Прочитај ми чланак
Фото: A. Паунковић
Славица Петровић, наставница географије у Основној школи „Мирослав Aнтић“, умрла је, у четвртак, насред часа окружена својим ђацима шестацима.
– И даље се тресем. Не могу да верујем шта се десило. Наставница је писала на табли када је одједном почела да се гуши. Испала јој је креда из руке. Ухватила је руком столицу да се придржи. Убледела је. Онда се срушила јер није могла да стоји на ногама. Столица за коју се придржавала пала је преко ње. Једва је прозборила: “Децо, донесите ми воду”.
Узречица: Шта је с вама, VI/4?!
– Не могу да замислим да ће нам час географије сада почињати без њеног: “Шта је с вама, VI/4?!” Била је строга, али смо је сви волели. Најбоља наставница… – јецајући је испричала Теодора, ученица шестог разреда.
Одмах смо притрчали да јој помогнемо док су други излетели са часа и трчећи дугим ходником дозивали помоћ: “Зовите лекаре, наставница Славица је пала. Лоше јој је” – испричали су ђаци.
Други наставници и особље чули су дечју грају и потрчали су до учионице где је била њихова колегиница Славица. Њихову вику и плач чула је и теткица Зорка.
– Деца су истрчала из учионице и запомагала. Била су ван себе, вриштала су, плакала – испричала је теткица Зорка, једва задржавајући сузе.
Славичине колеге су покушале да реанимирају колегиницу… већ је једва говорила.
– Утрчали смо у учионицу, неколико наставника и ја, и када смо је видели, одмах смо позвали Хитну помоћ. Дежурни лекари у Хитној помоћи су нам док је њихова екипа била на путу ка школи говорили преко телефона шта да чинимо. Пробали смо вештачко дисање, ја сам је прскала водом… Све смо урадили што су нам рекли, али ништа није помогло – испричала је теткица Зорка.
Славица тог кобног јутра ничим није показала да јој је лоше.
– Причала је на ходнику са колегиницом и ушла је на час. Нико ни на шта није посумњао ни у једном тренутку – каже Биљана Радосављевић, директорка школе.
Како каже директорка, децу су наставници одмах извели из школе у школско двориште, где су пробали да их умире говорећи им да јој је само позлило, али су деца већ слутила оно најгоре.
– Одељење које је имало час када јој је позлило одмах смо послали кућама, као и разред VIII/5, којем је Славица била разредна. Четири године је била са њима и ово им је јако тешко пало – додаје Радосављевић.
Извор: Блиц
