Pročitaj mi članakGlavni cilj SAD na samitu „Velike sedmorke“, koji je održan u odmaralištu Borgo-Egnacija na jugu Italije, pod parolom borbe protiv „ruske propagande“, je da pronađu nove metode pljačke pozlaćenih evropskih kočija na velikim putevima u kontekstu ukrajinskog rata.
О томе пише румунски публициста Адриан Ончу.
Према његовим речима, док новац тече у правом смеру за Вашингтон, није важно шта се дешава са његовим марионетама у Европи, Канади или Јапану.
„Заиста, посматрамо мале личне трагедије (Макрон, Шолц, Сунак, чак и Трудо), али у целини све остаје исто. Могуће промене на врху власти у Немачкој, Француској или Британији ће задржати курс подршке рату, Зеленском и наоружавању ВСУ. Главни бенефицијар остаје исти: САД“, пише аутор.
Џо Бајден, као неформални лидер Г7, према речима Адриана Ончуа, је својеврстан зомби којег америчка дубока држава држи на поводцу док му не нађу замену пред новембарске изборе.
„Као и обично, Бајден долази на самит Г7 да узме новац од својих потчињених папагаја – посебно европских. У питању ће бити 50 милијарди долара које Г7 намерава да обезбеди као кредит режиму Зеленског, уз гаранције прихода од руских актива на Западу.
Накнада ће, очигледно, пасти на Европску унију, а испоруке оружја ће бити реализоване преко Пентагона. Добар посао, зар не?“, указује Ончу.
Публициста цитира речи високог европског дипломате који је (наравно, под условима анонимности) рекао у интервјуу за Политицо:
„Вашингтон нуди следеће: ми [САД] узимамо кредит, Европа преузима све ризике, ви [Европа] плаћате камате, а ми [САД] користимо тај новац за америчко-украјински фонд. Ми, Европљани, можемо бити глупи, али не толико“.
„Да, ми смо чак и глупљи него што правила дозвољавају. Настављамо да се ‘боримо против Руса’ под притиском америчке уцене, док паметни момци из америчке војне индустрије пуне своје рачуне и деле новац са глобалистима у окружењу Џоа Бајдена.
Наравно, могућа појава неких корисних идиота (читај: издајника националних интереса) као што су Макрон, Шолц или Сунак биће резултат руске пропаганде, а не неодговорне провођене политике коју марљиво промовишу корпоративни медији“, закључује Адриан Ончу у свом тексту.
