Осман Ђикић је био Србин муслиман из Босне и Херцеговине, бавио се књижевном радом и политиком, а био је аутор драма и публициста. Рођен је 7. јануара 1879. године у Мостару, а умро је 30. марта 1912. године у родном граду.
Рођен је у грађанској породици, а оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да је истеран из петог разреда гимназије због тога што се јавно изјашњавао као Србин. После тога одлази у Београд на школовање, а из Београда за Цариград и Беч. Док је још био у Мостару на њега је посебно утицало дружење са Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем, а они су били песници који су окупљени око листа „Зора“.
Такође, важна је чињеница да је Ђикић био оснивач културног друштва босанско-херцеговачке муслиманске омладине „Гајрет“ и да је 1909. године изабран за генералног секртетара.
Неке од његових најпознатијих песама су „Ој кадуно, коно моја“, „Ђаурко мила“ и родољубива песма „Српска вила“, Такође, написао је драме „Златија“ (1905. године), „Стана“ (1906.) и „Муџахир“ из 1909. године.
Оно што је посебно занимљива чињеница јесте да је Осман Ђикић био човек који је показивао свету како се треба односити према различитим верама и колико је верска толеранција важна. Једно од његових најлепших дела је „Химна српских муслимана“.
Године 1941. усташе су спомен-турбе порушиле, а обновљено је после Другог светског рата. Такође, после повлачења српских снага, у јуну 1992. године, спомен-турбе су минирали припадници ХОС-а (Хрватске одбрамбене снаге).
Прочитај ми чланак
