Pročitaj mi članak
(Глас Русије)
Шта је боље за ученике – прут или медени колач? Западни педагози који се одликују лојалним односом према ученицима, све чешће гледају искуство својих строжих колега у другим земљама. Експерти су склони мишљењу да одсуство бубања, обавезних домаћих задатака и братимљење са учитељем често доводи до тога да деца горе усвајају знања и мање су успешна у одраслом животу.
Западне школе губе позиције. На међународним олимпијадама из математике прва места заузимају Кинези или ученици из Јужне Кореје. У конкурсима из енглеског правописа побеђују ученици из Индије. У земљама где се придржавају строгих метода обуке деца показују више резултате него тамо где се плаше да претоваре дете и дозвољавају му да само одреди обим материјала за учење. У многим школама Француске, Немачке, САД чак таблицу множења не задају да се научи, већ нуде. И често овај процес траје годинама. А школски курс се наставља. Проблеми се нагомилавају. На крају ученик напушта школу са врло оскудним знањима. Истовремено у Кини, Индији, тачније тамо где ученике обавезују да уче много, образовни темељ је јак, истиче дописни члан Руске академије образовања Александар Абрамов.
Зна се да ученици многих европских земаља и САД не блистају у многим предметима. Али тамо је сасвим другачија идеја. Тамо је најважније васпитање грађанина, у САД ученик је патриота земље са свим последицама које одатле проистичу. Тамо су други приоритети. То показују резултати међународних испитивања. А ако се говори о очигледним достигнућима образовања, онда је то Кина, између осталог Хонг-Конг, где је строжи систем школовања.
Међутим у Русији се у последње време у многоме преузима искуство западних школа. До слободног ходања ученика по разреду за време часа и обраћања учитељу на ти још није дошло, али захтеви су очигледно постали лојалнији. Програм, раније обавезан за све, сада се дели по правцима. Између осталог пре је ученик специјалне школе учио све диспциплине у обичном обиму плус је поклањао повећању пажњу неком правцу. Сада већ у средњој школи почиње специјализација када се уче интензивно неки предмети, а са осталима се само упознаје. Такав прилаз негативно утиче на развој детета, сматра академик Александар Абрамов.
Читаво искуство совјетске школе показује да је учење у првом реду велики труд ученика и учитеља. И када је сада нагло смањен праг захтева, то је врло лоше. Сви схватају да ниво образовања у школи пада. У чему је главни разлог? Анализирао сам степен тешкоће задатака и обим радова који су испуњавали ученици 50-их и 60-их година. Тако радови које су изводили ученици према савременим уџбеницима математике за класу су нижи него што су били тада. Успеси совјетског математичког образовања одређивали су се тиме што су тада ученици више радили. Људски мозак је савршени инструмент, чије могућности не треба потцењивати, треба га оптерећивати стално. Мислим да се сада налазимо испод природне границе захтева и оптерећења.
Индикативан пример. У музичким школама, спортским, тачније тамо где је јасно постављен циљ, ученици и педагози како у Русији, тако и у иностранству, и даље су упорни у свом раду. Не желе увек деца да испуне захтеве учитеља или тренера, понекад долази до суза, али затим сви до једног остају захвални наставницима на упорности. И чак ако затим ова деца не постану познати музичари и спортисти, они постићу веће успехе у животу него њихови вршњаци који је прођу кроз такву школу.
