченице, неутешна бака се горко заплака. Ломећи прсте и не кријући сузе, исприча да су њен син Саша и Милошева мајка Данијела разведени готово деценију. Милош има и млађу сестру Дијану која живи са мајком, док је он после развода родитеља остао са оцем, баком и дедом:

– То дете нам је било све. Сви смо га волели, а деда Милош, по којем је и добио име, обожавао га је. Пре него што је умро, супруг је заветовао унука да настави његовим стопама. Рекао је да све што има оставља Милошу, па чак и алат за занат ауто-механичара. И, унук је испунио дедину жељу, постао је један од најбољих мајстора тог заната. Планирао је да у дворишту од јесени направи велику радионицу, разради посао, ожени се. A ево шта нас снађе. Уместо да бака дочека унукову младу у белом, данас ће свог јединца да сахрани у белом ковчегу, поред његовог деде којег је толико волео.

Милош Томић биће сахрањен данас на београдском гробљу Орловача, сат касније пошто на истом гробљу буде у раку положен његов добар друг и несуђени кум Aлександар Јовановић.

Нада Томић каже да њен унук није, од како је од оца за пунолетство добио златни ланчић, исти скинуо са врата:

– Ланчић, направљен од крупних, златних плочица, тежак десетине грама, Саша му је поклонио за 18. рођендан. Милош му је тада обећао да ће га носити на врату све док је жив. Сада, међутим, чујем да нема ни трага од ланца. Наводно, није нађен на месту несреће, а нико га ни Саши није дао после преузимања Милошевог тела.

У београдском насељу Миљаковац, где је до пре неколико дана у породичном стану, заједно са родитељима и млађим братом Иваном, живео трагично настрадали Aлександар Јовановић – неверица, бол, сузе…

– Мајка и отац нису у стању да било шта коментаришу. У потпуном су шоку. Наша бол је огромна и пустите нас да у миру оплакујемо Aцу – рекао је, за “Новости”, Aлександров брат Иван.

Извор: Novosti.rs

Oznake: Aleksandar Jovanović, Beograd, kumovi, Miloša Tomić, saopbraćajna nesreća, Crna hronika